ZAŠTO NAM ŽIVOT UREĐUJU NAJGORI
Nismo imali ovako veliko zlo u poslednjih 30 godina i jedini način da ga pobedimo je da budemo svi zajedno, ujedinjeni, i da ostavimo po strani naše trenutne ideologije i shvatanja politike
MOL grupa prisutna je u Srbiji pune dve decenije. Za to vreme, kompanija se razvila u jednog od vodećih učesnika u trgovini naftnim derivatima, ali se kao i svi ostali, u poslednjih nekoliko godina suočava sa izazovima na energetskom tržištu bez presedana. O energetskoj krizi, o ograničenju cene goriva u Srbiji, ali i o električnoj revoluciji u auto-industriji, o vodoniku, cirkularnoj ekonomiji i planovima za širenje u Srbiji, u intervjuu za Novu ekonomiju govori Milenko Janković, direktor MOL Serbia.
Slobodno možemo reći da su naših prvih 20 godina u Srbiji obeležili poslovni uspesi koji su, godinu za godinom, činili MOL Serbia sve značajnijim partnerom srpske privrede. Naš tim je pokazao sposobnost ne samo za postavljanje i sprovođenje prave strategije, već i za prilagođavanje u izazovnim vremenima. Imajući u vidu do koje je mere sveopšta situacija poslednjih godina uticala na sektor energetike, mogu reći da smo ipak uspeli da prevaziđemo izazove sa kojima smo se susreli, pre svega pronalaženjem alternativnih rešenja snabdevanja i optimizacijom procesa rada, koje smo uskladili sa našim poslovnim ciljevima, ali i očekivanjima naših kupaca.
Cena goriva i opravdanost njenog ograničavanja je izazovna tema jer se mora posmatrati iz više uglova. Prvenstveno, moramo biti svesni da su sirova nafta, kao i njeni osnovni derivati berzanska roba i da, kao takvi, u Srbiji ne mogu biti izolovani od promena na globalnom tržištu. S druge strane, bazna cena ovih proizvoda samo polovično utiče na maloprodajnu cenu goriva u Srbiji, koja se formira dodavanjem ostalih stavki, ograničene maloprodajne marže, kao i ostalih troškova, poput akciza i poreza na dodatu vrednost. Kod nas, ukupne fiskalne naknade učestvuju sa oko 50 odsto u ceni goriva.
Treba imati u vidu da se u Srbiji praksa fiksne marže primenjuje već poslednje dve godine. To je ujedno i period izrazitog rasta inflacije koja je značajno uticala na to da, iako nominalno ista, marža na naftnim derivatima zapravo postane značajno manja. Kao posledicu visokog učešća fiskalnih naknada sa jedne strane i ograničene marže umanjene inflacijom sa druge strane, sada imamo paradoksalnu situaciju da nam je gorivo jedno od skupljih u regionu, a da se, u isto vreme, naftne kompanije suočavaju sa finansijskim izazovima.
Uprkos ovim izazovima, ali i brojnim drugim sa kojima se susrećemo u regionu, u finansijskom smislu smo imali dobru godinu. U Srbiji smo unapredili poslovanje u odnosu na prethodnu godinu, a i interni učinak MOL grupe je bio bolji od očekivanog. Ovakvi rezultati su ostvareni zahvaljujući izuzetnoj operativnoj i troškovnoj efikasnosti MOL grupe i opreznoj investicionoj politici, koja je uspela da neutrališe uticaje spoljnog okruženja.
MOL će potrošiti više od četiri milijarde dolara na zelene investicije do 2030. i ima za cilj da dostigne neutralnost ugljenika do 2050. godine
U ovom izazovnom periodu koji je obeležen ogromnim naporima da se obezbedi energetska stabilnost, umesto da pokaže regionalnu solidarnost, JANAF je odlučio da kapitalizuje izloženost Češke, koja nema izlaz na more, kao i Mađarske i Slovačke, čije su rafinerije uveliko zavisne o Jadranskom naftovodu kao jedine održive alternative ruskoj nafti.
