Britaniju zanima srpski litijum

O ulasku Srbije u Evropsku uniju, ali i izlasku Ujedinjenog Krajevstva iz tog saveza, izborima u Srbiji i medijima, ali i razlozima povećane ekonomske aktivnosti te države ka Srbiji, u intervjuu za Novu ekonomiju govorio je ambasador Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske u Srbiji, njegova ekselencija Edvard Ferguson. Razgovarali smo i o trenutno najosetljivijoj temi u Srbiji – litijumu.

„Litijum jeste ključ svake buduće ekonomije jer je ’ključan’ u sastavu svake e-baterije. Srbija ga ima, i to u velikim količinama i odličnog kvaliteta i to je zaista izvanredna prilika za Srbiju. Znam da postoji zabrinutost u vezi sa rizikom po okolinu. Svako rudarenje sa sobom nosi ovaj rizik, ali je isto tako moguće i upravljati tim rizicima’“, kaže Edvard Ferguson, ambasador Velike Britanije u Srbiji i dodaje da je Velika Britanija u procesu otvaranja svog prvog rudnika litijuma u Kornvolu, koji je takođe jedan od najlepših i najživopisnijih krajeva jugozapadne Engleske.

„Ovaj rudnik će svakako raditi po najvišim ekološkim standardima. U Engleskoj je projekat rudarenja litijuma potpomognut od strane države, finansira ga britansko Ministarstvo finansija, a izvodi kompanija Cornish Lithium PLC. Rio Tinto je kompanija registrovana u Britaniji, sa sedištem u Londonu, i mi smo naravno zainteresovani za to šta će se desiti sa njihovim projektom u Srbiji. Bilo je mnogo priča koje nisu sve zasnovane na činjenicama. Bitno je razdvojiti činjenice od fikcije kada se govori o ovako važnim i teškim odlukama: koje su prilike, a koji su rizici kada su određeni projekti u pitanju“, kaže Ferguson.

Videli smo da Evropljani pregovaraju sa srpskim političarima o litijumu. Da li je i Vlada Britanije u nekim sličnim pregovorima, razgovorima?

Da, očigledno je da je pred novom srpskom vladom važna odluka i mi smo očigledno vrlo zainteresovani za postizanje sporazuma. Ako srpska vlada odluči da nastavi sa ovim projektom, mi ćemo uraditi šta možemo sa naše strane da osiguramo uspešnost ovog projekta, koji će pomoći srpskoj ekonomiji da raste i da osigura poziciju Srbije u samom srcu procesa evropske zelene tranzicije. Istovremeno, ovaj projekat može doneti najviše ekološke standarde i ekonomski pomoći stanovništvu Loznice i dolini Jadra.

Premija rizika je počela da se uvećava u zemljama koje se graniče sa Ukrajinom od kada je počeo rat na toj teritoriji. Da li mislite da će premija rizika da se umanjuje za balkanske zemlje?

Iz perspektive britanske vlade, mi se bavimo posmatranjem i procenom rizika za investitore u inostranstvu i sastavljamo izveštaj za kompanije, koji im pomaže da se informišu. Trenutno smo u procesu ažuriranja ovih podataka za Srbiju i taj izveštaj bi trebalo da bude objavljen u julu. Smatram da investitori očekuju nekoliko stvari. Prva je vezana za osnovne ekonomske pokazatelje i Srbija ima dobru ekonomsku sliku. Investitori traže i stabilnost, ali poruke koje dolaze od političara nisu uvek poruke stabilnosti i unapređenja regionalnih odnosa, a to jeste ono što interesuje investitore. Nažalost, Srbija nije još uvek razrešila svoje odnose sa nekim susednim zemljama kao što su Kosovo i Bosna i Hercegovina. Što pre se ti problemi konstruktivno reše i što se pre dođe do ideje kako ove države mogu zajednički da se predstave velikim investitorima, kao region, pre nego kao rascepkano tržište pojedinačnih, malih država, stvari će ići nabolje. Druga tema su institucije. UK je poznato po svojoj „mekoj moći“ i drugi smo na svetu na relevantnim rang-listama, ali to nije samo zato što ljudi vole da gledaju Premijer ligu i britanske filmove, već i zbog snage naših institucija, koje su percipirane kao demokratske, otvorene i stabilne. Srbiji još uvek predstoji dugačak put kada je u pitanju vladavina prava i pravni sistem koji treba da odgovori efikasno kada su u pitanju komercijalni sudovi. Neke britanske kompanije su prošle duge procese i utrošile dosta novca i vremena na sudske postupke, susretale se sa korupcijom.  Primećujem i da već dugo nismo videli presude u vezi s nekim velikih korupcionim predmetima.

