Čačanski proizvod za zdraviju planetu

Poljoprivrednici koriste biočar kao dodatak zemljištu koji hrani zemlju i apsorbuje ostatke pesticida. Na inostranom tržištu je poznat i tražen proizvod, dok ga je u Srbiji za sada upotrebilo samo nekoliko gazdinstava

Foto: Đorđe Kojadinović

Jedina firma u Srbiji koja proizvodi biočar, odnosno biougalj koji se pravi od otpadnog drveta je Basna iz Čačka. Proizvod ima široku primenu, od poljoprivrede do građevinarstva, a Vesna Baur, vlasnica firme, kaže da je biočar ekološki održivo rešenje u borbi protiv klimatskih promena jer se dobija tehnologijom pirolize i tako se zarobljava ugljen-dioksid iz atmosfere.

Poljoprivrednici koriste biočar kao dodatak zemljištu koji hrani zemlju i apsorbuje ostatke pesticida. Na inostranom tržištu je poznat i tražen proizvod, ali ne i na domaćem.

„Cilj nam je da naš proizvod pronađe tržište u Srbiji. Da ne zaboravimo činjenicu da je oko 70 odsto ukupne teritorije Srbije poljoprivredno zemljište kojem je potreban oporavak ili dekontaminacija. U tome bi biočar imao veliku ulogu”, kaže Vesna Baur i dodaje da, prema procenama, jedna tona biočara koja se proizvede uklanja tri tone ugljen-dioksida iz atmosfere. Ova firma nalazi se među 100 malih i srednjih preduzeća na listi „Skriveni šampioni“ (MSP 100), koju je nedavno objavio Centar za visoke ekonomske studije (CEVES).

Na domaćem tržištu jedini proizvodite biočar. Kako ste počeli da se bavite ovom proizvodnjom?

Upravljanje proizvodnjom drvnih peleta za ogrev, 2005. godine bilo je moje prvo iskustvo sa potencijalima obnovljivih izvora energije. Tada se otpadno drvo (strugotina, šuška i okorci drveta) u velikoj meri nalazilo rasuto na sve strane i predstavljalo je neiskorišćenu biomasu čija je cena na tržištu nabavke bila nepoznata.

Bilo je veoma rizično početi ovaj posao, jer je dobijanje dozvola bilo otežano, nabavka je bila neizvesna, a plasman potpuno novog proizvoda na domaće tržište gotovo nepostojeći. I sve ostalo što je predstavljalo početak jednog poslovanja jeste bio veliki rizik, ali taj projekat razvio se u stabilno poslovanje koje i danas postoji. Dobila sam tako ideju da pokrenem novu industriju 2010. godine, sa ciljem zaštite životne sredine i to je početak rada Basne.

Prvih nekoliko godina ulagali smo jedino u istraživanja i eksperimente, bez izlaska na tržište. Proizvodnja, standardizacija i uvođenje biočara kao ključnog sastojka za održivu ekonomiju duži niz godina delovala je kao priča entuzijasta. Danas, benefiti biočara su ne samo obećavajući, već i dokazani.

Najveća prekretnica desila se 2018. godine kada je Specijalni izveštaj međuvladinog panela za klimatske promene, koji su osnovali Svetska meteorološka organizacija i Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu naveo samo šest tehnologija negativnih emisija za koje smatraju da bi mogle da povuku ogromne količine ugljenika. Biočar je prvi put svrstan u tih šest tehnologija.

Kako biočar služi u borbi protiv klimatskih promena?
 
Mehanizam sekvestracije, odnosno zarobljavanja ugljen-dioksida, koji nudi biočar, predstavlja karbonizaciju tehnologijom pirolize, nedovoljno iskorišćenog organskog materijala. Bilo da se radi o kanalizacionom mulju, gradskom zelenom otpadu, ostacima oluja ili šumskih požara, otpadu od hrane ili bezbroj drugih izvora. Karbonizacija pretvara nedavno fotosintetizovani atmosferski ugljenik u stabilan, dugotrajan ugljenik koji može biti uskladišten u zemljište ili bezbedno ugrađen u materijale koje je napravio čovek.

Na globalnom nivou, ima oko 100 proizvođača biočara, u Srbiji je naša firma jedini proizvođač

Možemo reći da recikliramo i dajemo vrednost organskoj biomasi, bez prerade,  inače bi se razložila, pretvorila u gasove staklene bašte i otišla u atmosferu. Naša firma efikasno upotrebljava raspoložive prirodne resurse u proizvodnom procesu, na ekološki prihvatljiv način.

Osim poljoprivrede, gde se još primenjuje biočar i koje su sve mogućnosti?
Iz naše proizvodnje, od biočara nastaje nekoliko proizvoda. Prvo, agrougalj koji se primenjuje kao organski oplemenjivač zemljišta koji nosi hranljive sastojke za biljke. Pošto se ne razgrađuje više decenija, ima veliki značaj u povećanju sadržaja humusa u zemljištu, dok je povećanje roda odmah vidljivo. Agrougalj je nezaobilazna barijera u zaštiti podzemnih voda.