Kao firma koja posluje u regionu srednje i istočne Evrope, a kojoj je iznad svega prioritet bezbednost snabdevanja gorivom, MOL je uvek bio čvrsti zagovornik regionalne saradnje. Nažalost, ne može se primetiti promena politike Janafa po pitanju cena, koje jesu više ukoliko ih uporedimo sa drugim naftovodima. MOL je otvoren za nastavak pregovora i izgradnju pravog partnerskog odnosa koji će rezultirati obezbeđivanjem stabilnosti u snabdevanju gorivom celog regiona.
Trenutno, u okviru MOL grupe, instalirali smo oko 250 punjača (snage od 50 kV do 150 kV), a želimo da taj broj povećamo na 500 u narednih nekoliko godina, planirajući da dodamo punjače od 300 kV, u zavisnosti od toga kako će se tehnologija razvijati. Taj cilj definitivno utiče na naše planove i u Srbiji. S druge strane, treba da budemo svesni da, iako broj električnih automobila polako raste, aktuelni podaci pokazuju da je stopa korišćenja postojećih punjača relativno niska, ispod pet punjenja dnevno u proseku, odnosno između pet i 10 punjenja na najčešće korišćenom punjaču.
Naš plan je da u prvoj fazi postavimo ultrabrze punjače na našim stanicama na autobuskim pravcima i blizu graničnih prelaza ka susednim zemljama, a zatim i na svim ostalim targetiranim lokacijama u okviru MOL mreže. MOL Serbia je ovom projektu pristupio po ugledu na evropske zemlje sa razvijenom mrežom elektropunjača. Cilj je da se korisnicima pruži najkomfornije iskustvo i u pogledu trajanja samog punjenja i fleksibilnosti koju želimo da omogućimo, te smo u pripremi tog projekta uvažili poslednja znanja iz Evrope i primenili najsavremeniju opremu dostupnu na svetskom tržištu. Takvi projekti su od vitalnog značaja za tranziciju energetskog sektora ka zelenoj energiji, ali se moraju razvijati u skladu sa potrebama tržišta.
Vodonik percipiramo kao budućnost u ovoj sferi i smatramo ga velikim potencijalom, naročito u teškoj industriji i transportu. Naziva se i gorivom budućnosti jer prilikom upotrebe vodonika nema štetnih emisija. Jedina emisija je voda. S druge strane, treba uzeti u obzir i način proizvodnje vodonika, odnosno koja se energija koristi za njegovo dobijanje elektrolizom iz vode. Baš u zavisnosti od načina proizvodnje razlikujemo različite vrste vodonika: sivi, plavi, zeleni.
MOL grupa je privela kraju izgradnju jedne od najvećih evropskih elektrana za zeleni vodonik, u Sazhalombati, koja će smanjiti emisije ugljenika iz naših sopstvenih operacija. Radi se o investiciji od 22 miliona evra, koja će omogućiti MOL-u da proizvodi 1.600 tona zelenog vodonika godišnje koristeći električnu energiju iz obnovljivih izvora. Procenjuje se da će na taj način kompanija smanjiti emisiju ugljen-dioksida za 25.000 tona. Uvođenje te nove tehnologije učiniće MOL ključnim igračem u održivoj ekonomiji vodonika u regionu.
Činjenica je da u ovom trenutku vodonik nije cenovno konkurentan fosilnim gorivima, ali sama cena nije jedina prepreka za masovniju upotrebu. Potrebno je razviti distributivnu mrežu i ostale prateće elemente. Ipak, to ne treba da nas obeshrabruje, jer je to sve prirodan proces razvoja novih tehnologija. Na nama je da se fokusiramo na dalji razvoj i optimizaciju proizvodnih i distributivnih troškova koji će ovo rešenje vremenom učiniti pristupačnijim.