Koja su vaša zapažanja i utisci kada je u pitanju sloboda medija, izbori, kao i izborni proces u Srbiji? Čini se da su se građani ovde pomirili sa izbornom krađom i da reakcija nije ista kao što je bila devedesetih.

Jedan od prioriteta britanskog ministarstva spoljnih poslova je promocija medijskih sloboda svuda u svetu, jer mi ih vidimo kao temelj za zdravo demokratsko društvo. Imati medije koji su zaista sposobni da održe put ka odgovornom izveštavanju, koji bacaju svetlo dana na teme korupcije i kriminala, ulažu napore da omoguće pravovremene i proverene informacije za građane, koje su im bitne i omogućavaju im da na informisan način donesu odluku za koga će da glasaju. Ovo je godinama unazad jako bitno pitanje za nas i nastavljamo da podržavamo nezavisne medije gde god možemo, u smislu profesionalnih obuka, saveta kako da unaprede svoje poslovanje, kako da njihov proizvod bude visokog kvaliteta. Rekao bih da u Srbiji postoji puno medijskih kuća i novinara, ali takođe da je izazov naći istinski nezavisne medije. I dok Vlada i opozicione partije uspevaju da plasiraju svoje poruke kroz medije, dovodi se u pitanje kvalitet novinarstva i sposobnost da zaista sve ono o čemu izveštavaju bude obrađeno profesionalno i zasnovano na činjenicama. U Srbiji je jasno da postoje mediji koji ne rade na taj način i često su izveštaji nekih tabloida besmisleni, na granici sa teorijama zavere. Ako Srbija želi da se pridruži Evropskoj uniji, što je i njen strateški cilj, dinamičan i slobodan medijski sektor je važan deo te slagalice i mi želimo da pomognemo u tom procesu. Što se tiče izbora koji su završeni, UK je podržalo posmatranje izbora ljudstvom, ali i finansijski. Izbori su prošli, ali bismo voleli da vidimo napredak u primeni svih onih preporuka datih od strane ODIHR-a. Dobra vest je da je pokrenut dijalog između vlasti i opozicionih partija, uz učešće predstavnika civilnog društva. Dobro je da se taj dijalog dešava, jer ga nije bilo poslednjih godina. Ono što je potrebno da vidimo dalje je da njihov rad počne da daje konkretne rezultate.

Da li mislite da ćemo na sledećim izborima moći da vidimo napredak u vezi sa preporukama, jer razgovora i pregovora je bilo i ranije? Mislite li da će sam pritisak na vlasti biti uspešan?

Fer je reći da je bilo određenog napretka od izbora u decembru do onih održanih u junu, ali nije bilo dovoljno vremena da se većina preporuka ODIHR primeni. Videli smo neke promene koje su se odnosile na birački spisak, spremnost da se pozabave problemom migracije birača kroz promene prijave boravka … ali, na primer, problemi selektivnog medijskog izveštavanja ili nejednakog tretmana u medijima su ostali. Preporuke ODIHR-a nisu u potpunosti primenjene, to je jasno iz ovog novog preliminarnog izveštaja. Vlada je rekla da je spremna da se u potpunosti pozabavi ovim problemima, a mi smo spremni da proces pomognemo tamo gde možemo. Ono što je važno jeste da sada ima vremena i prostora. Nema potrebe za novim izborima naredne tri godine. Tako da ima vremena da se načine hrabre promene koje će unaprediti Srbiju.

