Za vreme kampanje oko Bregzita, zagovornici ostanka u EU predviđali su da će glasanje za izlazak izazvati momentalnu reakciju, da će porasti nezaposlenost, kao i da će ministarstvo finansija morati da podiže poreze i seče troškove vlade. Ništa od toga nije se desilo. „Projekat straha“ nije prošao
Velika Britanija i EU nisu se još dogovorile o uslovima koji bi omogućili da Ujedinjeno Kraljevstvo, kao prva zemlja u istoriji, napusti Uniju. Prvi rok za finalni „dogovor o razvodu“ propušten je sredinom oktobra, ali se pregovarači nadaju da će više sreće imati u novembru ili do kraja godine. Pregovori sa EU uzdrmali su pozicije premijerke Tereze Mej, a i sama ideja da bi rok za postizanje dogovora mogao da bude produžen, izaziva nezadovoljstvo u Londonu, među onima koji smatraju da ni povoljniji sporazum ne može biti razlog ostanku u Uniji godinu dana duže. Zagovornike izlaska iz EU, među kojima je i sagovornik „Nove ekonomije“ Metju Eliot, nije mnogo dotakao ni nedavni masovni protest u Londonu, sa koga je tražen novi referendum.
Posle 17. oktobra i susreta lidera zemalja članica EU i britanske premijerke Tereze Mej, i izostanka finalizacije dogovora o Bregzitu, šta će se dogoditi – razvod bez sporazuma ili produžetak perioda dogovora, a samim tim i formalnog izlaska Velike Britanije iz EU?
To su svakako dva moguća ishoda, ali ne i jedina. I dalje mislim da će, na kraju, Tereza Mej uspeti da postigne dogovor sa EU i da će Britanija 29. marta 2019. izaći bez odlaganja. Svi pregovori imaju uspone i padove, a pregovori sa EU su naročito teški jer uključuju veliki broj zainteresovanih strana. Pa ipak, mislim da su šanse da će stvari da se završe kako treba, veće od 50 odsto.
Tereza Mej se već suočava sa kritikama i zbog samog pominjanja mogućnosti da pregovori sa EU budu produženi još godinu dana. Budući da poslednju reč daje Parlament, kako mislite da će se glasati?
Poslanici Konzervativne partije Tereze Mej neće biti raspoloženi za produžavanje pregovora. Oni su bili skeptični i prema prvom, usvojenom planu tzv. tranzicije, odnosno primene sporazuma o prelaznom periodu, tako da ne mogu da zamislim da spremno pristaju na novo odlaganje. Gledano iz ugla njihovog biračkog tela, možemo da pitamo zašto bismo davali Evropskoj uniji još više novca, kada u Velikoj Britaniji imamo prioritetnije stvari. Takva odluka svakako ne bi naišla na dobar prijem.
Nastavak teksta možete pročitati u 55. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