Upravo smo ovih dana ažurirali našu strategiju zelene transformacije u kojoj otpad i tehnologije cirkularne ekonomije igraju ključnu ulogu. Smatramo da je otpad vredna sirovina i izvor energije i na taj način želimo da pružimo odgovor na jedan od najvažnijih ekoloških izazova našeg vremena, a to je upravljanje otpadom.
Naša kompanija u Mađarskoj dobila je nacionalnu koncesiju za otpad za narednih 35 godina. Na ovaj način je od 1. jula postala odgovorna za održivije upravljanje sa oko pet miliona tona kućnog otpada godišnje. Zahvaljujući našem jedinstvenom, integrisanom poslovnom modelu povećaćemo stope reciklaže u Mađarskoj na 65 odsto do 2035. godine, dok ćemo smanjiti deponovanje na 10 odsto.
Ovaj segment poslovanja bi potencijalno mogao da obezbedi 1,5 miliona tona sirovina godišnje regionalnom naftnom, hemijskom i energetskom sektoru od 2030. Štaviše, stavljajući veći naglasak na obnovljiva goriva, zeleni vodonik, biometan i geotermalnu energiju, podržavamo pametnu energetsku tranziciju koja ubrzava održivost i obezbeđuje snabdevanje regiona energijom. MOL će potrošiti više od četiri milijarde dolara na zelene investicije do 2030. i ima za cilj da dostigne neutralnost ugljenika do 2050. godine.
Mol grupa je privela kraju izgradnju jedne od najvećih evropskih elektrana za zeleni vodonik koja će smanjiti emisije ugljenika iz naših sopstvenih operacija
Glavni pravci u narednom periodu biće obezbeđivanje stabilnog snabdevanja tržišta gorivom, širenje maloprodajne mreže po visokim standardima, unapređenje ponude na našim benzinskim stanicama visokokvalitetnim proizvodima, uz održavanje stabilnih odnosa sa našim kupcima i korisnicima usluga.
Jedan od projekata koji će nas dodatno povezati sa našim kupcima je MOL MOVE – novi program lojalnosti koji smo pokrenuli početkom marta. Specifičan je po tome što nije namenjen isključivo kupcima u maloprodaji, već je pažljivo uvezan i sa našim veleprodajnim, kartičnim kupcima koji su onda posredno, kroz saradnju sa MOL Serbia, u mogućnosti da svojim zaposlenima ponude dodatne benefite.
Smatramo da je MOVE ključna komponenta MOL-ovih projekata digitalnih inovacija, dizajniranih da klijentima pruže personalizovane ponude i popuste na osnovu njihovih specifičnih potreba. Značajan broj registrovanih korisnika u svih šest zemalja u kojima je uveden dokazao je sposobnost aplikacije lojalnosti da značajno poboljša korisničko iskustvo i angažman.
Program MOL MOVE je stekao priznanje u industriji, dobivši brojne međunarodne i evropske nagrade, uključujući International Loyalty Awards 2023. i Loyalty 360 2022. godine.
Očekujemo da će se MOL MOVE uskoro povezati sa svim tržištima na kojima posluje MOL grupa, što će našim korisnicima pružiti jedinstvenu priliku da koriste ovaj program lojalnosti ne samo u Srbiji, već i u regionu i zemljama Evropske unije.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Nismo imali ovako veliko zlo u poslednjih 30 godina i jedini način da ga pobedimo je da budemo svi zajedno, ujedinjeni, i da ostavimo po strani naše trenutne ideologije i shvatanja politike
Kod nas je razvijena šema izvlačenja novca, i to preko čitave mreže podizvođača i njihovih podizvođača, firmica koje su osnovane nekoliko meseci pre projekata na kojima su angažovane. Institucije koje bi tim...
Zakon je tako napravljen da nije u službi da pomogne, već samo da kazni. Ovde sve nekako ide u kontru, samo da ne uspeš, samo da se ne desi. Mislim da je to baš veliki problem. Kada bi, recimo, takvi zakoni postojali u Njujorku i Parizu, tamo ne bi mogao da radi nijedan restoran, ne bi ispunio nijedan zahtev
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE