Bez softvera, računar je gvožđe

Iako kaže da nije nezadovoljan svojim poslom,
Željko Tomić, vlasnik i generalni direktor OSA Računarski inženjering,
kaže za „Novu ekonomiju” da se ne može složiti sa tvrdnjama koje se
često iznose u javnosti da se „IT sektor pokazao kao najuspešniji biznis
u Srbiji u toku prošle godine“

Mi smo skloni nekritičnom sagledavanju realnosti i paušalnom
procenjivanju. Šta znači najuspešniji, i u odnosu na šta i na koga? Lako
je biti uspešan u poređenju sa posrnulom industrijom. IT industrija je
postala dežurna tema koja se uglavnom eksploatiše na populističkim
osnovama dnevne politike. „Prihodi od izvoza IT industrije su u 2012.
godini  premašili prihode  od izvoza malina!”, „Džoker Srbije u IT
industriji” i tome slično. Od toga koristi nema ni ta ista industrija,
niti društvena zajednica, objašnjava Tomić.

Nema baš mnogo koristi od ulaganja države koja su, kaže statistika, među najnižima u regionu…

Rezultati govore da IT industrija predstavlja ozbiljan potencijal
srpske privrede. Ako hoćemo da taj potencijal preraste u realan zamajac
srpske privrede, onda moramo analitički i kritički napraviti inventar
postojećeg stanja i ozbiljnu strategiju daljeg razvoja. Srbija sa 60
evra ulaganja u IT po glavi stanovnika ima veliki problem i to ne u
pogledu razvoja IT industrije, nego u pogledu daljeg nepovratnog
zaostajanja privrednog i ekonomskog razvoja i rasta. Jasne su i
nedvosmislene korelacije između ulaganja u IT i opšteg ekonomskog
razvoja.

Sama IT industrija Srbije je, za razliku od ostalih industrijskih
grana, od samog nastanka „trpela” neumoljivi uticaj međunarodne
konkurencije. To joj je donelo neophodnu vitalnost, praćenje brzih
promena i uvođenje međunarodnih standarda. Sa druge strane, IT
industrija je, po svojoj prirodi, imala lakši način za izlazak na
međunarodno tržište od ostalih industrijskih grana. Zbog svega toga je
IT industrija najuspešnija u Srbiji, uprkos nedopustivo niskom nivou
ulaganja u IT.

Naredne godine firma čiji ste suvlasnik i direktor slavi 25 godina.
Otkud uopšte u tom poslu? Deluje kao podvig pokrenuti IT biznis početkom
devedesetih u Srbiji.

Radeći u to vreme kao direktor jedne društvene firme, shvatio sam
potencijal IT industrije, ostavio sigurnost društvene firme i zajedno sa
još dva partnera osnovao firmu OSA Računarski inženjering d.o.o, koja
je među prvih 100 registrovanih privatnih preduzeća u bivšoj
Jugoslaviji. Treba imati na umu da ni svetski giganti iz ove industrije
nisu mnogo stariji: Microsoft 14 godina, a Autodesk svega sedam godina.

Ja sam diplomirani elektroinženjer po obrazovanju i u vreme mojih
studija nije postojao fakultet za ono što ja radim. Era PC računara
počinje osam godina pre osnivanja OSE. Ipak, ako imate viziju i
spremnost da učite celog života, uspeh ne može da izostane. U Srbiji je,
devedesetih godina prošlog veka, sve što je bilo privatno, nosilo
veliki negativni predznak. Bilo je izuzetno teško steći poverenje i
pozicionirati se na tržištu, a još teže je bilo održati stečeno. U 25
godina istorije firme je stala i hiperinflacija i ekonomske sankcije,
ratovi… Jeste, početkom devedesetih je bio podvig pokrenuti ovaj posao,
ali ništa manji podvig nije uspešno vođenje firme danas, u vreme teške
ekonomske krize.

Softverska   rešenja   koje  zastupate,  ali   i  pravite,   koristi
industrija. Kako se opstaje na tržištu  na kome je oprema koju koristi
privreda stara u proseku trideset godina?

Ako imate ozbiljnu, dugoročnu poslovnu strategiju, onda morate ulagati
danas, da bi vam se vratilo sutra. OSA Računarski inženjering, zajedno
sa svojim partnerima iz inostranstva, ulaže u obrazovanje budućih
korisnika softverskih rešenja. Ustanovili smo pre sedam godina
tradicionalnu godišnju nagradu „Petar Damjanović” za najbolji projekat u
oblasti mašinstva, urađen pomoću Autodeskovog softvera Inventor. Mi
duboko verujemo da posrnula mašinska industrija mora da stane na noge.
Naravno, da biste ulagali u nešto što očekujete da vam donese prihode u
budućnosti, morati imati delatnost koja vam u sadašnjosti donosi
prihode. OSA  Računarski inženjering svojim portfoliom  omogućava
stabilno poslovanje, uz neprestano investiranje u razvoj proizvoda i
tržišta.

Nastavak teksta možete pročitati u četvrtom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“