Novi ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave Srbije Igor Mirović u intervjuu
za časopis „Nova ekonomija” obećava da razvoj gradova i opština ubuduće
neće zavisiti od toga kakva je politička struktura lokalne vlasti, već
će biti presudno da li imaju dobre projekte. Tvrdi da će podršku države
imati samo oni projekti koji doprinose privrednom razvoju pojedinih
krajeva i boljitku većeg broja građana i najavljuje ubrzanje započetih
infrastrukturnih objekata.
Šta su prioritetni poslovi vašeg ministarstva?
Nastojimo da maksimalno intenziviramo aktivnosti na realizaciji
infrastrukturnih projekata koji su započeti, s obzirom na to da je
građevinska sezona na izmaku, a da je realizacija budžeta Ministarstva
svega 33 procenta. Tu, pre svega, mislim na radove na izgradnji
autoputa Kragujevac – Batočina, ali i na radove na drugim projektima
lokalnog i regionalnog karaktera. Neophodno je da završimo projekte
koji su započeti jer će uloženi novac dobiti na značaju tek pošto se oni
stave u funkciju. Primeniće se i potpuno novi koncept u pregovorima za
autoput od Pojata do Preljine i od Novog Sada do Rume, koji će se
zasnivati na saradnji sa ostalim ministarstvima, jer su do sada
ministarstva, svako za sebe, pregovarali sa kineskim partnerima, što
ih je zbunjivalo. To će doprineti da stavovi i aktivnosti budu
sinhronizovani, što će nam obezbediti poziciju odgovornih i ozbiljnih
pregovarača.
Da li će biti preispitivani ili obustavljeni neki projekti i poslovi koje je prethodni ministar sa svojim timom sprovodio?
Ministarstvo neće u budućnosti podržati projekte koji direktno ne
doprinose privrednom razvoju pojedinih krajeva, ili ne zadovoljavaju
potrebe velikog broja stanovnika. Lokalne samouprave mogu same da
finansiraju, na primer, asfaltiranje ulica u dužini od 300 metara, ali
im je potrebna pomoć u realizaciji i obezbeđivanju finansija za velike
regionalne i međuopštinske projekte i posebno projekte koji utiču na
stvaranje nove vrednosti.
Šta znači vaša izjava da nećete deliti opštine na „naše i
njihove”, odnosno da li je do sada bilo takvih podela u odlučivanju o
projektima od regionalnog značaja?
Bilo je, ali mislim da je krajnje vreme da se sa takvom praksom prekine.
Kakvu pomoć mogu da očekuju gradovi i opštine od novoformiranog
koordinacionog tela Srpske napredne stranke koje bi trebalo da bolje
poveže lokalne samouprave i državne organe u projektima koji se odnose
na izvođenje lokalnih i regionalnih projekata?
Ideja je da ovo telo, koje će biti deo stranačkog mehanizma, omogući
bolju koordinaciju između lokalnih samouprava, posebno onih koje nisu
dovoljno snažne da same realizuju velike projekte, republičkih organa i
javnih preduzeća. Ono će doprinositi rešavanju problema u lokalnim
samoupravama, posebno u realizaciji infrastrukturnih projekata.
Da li je u planu izmena regulative koja bi doprinela boljem
finansiranju lokalnih samouprava i bržem razvoju lokalne
infrastrukture?
Pitanje sredstava kojima raspolažu lokalne samouprave nije samo pitanje
transfera novca sa državnog na lokalni nivo, niti samo pitanje
smanjenja poreza na zarade, koji neće imati nagli karakter i u tom
smislu neće doći do značajnijeg smanjenja prihoda lokalnih samouprava.
Lokalne samouprave moraju da promene način na koji usmeravaju i
raspoređuju novac iz sopstvenih budžeta. Veoma je važno da svaka opština
i grad pođe od sebe i analizira rashodnu stranu budžeta, jer mnoge
od njih, bez obzira na političko vođstvo i njihovu pripadnost pojedinim
strankama, imaju probleme sa velikim brojem zaposlenih, sa troškovima
administracije i bujanjem političke klase u lokalnim sredinama. To je
nešto što je ozbiljan operativni, a ne samo generalni zadatak lokalnih
vlasti. One imaju obavezu i prema građanima i prema državi da sa što
manje troškova ostvare što veće efekte u ukupnom razvoju zemlje.
Koliko ima započetih projekata regionalnog razvoja i u kom procentu
je obezbeđeno njihovo finansiranje? Kako će se obezbeđivati novac za one
projekte koji stoje zbog nedostatka novca?
Čest je slučaj u Srbiji da projekti koji su veoma važni budu ugroženi,
ili usled nedostatka sredstava, ili usled promene političkih struktura
koje su na vlasti. Kako bi osiguralo nesmetanu realizaciju i završetak
značajnih infrastrukturnih projekata, Ministarstvo će pokrenuti
inicijativu da se veliki infrastrukturni projekti koji se već realizuju
ili koji su u planu, popišu i uvrste u jedan poseban zakon, razvojni
plan odnosno formu koja će obezbediti prioritetan odnos prema velikom
broju projekata i dati im nacionalni značaj poput onog o Južnom toku.
Time njihova realizacija neće zavisiti od promene vlasti, ili nečije
volje da obezbedi ili ne obezbedi sredstva za njihovu završetak, već će
zakonom, odnosno razvojnim planom, obavezivati sve.
Nastavak teksta možete pročitati u četvrtom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
