Kreditni portfolio banaka u Srbiji značajno je pogoršan. O tome najbolje svedoči oko 3,5 milijardi evra nenaplativih potraživanja, što je više od 17 odsto ukupno odobrenih kredita
Kada u Srbiji neki kredit postane problematičan, to zauvek i ostane, izjavio je svojevremeno bivši šef kancelarije MMF u Beogradu Kim Deheng. Iako se polovinon 2016, kada je Deheng napustio ovu funkciju, nivo nenaplativih (NPL) kredita u bankarskom sektoru Srbije nalazio u padu – sa 22 odsto decembra 2015. na 17,03 odsto godinu dana kasnije – učešće problematičnih kredita i dalje je previsoko. Istina, tih 17,03 odsto (oko 3,5 milijardi evra) jeste najmanje u poslednjih četiri-pet godina, čime se Narodna banka Srbije veoma hvali objašnjavajući „uspeh” funkcionisanjem Strategije za rešavanje problematičnih kredita usvojene 2015, ali udeo NPL kredita još uvek je daleko od nivoa s početka svetske ekonomske krize 2008. kada je iznosio svega 5,3 odsto.
Prema istraživanju „Deloitte&Touche“ po učešću NPL kredita u ukupno odobrenim kreditima Srbija je 2015. među 12 zemalja Centralne i Istočne Evrope i Baltika zauzimala najlošiju poziciju. Da ovdašnji bankari nisu bili naročito uspešni u rešavanju problematičnih kredita svedoči i kritika koju smo dobili od MMF-a, uz sugestiju da se što pre pronađe način za rešenje tog problema. Kao jednu od mera u tom pravcu NBS od prošle godine otpise loših potraživanja priznaje kao rashode banaka, što je, zbog činjenice da se time umanjuje osnovica za plaćanje poreza na dobit, uticalo na povećan otpis problematičnih kredita, a time i na smanjenje učešća NPL kredita.
Prodaja problematičnih kredita između banaka, kao i prodaja nebankarskim institucijama, investicionim fondovima i specijalizovanim agencijama, još uvek je na niskom nivou. Banke u Srbiji su u 2016. prodale 460 miliona evra NPL kredita, a prema pisanju medija maksimalna postignuta cena iznosila je 180 evra za 1.000 evra NPL kredita. Minimalna cena iznosila je svega 7.000 evra za milion evra lošeg zajma. U pitanju su samo krediti odobreni privredi budući da, u skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima NBS, banka ovu vrstu NPL kredita može da ustupi drugoj banci ili drugom pravnom licu, uz obavezu da obavesti NBS, dok se NPL krediti odobreni fizičkim licima, u skladu sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, mogu ustupiti samo drugoj banci.
Pogoršano stanje dužnika
Prema definiciji MMF-a, NPL kredit je kredit kod kojeg dužnik kasni u otplati glavnice ili kamate 90 i više dana, gde je kamata refinansirana ili je odloženo njeno plaćanje ili, pak, kredit gde je kašnjenje u otplati manje od 90 dana, ali je banka procenila da je kreditna sposobnost dužnika pogoršana, a time i otplata duga dovedena u pitanje. Iako opšteprihvaćeni standard ne postoji, većina država kao kriterijum za proglašavanje potraživanja NPL kreditom primenjuje granicu od 90 i više dana kašnjenja. U istraživanju problema nenaplativih potraživanja u Srbiji Vera Zelenović, profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici, i Miloš Macut, direktor regionalnog centra Erste banke u Novom Sadu, ocenili su da bankarski sektor u Srbiji jeste visoko kapitalizovan i likvidan, ali da situacija nije idilična. Činjenica da gotovo svaki peti plasman od ukupno odobrenih ima tretman NPL kredita nije indikator kvaliteta kreditnih portfelja banaka, ocenjuju autori ističući da je posebno negativan uticaj na finansijsku stabilnost bankarskog sektora imao kolaps četiri banke: Nove Agrobanke, Razvojne banke Vojvodine, Privredne banke Beograd i Univerzal banke.
Analize međunarodnih finansijskih institucija upućuju na zaključak da pokazatelj problematičnih kredita veći od 10 odsto smanjuje ukupnu kreditnu aktivnost za oko četiri procenta.U Srbiji je ovaj pokazatelj poslednjih pet godina na znatnom većem nivou, što ukazuje na značajno pogoršanje kvaliteta kreditnog portfolija bankarskog sektora. Problem NPL kredita najizraženiji je u sektoru privrede gde je ukupna vrednost problematičnih kredita u periodu 2011-2015. konstantno prelazila vrednost od 200 milijardi dinara, dok se procentualno učešće ovih kredita u ukupnim NPL kreditima kretalo u rasponu od 49 do 65 odsto s tendencijom blagog pada u poslednje dve godine.
Nastavak teksta možete pročitati u 42. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
