Biometrijske kartice od aprila 2019.
Artur Turemka, generalni direktor Mastercard za tržišta Balkana
Srpsko tržište brzo usvaja inovacije: beskontaktna plaćanja počela su u Srbiji pre nego u Evropi. Od 2019. godine naši partneri u bankama moraju biti u mogućnosti da ponude biometrijsku autentifikaciju za transakcije na daljinu korisnicima Mastercard kartica bilo gde u svetu. Pilot – projekti koje smo do sada sproveli pokazali su da 93 odsto ispitanika smatra biometrijsku karticu pogodnijom za korišćenje od unosa PIN koda tokom plaćanja, a 95 odsto smatra da je sigurnija od standardnih čip kartica
Istina je da je novi set zakona uveo nekoliko značajnih promena na kartičarsko tržište u Srbiji, a jedna od tih promena menja i pravila poslovanja za međunarodne kartičarske kompanije u korist domaćeg brenda. To je novo regulatorno okruženje, ali mi verujemo da je naš poslovni model dovoljno fleksibilan i da će nam omogućiti da i dalje nudimo najinovativnija rešenja kako bismo korisničko iskustvo u kupovini učinili što jednostavnijim i sigurnijim. Ponosni smo što su korisnici Mastercard kartica prepoznali činjenicu da kad god vide Mastercard logo, imaju mogućnost da plate jednim ubacivanjem ili prislanjanjem kartice na čitač, odnosno klikom na preko 50 miliona lokacija u 210 zemalja i teritorija širom sveta, u bilo kom trenutku. Srpski potrošači se već dobrano oslanjaju na brzinu i sigurnost naše beskontaktne tehnologije čije je korišćenje poraslo za 154% samo ove godinu, na jednostavnost plaćanja njihovom Mastercard karticom znajući da su zaštićeni SecureCode uslugom i da uživaju u zaštiti koju im pružaju politika Nulte odgovornosti i povraćaja novca kao dodatni nivoi sigurnosti prilikom plaćanjima. Upravo je vrednost koju neko rešenje donosi korisniku ono što ga postavlja za prvi izbor potrošača.
Propisana su takođe ograničenja međubankarskih naknada na nivo EU. Tu naknadu su kartičari do sada utvrđivali. Kako će vas to pogoditi?
Novi set zakona prvenstveno usaglašava međubankarske naknade u Srbiji sa visinom naknada u zemljama EU i to u dve faze, s tim što je prva faza koja ograničava međubankarske naknade na 0,5 i 0,6% stupila na snagu 17. decembra, ali bih želeo da naglasim da je Mastercard svojevoljno ograničio međubankarske naknade bez te međufaze tako da one već iznose 0,2 i 0,3%. Ograničavanje međubankarskih naknada neće uticati na nas zato što ova naknada nije profit kartičarskih kompanija, međutim, mi verujemo u tržišno prilagođeni pristup prilikom postavljanja međubankarskih naknada zato što ova naknada, iako predstavlja izuzetno mali deo cene proizvoda, zapravo omogućava da svaka strana snosi pravičan deo troškova za prednosti koje dobija kroz elektronska plaćanja. Bez njih sistem bi i dalje funkcionisao, ali bi bio manje efikasan, manje siguran i manje sposoban da ide u koraku sa inovacijama, ali bi bio i mnogo skuplji za funkcionisanje jer bi potrošači snosili troškove.
Tu je i uvođenje instant plaćanja. Kažu da bi mobilni telefoni mogli da zamene platne kartice. Kako vi to vidite? Da li vas brine i kakav je vaš odgovor na to?
Mobilni telefoni će svakako igrati sve veću ulogu u životima potrošača u predstojećim godinama, ali definitivno nije još uvek moguće govoriti o tome da će mobilni telefoni u potpunosti zameniti kartice. Iskustvo nam pokazuje da se već oslanjamo na telefone u mnogim aktivnostima, stoga, prirodno je da ćemo preći na mobilna plaćanja, a tamo gde su ona već dostupna, potrošači vide telefone kao pogodnu zamenu za beskontaktna plaćanja. Mobilno beskontaktno plaćanje se obavlja tako što se u okviru mobilne aplikacije kreira virtuelna tokenizovana kartica a potrošač plaća prislanjanjem telefona na POS terminal. Mi pružamo korisničko iskustvo prilagođeno samom korisniku koje osigurava da će plaćanja biti izvršena u jednom koraku, bez potrebe da se na malim ekranima ukucavaju brojevi računa ili adrese. Mobilna rešenja koja pružamo širom sveta oslanjaju se na različite tehnologije, od skeniranja QR kodova koja su popularna u Jugoistočnoj Aziji, direktnih p2p transfera novca sa jedne kartice na drugu koja znatno unapređuju finansijsku inkluziju u Africi, pa sve do prislanjanja telefona i mobilnih novčanika u Evropi. Verujemo da je mobilna budućnost ovog regiona zasnovana na jednostavnim i praktičnim rešenjima i cilj nam je da na tržište donesemo rešenja koja prate potrebe potrošača u skladu sa brzinom njihovih života, a ne obrnuto.
Nastavak teksta možete pročitati u 57. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
