1. Elementarna nepogoda pogodila je više od pola miliona stanovnika Srbije, među njima brojne privrednike, odnosno poreske obveznike. Kako Poreska uprava planira da im pomogne?
Mi smo se odmah organizovali i pomogli, podelili smo pomoć najugroženijima iz naših rezervi zaplenjene robe. Naši zaposleni su ponudili i novčanu pomoć, ali i pomoć na terenu.
2. Verujem da bi privrednicima iz tih područja značile i poreske olakšice.
O tome odluke donosi Ministarstvo finansija, ali se do sada pokazalo da ima sluha za probleme privrednika i to će sasvim sigurno biti slučaj i sada.
3. Nakon najave iz Vlade da će se boriti protiv sive ekonomije, da je to jedna od nosećih mera u ekonomskom programu, sve oči su usmerene ka Poreskoj upravi. Kako ćete vi na terenu sprovesti u delo ono što je Vlada najavila?
Sve države se suočavaju, u većoj ili manjoj meri, sa problemom sive ekonomije. Zemlje u tranziciji pogotovo. U Srbiji je ona na nivou od oko 30 odsto BDP-a, što je izuzetno visoka stopa, naročito ako znamo da je prosek u zemljama regiona između 20 i 25 odsto. Poreska uprava će, sa svoje strane, svim raspoloživim resursima podržati Vladine mere za suzbijanje sive ekonomije, od preventivnih, usmerenih ka formiranju i jačanju svesti o neophodnosti obračuna i plaćanja javnih prihoda, preko kontrolnih, do represivnih. Jer, zakon je isti za sve, sa jednakim pravima i obavezama. Zato ga svi moraju jednako poštovati. Ne smemo dozvoliti da jedni posluju u svemu kako je propisano i sve svoje obaveze izmiruju redovno, dok drugi zarađuju, ali deo te zarade ne usmeravaju ka državi koja im je obezbedila uslove da posluju. I oni koriste puteve, domove zdravlja, vaspitne i obrazovne ustanove i sve ono što je ta država izgradila od sredstava onih koji su savesni i koji su dali svoj puni doprinos društvenoj zajednici u kojoj zajedno živimo i stvaramo.
4. Najavljena je veća kontrola na terenu, kako će se to sprovoditi?
Dosadašnja istraživanja, analize i iskustvo pokazuju da je siva ekonomija najzastupljenija u prometu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, duvanskih proizvoda, tekstila, u ugostiteljstvu, firmama za obezbeđenje i čišćenje, turizmu, autobuskom prevozu.
Najavljene pojačane kontrole na terenu podrazumevaju, pored redovnih kontrola po unapred donetom planu ili po prijavama, uključivanje mnogo većeg broja kontrolora iz Poreske uprave. Naime, sa sve zastupljenijim elektronskim prijemom i obradom poreskih prijava, značajan deo administracije se oslobađa rutinskih poslova. Trenutno, oni prolaze kroz specijalizovane obuke za poslove kontrole. Planiramo da od 1. jula mnogostruko uvećamo broj kontrolora, a time i broj kontrolisanih subjekata. Naravno, radilo se i do sada. Prošle godine smo obavili oko osam hiljada kontrola izdavanja fiskalnih računa. Do pre mesec dana kažnjavanje za neizdavanje fiskalnog računa je bilo komplikovanije, sporije i blaže. Konkretno, ukoliko se kontrolom utvrdi da obveznik nije izdao fiskalni račun, izricana je samo mera prekršajne odgovornosti, odnosno novčana kazna. Tek ako se u ponovljenoj kontroli kod istog obveznika utvrdi ista nepravilnost, objekat mu je zatvaran na određeno vreme. Po novoj instrukciji, koju je Poreska uprava donela, vlasniku lokala koji nije izdao fiskalni račun, objekat će se zatvoriti na sedam dana, ako se prekršaj ponovi, zatvoriće se na 14 dana, treći put na 30 dana. Pored zatvaranja, svaki put će biti dužan da plati i novčani iznos na ime kazne za učinjeni prekršaj.
Inspektori vrše kontrolu i po podne i vikendom, upravo u vreme kada najveći broj obveznika veruje da je radno vreme inspektora završeno i zato ne izdaju fiskalne račune. Istovremeno sa kontrolom izdavanja fiskalnih računa, kontrolišemo i da li ima neprijavljenih radnika. Veliki, ako ne i najveći deo pojavnih oblika sive ekonomije generisan je delovanjem i organizovanjem takozvanih fantom preduzeća. Poreska uprava ulaže velike napore u pravcu osmišljavanja i primene različitih metoda koje se odnose na analizu rizika, primenu sistemskih i operativnih mera i radnji na otkrivanju povezanih i organizovanih fantom preduzeća, njihovih organizatora i sprega sa regularnim privrednim društvima. Društvena opasnost od ove pojave se sastoji u tome što su u savremenim uslovima nastali vrlo organizovani i složeni oblici kriminalnog delovanja poreske utaje, zloupotrebe službenog položaja, pranja novca, za čije otkrivanje je potreban uporan i sistematičan rad.
Zbog toga je ministar finansija formirao mešovitu Radnu grupu za borbu protiv sive ekonomije, čiji su članovi najodgovorniji i najstručniji ljudi iz Ministarstva finansija i Uprave, pojačana je saradnja sa Agencijom za privredne registre, bankama, državnim organima i organima lokalne samouprave. Novi zakon o inspekcijama će sigurno unaprediti kontrolu i uspostaviti jaču disciplinu.
Nastavak teksta možete pročitati u jedanaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
