U Srbiji, pre svega, treba da se unapredi pravni okvir i omogući efikasna primena principa „produžene odgovornosti“ i načela „zagađivač plaća“. Veliki zagađivači na taj način bi bili primorani da plaćaju ekološku taksu za zagađenje
Zagađenje vazduha je, prema mišljenju ekoloških i građanskih aktivista, među najvećim ekološkim problemima u Srbiji. Taj problem ne može da se reši preko noći, ali brzom reakcijom države može da se ublaži barem za trećinu.
U Srbiji, pre svega, treba da se unapredi pravni okvir i omogući efikasna primena principa „produžene odgovornosti“ i načela „zagađivač plaća“. To se navodi u izveštaju Koalicije 27 o napretku Srbije u primeni ekološkog Poglavlja 27 za članstvo u Evropskoj uniji.
Veliki zagađivači na taj način bi bili primorani da plaćaju ekološku taksu za zagađenje. Autori tog izveštaja često naglašavaju kako „ekološke“ reforme u Srbiji izostaju, pa se godinama navode isti problemi koje treba rešiti.
To se odnosi i na velike industrijske zagađivače koji utiču na aerozagađenje, ispuštaju otpadne vode i zagađuju zemljište.
Kako se navodi u poslednjem izveštaju Koalicije 27, Fiskalni savet je u jednom svom izveštaju naveo kako Elektroprivreda Srbije (EPS), kao najveći zagađivač na teritoriji države, treba da uloži oko 650 miliona evra do 2027. godine u zaštitu vazduha.
Fiskalni savet je to saopštio 2018. godine, a danas, 2022. godine, govori kako će EPS samo za uvoz nedostajuće struje u naredne dve godine morati da izdvoji oko 460 miliona evra, pre svega zbog lošeg upravljanja tim preduzećem.
ŠTA DIŠU GRAĐANI
Profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu na Katedri za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine, Božo Dalmacija, nedavno je ocenio za nedeljnik NIN kako je u Srbiji trenutno najveći zagađivač Rudarsko-topioničarski basen u Boru, kao i da su zagađeni svi gradovi koji nemaju prečišćivače i sanitarne deponije.
Prema dostupnim izveštajima, čini se da aerozagađenje u Beogradu najbolje odslikava goruće ekološke probleme u Srbiji. Para ima, grad se širi, grade se nova naselja, a podaci sa mernih stanica pokazuju ekstremno aerozagađenje.
Samo na Novom Beogradu je 2019. godine u 169 dana izmereno prekoračenje dnevnih graničnih vrednosti koncentracije sitnih zagađujućih PM 10 čestica (prašina manja od 10 mikrometara), piše u izveštaju Koalicije 27.
Te godine to je bio rekordan broj dana sa zagađenim vazduhom, ako se posmatraju samo gradovi u kojima se meri aerozagađenje.
Kako objašnjava Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) i tvorac mobilne aplikacije XEco koja meri aerozagađenje, u Beograd stiže zagađenje iz termoelektrane u Kostolcu, kao i od termoelektrana koje se nalaze u gradovima Bosne i Hercegovine, Tuzli i Kaknju.
Pored termoelektrana, veliki zagađivači u Beogradu su, kako dodaje Lekić, i individualna kućna ložišta. Sa druge strane, napominje da je doprinos saobraćaja aerozagađenju mali.
Veći deo aerozagađenja kroz emisiju PM čestica koje proizvede Termoelektrane Nikola Tesla (TENT) u Obrenovcu završi, objašnjava on, daleko od Beograda. To se dešava jer su njihovi dimnjaci visoki i zagađenje usmeravaju što dalje od mesta njegovog nastanka. „Nemoguće je da deset termoelektrana na Balkanu zagađuje više nego sve termoelektrane u Evropskoj uniji, ako smo primenili pravu tehnologiju i metodologiju“, kaže Lekić.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
