Borba sa repovima iz prošlosti

Namera Vlade Srbije da osnivanjem 500 zadruga u 500 sela u naredne tri godine ponovo oživi zadrugarstvo i ukrupni parcele od kojih su mnoge napuštene i zaparložene, može da naiđe na ozbiljne prepreke – prvo, na zamršene i nerešene imovinske odnose, a drugo, na mogući otpor seljaka zbog prethodnih loših iskustava 

Zadrugarstvo, reklo bi se, ponovo ulazi u „modu“. Sve zadruge koje još postoje ili su nedavno osnovane, imaju šansu da do 1. oktobra ove godine za svoje investicione projekte dobiju po 50 ili čak po 100 hiljada evra. Vlada Srbije, kako je najavljeno, namerava da osnuje 500 zadruga u 500 sela u naredne tri godine. Da li će se u tome uspeti, drugo je pitanje. Dva su razloga posredi: prvi – one zadruge koje su uspele da se registruju do januara ove godine još uvek nemaju rešene imovinsko-pravne odnose, a drugi razlog je loše prethodno iskustvo i predrasude koje postoje prema vremenu zadrugarstva, zbog čega se poljoprivrednici teško odlučuju na ovaj korak.

Na osnovu podataka „Vodiča kroz zadrugarstvo Srbije”, u svetu trenutno posluje 750.000 zadruga, a u Evropi 246.000, gde je skoro svaki treći građanin EU član zadruge. Procene su da je u Srbiji trenutno aktivno oko 750 poljoprivrednih zadruga, a treba napomenuti da se većina suočava sa nevraćenom imovinom i isplaćivanjem starih dužnika, pa one postoje uglavnom formalno, bez stvarne proizvodnje i poslovanja. Stanovište Zadružnog saveza Srbije je da su zadrugari najodgovorniji za zakonitost rada i uspešnost poslovanja zadruge. Zanimljivo je to što su upravo pojedini pravni akti i njihovo sprovođenje prvi kamen spoticanja do uspešnog poslovanja i zakonitog rada.

Novim zakonom o zadrugama donetim krajem 2015. godine, zadruga prilikom povraćaja imovine može da poseduje imovinu odnosno zemljište koje je upisano kao društvena, odnosno državna svojina, ali ne može da je koristi dok je ne prevede u zadružnu. Problem nastaje upravo kod dokazivanja pravog vlasništva imovine, jer je pitanje – čija je sada društvena svojina? 

Borba sa birokratijom

Zemljoradnička zadruga „Gornja Jasenica” u šumadijskom selu Donja Šatornja već dugo se bori sa birokratijom. Ova zadruga je osnovana 1953. godine, bavila se tovom svinja, otkupom voćarskih kultura, ratarstvom, pa i sušenjem šljiva sa 50 hektara svoje zemlje. Tokom 60-ih godina prošlog veka pripaja se Poljoprivrednom industrijskom kombinatu (PIK) „Oplenac”, a 70-tih  PIK Navipu iz Beograda. Već 80-ih godina prošlog veka, zadruga samostalno uz dozvolu kombinata pravi novu sušaru, koja je kasnije prodata, ali su sami detalji prodaje ostali nedefinisani. Godine 1997. zadruga se odvaja od PIK-a, a u godinama kasnije, mnoga imovina biva prodata ali bez dokazne dokumenatcije, kaže zapisničar na poslednjoj skupštini i zadrugar „Gornje Jasenice” Novica Đoković i dodaje da ova zadruga, iako registrovana u Agenciji za privredne registre (APR), ne posluje, već rešava pravna pitanja.

„Kako zadruga nije poslovala, Narodna banka šalje zahtev za stečaj. Međutim, taj stečaj biva obustavljen 2010. godine jer se javio meštanin koji je imao potraživanja od ove zadruge. Još uvek se raščišćava oko toga, a što se tiče stanja imovine, to niko živi ne zna, šta je čije, koliko je tu bilo zemlje, objekata”, žali se Đoković.

Postoje i one zadruge koje su imovinu izgubile i preko nejasnih prelazaka iz društvenog u privatno vlasništvo. Novoregistrovana zadruga može da poseduje imovinu koja je nekada bila kategorisana kao društvena, međutim, poslednjim zakonom o privatizaciji, privatizacija je obavezna za subjekte sa društenim kapitalom.