Bez povlašćenih u javnim nabavkama

Srbija je u pregovorima o pristupanju EU otvorila poglavlje 5 o javnim nabavkama, ali se u javnosti malo zna o čemu se pregovara u toj oblasti. 0tvaranje tog, kao i poglavlja 25 o nauci i istraživanju, prošlo je u senci neotvaranja poglavlja 26 o obrazovanju i kulturi i odgovora premijera Srbije Aleksandra Vučića koji je uvređen napustio Brisel

Poglavlje o javnim nabavkama je lako otvoreno jer su domaći propisi uveliko usaglašeni sa evropskim, ali neće moći tako lako da se zatvori, ako se ne ispuni nekoliko uslova. Neki od najtežih biće izuzeća od primene Zakona o javnim nabavkama i izjednačavanje domaćih i stranih ponuđača.

Godišnja vrednost javnih nabavki u Srbiji je oko tri milijarde evra, što je osam do devet odsto bruto domaćeg proizvoda. Kako se procenjuje, od tog novca koji se izdvaja iz budžeta Republike, lokalnih samouprava, javnih i državnih preduzeća, potroši se najmanje 20 odsto više nego što je neophodno, odnosno tolike bi bile uštede da se više poštuju propisi i da je manje korupcije u pripremama tendera i ugovaranju nabavki. Stoga ohrabrujuće zvuči izjava ministarke bez portfelja zadužene za evropske integracije Jadranke Joksimović, da će otvaranje poglavlja 5 doprineti „da se Srbija efikasnije bori protiv korupcije koja postoji u sistemu javnih nabavki u javnom sektoru“. Propustila je samo da kaže zašto to i do sada nije činjeno. 

EU posebno smeta što Srbija sklapa međudržavne sporazume kojima se obavezuje da nabavke za projekte koji su predviđeni tim sporazumima neće biti ugovarane po domaćim propisima, već onako kako odluči druga strana. Sada se u Srbiji najveći infrastrukturni projekti realizuju po osnovu sporazuma sa drugim državama, uglavnom sa Rusijom, Kinom, Azerbejdžanom, Emiratima, što znači da ne postoji mogućnost kontrole troškova značajnog dela budžeta.

Učešće drugih država u obimnim radovima u Srbiji podrazumeva i da su njihove kompanije glavni izvođači, koji uglavnom potrebnu opremu naručuju sa svog tržišta. To je i razlog što se sklapaju međudržavni sporazumi jer na taj način države upošljavaju svoje ljude i povećavaju izvoz. Interes Srbije je da takvim sporazumima, koji su odmah ispod Ustava, a iznad zakona, obezbedi novac za finansiranje velikih projekata, ako može po što povoljnijim uslovima, ali istovremeno ko zna koliko gubi na nabavkama koje su ugovorene bez učešća konkurencije.

U saopštenju Saveta ministara EU, posle međuvladine konferencije na kojoj je otvoreno poglavlje 5, navodi se da se od Srbije očekuju usklađivanje i primena evropskih kriterijuma u oblasti javnih nabavki. To podrazumeva ne samo usklađenost nacionalnog zakonodavstva u toj oblasti sa evropskim tekovinama, već i zakona o koncesijama i međinarodnih sporazuma koji izuzimaju neke poslove od primene propisa o javnim nabavkama, i to pre ulaska Srbije u EU. Fer i transparentan sistem javnih nabavki očekuje se kako na državnom, tako i na lokalnom nivou.