Srpski političari su imali izjave u poslednje vreme da EU put za Srbiju i nije najbolji, a u međuvremenu se i produbljuje saradnja sa Kinom. Vi pominjete da je Srbija i dalje na evropskom putu, ali da li je Srbija čvrsto na tom putu?

Jasno je da Srbija želi da održava veze sa različitim zemljama u svetu. Sa nekim od tih država Britanija ima bolje odnose od nekih drugih. Kao prvo, premijer je bio jasan da pridruživanje Srbije EU ostaje ključni strateški cilj. Ima dosta posla koji treba da se uradi da bi Srbija nastupila kao čvrst kandidat koji je spreman da se pridruži EU. U isto vreme EU je u osnovi klub, a ako želite da pristupite nekom klubu, morate da prihvatite pravila i da ispunite neke standarde. Mislim da te dve stvari nisu isključujuće, nekompatibilne i mislim da je to potpuno moguće, da imate poštene razgovore sa Srbijom o temama o kojima se slažemo, ali i o kojima se ne slažemo. Ja čvrsto verujem da je Srbiji mesto u EU.

Mogu da razumem zašto su mnogi ljudi u Srbiji frustrirani procesom, jer je do sada taj put bio spor i dugačak. I to se vidi u nekim istraživanjima javnog mnjenja. Ali ako ljudi osete da su izgledi za pridruženje blizu, videćete da te brojke rastu. Postoje veoma jaki ekonomski, demokratski i društveni argumenti za pristup EU. Nema prave alternative u ekonomskom smislu, jer ako želite pristup zajedničkom tržištu, ako pogledamo geografiju, Srbija nije UK koje je ostrvo. Razumem frustraciju, ali takođe vidim i priliku sada i takođe vidim više energije u vezi sa procesom pridruživanja, energije koje nije bilo godinama, a dolazi zbog rata u Ukrajini i prepoznata je u Briselu i drugim prestonicama. Mislim da je Plan za rast Zapadnog Balkana ponuda koja donosi pravu novčanu priliku i stvarne benefite za zemlje u regionu.

Kako izgleda sada Velika Britanija van EU? Kako taj proces napreduje?

Britanija je održala referendum o izlasku iz EU 2016. godine, sam proces napuštanja EU je trajao duže. I nije iznenađujuće, jer je to kompleksan proces. Ali što se tiče UK, mi još uvek delimo iste vrednosti sa EU, tu nema promene. Ekonomski smo oduvek bili prepoznati kao velika trgovinska nacija. U našoj zemlji postoji grupa ljudi koja zagovara ideju da uspostavimo aktivnije odnose sa državama širom sveta. Ako pogledate naše brojeve izvoza iz 2016. godine, bili su negde malo ispod 600 milijardi funti, dok su danas 850 milijardi funti na godišnjem nivou, a na putu smo da ispunimo ambiciozni cilj od jednog triliona funti izvoza do 2030. godine. Mi smo četvrti najveći izvoznik u svetu, posle SAD, Kine i Nemačke i u tom smislu mislim da smo u dobroj poziciji. Naša ekonomija se adaptira na nove prohteve tehnološke revolucije i UK je digitalna prestonica Evrope. Treća smo najveća digitalna ekonomija posle SAD i Kine, duplo smo veći od Nemačke u ovom segmentu i tri puta veći od Francuske, a imamo i preko 100 kompanija „jednoroga“. Naše najbrže rastuća razmena sa Srbijom je upravo u sektoru usluga i to IKT usluga, jer imate fantastične inženjere. Ne samo da imamo kompanije koje iz UK investiraju u Srbiji, nego imamo i srpske kompanije koje investiraju u UK u ovom sektoru ili traže britanske partnere da bi razvili svoje poslovanje. Ogroman je potencijal za rast u tom segmentu.