Drugi proizvod je karbohran u ishrani životinja. Zapravo, biočar u ishrani životinja, sa više od 90 odsto ugljenika, ima veliku ulogu u poboljšanju konverzije hrane. Njegova primarna uloga je da apsorbuje toksine, ostatke pesticida i glifosata iz hrane za životinje. Noviji ogledi na farmama krava muzara u Srbiji pokazuju da se po grlu dobija do tri litra mleka više po danu sa vrlo malom dozom ovog proizvoda.

Biočar se, takođe, može koristiti u drugim sektorima, na primer, u građevinarstvu kao zamena materijala, ugrađuje se u smese za izradu završnih podova. Punim kapacitetom ne samo da izdvajamo 1.680 tona ugljen-dioksida iz atmosfere tokom jedne godine, već proizvodimo i 1,2 GWh obnovljive toplotne energije sa nula emisije ugljen-dioksida. Namera nam je da povećamo kapacitete u meri u kojoj to omogućavaju raspoložive količine sirovine.

Kako se proizvodi biočar?

Piroliza je termičko razlaganje ugljeničnih materijala u okruženju bez kiseonika na visokim temperaturama, između 600 i 900°C. Proces pirolize nije isto što i sagorevanje ili spaljivanje. Tehnologije su raznovrsne, kako u pogledu sirovina, tako i u pogledu kapaciteta i finalnog proizvoda.

Implementirali smo HACCP sistem i pored ostalih uvedenih standarda, finalni proizvod, biočar, koji je oslobođen nedozvoljenih toksina sertifikovan je u Evropskoj uniji. Prilikom proizvodnje biočara ispunjavamo stroge zahteve Evropske sertifikacije za biougalj. Evropski sertifikat o biočaru, prema Uredbi komisije, omogućuje i garantuje održivu proizvodnju biočara, preradu i široku dozvoljenu primenu. Uveden je kako bi kupcima pružio pouzdan standard kvaliteta, dok proizvođačima pruža priliku da dokažu da njihovi proizvodi zadovoljavaju dobro definisane i prepoznate standarde kvaliteta.

Posledice klimatskih promena mogu biti zastrašujuće i predstavljaju najveću pretnju u 21. veku. Da li mislite da se ta pretnja dovoljno ozbiljno shvata u Srbiji?
Borba protiv klimatskih promena i degradacije životne sredine jeste u političkim  planovima u Srbiji. Usvojen je Zakon o klimatskim promenama, usklađujemo se sa različitim direktivama Evropske unije i verujem da je to pitanje postalo prioritetno i u našoj državi. Kada smo krenuli sa našom proizvodnjom, 2010. godine i govorili o sekvestraciji ugljen-dioksida i o alarmantnom stanju zaštite životne sredine, o tome se gotovo nije ni pisalo, a još manje se na tome radilo.

Kada smo pokušavali da registrujemo proizvod, bilo je potrebno strpljenja, čekali smo da se pravilnik u Srbiji uskladi sa pravilnikom Evropske unije. Ipak, izdvojena sredstva nisu dovoljna, projekata nema dovoljno, a ono što bih posebno istakla, žena u tom sektoru nema dovoljno. Studija iz 2019, koju je uradio UN Women, pokazala je da povećanje učešća žena u nacionalnim parlamentima dovodi do oštrije politike klimatskih promena.

Ko su vaši kupci, na inostranom tržištu biočar je tražen, zašto nema interesovanja u Srbiji?

Mala preduzeća nailaze na prepreke prilikom izlaska na inostrana tržišta. Ali, to nije bio naš slučaj. Zapravo, sa sedištem u Čačku i proizvodnim pogonom u opštini Lučani, naše preduzeće prepoznato je na evropskom tržištu, a i šire. Na domaćem tržištu se još ne koristi, izuzev veoma male količine koju je koristilo samo nekoliko gazdinstava u Srbiji. Sa jedne strane, otklanjanje ugljen-dioksida iz atmosfere nije pitanje koje ostaje u okviru granica jedne zemlje. Naš uticaj, bez obzira na kapacitete, jeste globalni.

U koje zemlje najviše izvozite?

Naši proizvodi izvoze se u Holandiju, Austriju, Nemačku i Švajcarsku. Pandemija je uticala na promene na tržištu i sada je Holandija zemlja u kojoj plasiramo 90 odsto naše proizvodnje. Na početku pokretanja firme dosta smo ulagali u istraživanja. U Srbiji ne postoji još uvek drugi proizvođač biočara, jedini smo, iako smatram da je takva industrija, posebno u ruralnim sredinama, potrebna. Mislim da treba da pokrijemo sve regione u Srbiji i da radimo sa raspoloživim resursima u tim delovima. Trenutno, na globalnom nivou, nema više od 100 proizvođača biočara.