Chanel je ograničio prodaju svojih torbi tako da sada možete da kupite jedan model u dva meseca, pod uslovom da druga kupovina ne bude identična prvoj
Gde su originali, tu su i kopije, to je oduvek bilo tako. Problem je kada te kopije nadmaše originale u svojoj masovnosti, kvalitetu, produkciji. Kada se toliko etabliraju u tržište da postane sasvim normalno da donesete odluku da posedujete kopiju, da kažete „da, to je kopija i ja baš tako želim, znam da nije koža, neću kožu, volim životinje, ovo je moj stav i manje me košta od originala, dizajn mi se sviđa, to mi je dovoljno. Chanel neka misli šta će i kako će da se brani od mene, sve se ionako pravi u Kini”.
A tržište preprodaje cveta, spremno čeka novu kolekciju, da lansira jer je glupo da izađu na tržište pre originala, jer oni već imaju sve spremno, životinje srećne, vegana sve više, jedino Chanel tužan. Malo je reći, očajan. Preprodavci mu ruše imidž brenda, uništavaju ekskluzivnost proizvoda.
E, pa neće moći!
Bićemo još skuplji i još nedostupniji. Mi smo Chanel.
Upravo strogim pravilima i ograničavanjem kupovine svojih proizvoda, Chanel je ograničio prodaju svojih torbi tako da sada možete da kupite jedan model u dva meseca, pod uslovom da druga kupovina ne bude identična prvoj. Ako smo se dobro razumeli, to znači da posle dva meseca možete da kupite neki drugi model, nikako isti. I dići ćemo cenu, bićemo još skuplji. Eto.
Chanel je u 2021. godini okupirao medije zbog svoje politike stalnog povećanja cena i činjenice da se žele približiti još luksuznijim brendovima, recimo Hermesu, baš po toj ekskluzivnosti i ne tako lakoj dostupnosti proizvoda. Njihova politika je verovatno najrestriktivnija među luksuznim brendovima, a kako vreme bude prolazilo, možemo očekivati još više cene i strožu selekciju oko kupovine. To je nova strategija, a ta strategija nosi određene rizike.
Svet će se podeliti na one koji mogu i one koji ne mogu, na one koji žele i na one koji ne žele, sve kombinacije dolaze u obzir. Mogu da kupim novu torbu, mogu da dam 7.000 evra, ali ne želim. Ili želim, ali ne mogu, što će češće biti slučaj, mada nije isključeno da će, zbog ovakvog stava, mnogi reći – niti želim niti mogu, ne zanima me. Onih prvih, mogu ali ne želim, Chanel se najviše plaši. Rizik je da ih ne izgubi, jer svako ko može, treba i da želi, to je dobitna kombinacija. Zbog njih se sve ovo i radi. Prema njima, ova strategija je rizična, jer kupci mogu da odustanu od brenda ako kvalitet ne bude odgovarao ceni. Hermes se izrađuje ručno, proizvodnja je limitirana, što je verovatno sledeći potez koji će Chanel uraditi. Proizvodiće manje i koncentrisati se na što viši kvalitet izrade, kako bi mala „Classic Flap“ torba opravdala svoju cenu od 7.000 evra, koliko sada košta.
Za to vreme, izvolite novu torbu. Koliko u martu će se pojaviti nova torba Chanel 22, koja je omaž lansiranju Coco Chanel parfema No22 pre sto godina, 1922. godine. Radi se o torbi koja nije klasičan Chanel oblik, ova torba je malo veća i malo opuštenija od onoga što prvo pomislite kada zamislite njihove torbe. Ovo je jedan novi pomak od standardne estetike brenda, ova torba je drugačija, ova torba je praktična. Praktična, neodoljiva i, naravno, skupa.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