Što se tiče potpisanih ugovora između Srbije i UK, videli smo potpisan dokument o zajedničkom radu carina, pa UK Export Finance koji je opredelio samo za Srbiju pet milijardi funti . Da li je ovo prvi put da se dešavaju dogovori u ovolikoj meri?

Da, ovo je prvi put da imamo ovakvu saradnju, ovo je prvi autentični bilateralni sporazum u oblasti carina koji je Britanija potpisala i jako je pozitivan znak. Srpska i britanska carina već imaju dobru saradnju, podržali smo ih kroz obuku i sredstva za rad, ali ovaj potpisani dokument nam omogućava da brže i direktnije delimo informacije, naročito o ilegalnim tokovima novca i robe, što ranije nije bilo moguće. Sledeći korak za koji se nadamo da ćemo postići sporazum je obostrano priznanje za status Ovlašćenog ekonomskog operatera, a to u osnovi znači da će se poslovi lakše kretati preko granica. S obzirom na to da je godišnja trgovina premašila milijardu funti između UK i Srbije, dok je ovaj broj bio 700 miliona funti pre četiri godine, a i da je u sektoru usluga posebno dobra razmena jer je UK treći najveći partner Srbije, ovo je pozitivan znak.

Što se tiče mehanizma UK Export Finance, to je odličan način da se finansiraju neki veliki, kapitalni, transformativni projekti i istovremeno dovedu britanske kompanije u region, kompanije koje ranije nisu poslovale ovde. Pozajmljujući kreditni rejting UK Srbiji i drugim zemljama u regionu kroz ove projekte će omogućiti izlazak na svetsko finansijsko tržište i priliku da uzimaju zajmove pod boljim uslovima. Britanska vlada kao garant snosi određeni rizik, ali je to takođe i prilika za naše kompanije koje moraju da učestvuju u visini od minimum 20 odsto u projektima.

S obzirom na to da postoji dobra saradnja sa Kinom u Srbiji, da li vas to brine u bezbednosnom smislu?

Srbija ostvaruje saradnju i sa Kinom i sa UK i ide joj dobro u tom pravcu. Najveći deo pojedinačnih stranih direktnih investicija dolazi u Srbiju iz Kine. Mislim da je važno reći da i UK posluje sa mnogim od tih zemalja, uključujući i Kinu, premda smo u nekim sektorima veoma pažljivi. Pre svega kada je u pitanju sajber bezbednost i telekomunikacije.

Osim drugih sektora, Velika Britanija je i jedan od zainteresovanih invesitora u sektor zelene energije u Srbiji.

Mi želimo da budemo deo uspešne srpske ekonomske priče. Vidimo da je javni dug pod kontrolom, da BDP raste, kao i SDI, i želimo da učinimo više za bolju budućnost, naročito za mlade ljude u ovom regionu, za koje vidimo da odlaze u inostranstvo u prevelikom broju. Zainteresovani smo najviše za zajedničke projekte u regionu. Ali i za pojedinačne projekte zelene tranzicije. Nadamo se da će Vlada Srbije uskoro usvojiti Nacionalni energetski i klimatski plan, koji je prilično ambiciozno postavljen i teži se učešću obnovljivih izvora energije od nekih 45 odsto do 2030. godine. I to će zahtevati zaista visok nivo investicija u vetar, solarnu energiju i hidro energiju. Nadam se da će kroz mehanizme UK EF Britanija biti u prilici da finansijski podrži transformativne projekte, koji će podstaći proizvodnju obnovljive energije u Srbiji, uključujući i u sektorima solarne energije i hidroenergije. Svi ovi projekti bi trebalo da pozicioniraju Srbiju kao neto izvoznika energije.