Cloud sistem u ugostiteljstvu

OTA Sync objedinjuje više softvera koji su važni u ugostiteljstvu, pa je samim tim daleko povoljniji. Reč je o poslovnom softveru za upravljanje hotelima i privatnim smeštajima. Sadrži nekoliko komponenti, od primanja rezervacija smeštaja, do analitike, učinka zaposlenih, izdavanja računa, statistike u vezi sa prodajom

Da bi jedan hotel ili privatni apartman mogao da posluje profitabilno, morao bi da poseduje mnogo podataka, kako onih koji su vezani za prodaju, tako i za ostvarene rezultate zaposlenih. Dok se nije pojavila platforma OTA Sync, ugostitelji su morali da poseduju nekoliko različitih softvera, da prolaze razne obuke, a sve to je koštalo i vremena i novca. Zato je, između ostalog, Đorđe Jevtić zajedno sa prijateljem i venčanim kumom Ilijom odlučio da napravi prvi domaći cloud sistem u hotelijerstvu. Sve je počelo pre pet godina na jednom kampovanju, da bi danas njihova kompanija ne samo bila profitabilna, već i atraktivna za investitore.

Prosečan broj godina u ovoj kompaniji je 27, koliko imaju i njihovi osnivači, dakle, čini je tim mladih ljudi koji su strateški krenuli u osvajanje tržišta.  Najvažnije je da su bili svesni grešaka drugih startapa i hteli su da ih izbegnu.

Počelo je sve kada ste „iznutra“ videli šta ugostiteljima treba kako bi što bolje mogli da sagledaju poslovanje. Šta sve pruža OTA Sync platforma?

OTA Sync objedinjuje više softvera koji su važni u ugostiteljstvu, pa je samim tim daleko povoljniji. Reč je o poslovnom softveru za upravljanje hotelima i privatnim smeštajima. Sadrži nekoliko komponenti, od primanja rezervacija smeštaja, do analitike, učinka zaposlenih, izdavanja računa, statistike u vezi sa prodajom. Svi ti podaci veoma su važni kada je reč o bilansu uspeha.

Takođe, pomoću našeg softvera ugostitelji lako mogu da obrađuju rezervacije smeštaja sa drugih platformi, bez mogućnosti da ne prime rezervaciju ili nešto slično, zbog čega bi bili penalizovani od strane AirBNB-a ili Booking-a.

Potičete iz porodice koja se bavi ugostiteljstvom, iz turističkog grada kakav je Tivat, a i na početku karijere ste se bavili ovom delatnošću. Jeste se zbog toga odlučili da razvijete platformu koja rešava probleme ugostitelja?

Bavio sam se godinama ugostiteljstvom, radio sam u hotelima i vodio porodičnu firmu za izdavanje apartmana, a moj prijatelj Ilija, sa kojim sam pokrenuo platformu, takođe ima veliko iskustvo u turizmu. Videli smo na licu mesta da pojedini hotelski menadžmenti prave velike greške zbog nemogućnosti da sagledaju problem, a da bi to uradili, moraju da imaju nekoliko različitih softvera koji mnogo koštaju.

Od prvog dana puštanja softvera na tržište formirali smo kompaniju i započeli prodaju sa samo jednom funkcijom na platformi. Hteli smo da vidimo šta ljudi misle o funkciji koja povezuje kanale prodaje i da li su spremni da plate. I od prvog dana smo počeli da zarađujemo.

Vi dakle niste čekali da napravite savršen proizvod, već ste krenuli sa jednom opcijom?

Da, jer nismo hteli da upadnemo u zamku u koju upada veliki broj startapa, gde potroše mnogo vremena i novca praveći savršen proizvod. Tržište se stalno menja, a mi nismo hteli da čekamo, već da se prilagođavamo i menjamo uporedo, kako po pitanju usluga, tako i kada su cene u pitanju. Mislim da nam je taj stav pomogao da već od prvog dana generišemo prihode. Kada smo dobili prvu investiciju od akceleratora iz Estonije, već smo bili profitabilna kompanija.

U pitanju je Startup wise guys akcelerator iz Estonije. Kako je došlo do te saradnje?

Oni su nam pomogli da razumemo kako funkcioniše svet startapa, jer u Srbiji nismo mogli da sagledamo šta sve nudi taj ekosistem. Podržali su nas i finansijski, dali nam korisne ideje kako da unapredimo biznis. U početku nismo želeli da prihvatamo sugestije koje bi menjale našu inicijalnu ideju. Kao i svi, mislili smo da je naša ideja najbolja, ali tek kada shvatite šta sve ne znate i da mora još mnogo da se uči, krenete da napredujete.

Prošle godine krenule su i investicije, poslednja o kojoj su pisali mediji bila je u iznosu od 250.000 evra. U šta ste investirali taj novac?

Mi smo nastavili da naše operativne prihode ulažemo u razvoj softvera, fokusirali smo se na marketing, da posećujemo sajmove po svetu kako bismo novim kanalima komunikacije povećali prodaju

. Takođe i da organizujemo događaje, posećujemo klijente, ali i da sprovedemo internu reorganizaciju kako bismo se pripremili za ogroman rast. S druge strane, nismo želeli da previše ljudi zaposlimo, jer bismo imali problem sa kakvim se suočavaju IT kompanije danas.

Vaša kompanija broji osamnaest zaposlenih ukupno, iz kojih sve oblasti ste okupili stručnjake i kako ste organizovali rad?

Ukupno nas je osamnaest, uključujući Iliju i mene kao osnivače, a najviše imamo programera i ljudi koji se bave prodajom. Potom marketing, korisnička podrška i na samom kraju administracija i finansije. S obzirom na očekivani rast, planiramo da zapošljavamo najpre u prodaji jer konstantno ulazimo na nova tržišta.

Na koliko tržišta ste u ovom trenutku prisutni?

Imamo klijente na sedamnaest tržišta gde smo dobili povratnu informaciju da naš softver radi, da nekome pomaže u biznisu i da su spremni da plate. Vidimo mnogo prostora za nove klijente na tim tržištima na kojima naš softver već dobro radi.

Ko su vaši klijenti pretežno, hoteli ili privatni apartmani?

Više od dve trećine naših klijenata čine hoteli, nešto manje su velike agencije koje raspolažu sa pedeset i više apartmana, a oko pet odsto su manji ugostitelji koji imaju do deset apartmana. Najdalje smo stigli do Francuske Polinezije, ali imamo i klijente u Čileu, Kolumbiji, Španiji, Portugalu, u svim zemljama na Balkanu, na Maldivima, Tajlandu i Filipinima. U Nigeriji smo takođe zastupljeni jer dosta ljudi iz Evrope poseduje nekretnine za izdavanje u toj zemlji.

I svi oni su dobili od vas besplatno da isprobaju kako Ota Sync funkcioniše?

Mi svim klijentima prvo omogućimo dve nedelje besplatnog korišćenja, da isprobaju kako sve funkcioniše. Generacija ugostitelja koja se seća prelaska sa sveske za rezervaciju na kompjuter, ima bojazan da će doživeti ponovo haos koji im je donela digitalizacija.

Kako radne snage fali i u ugostiteljstvu, vlasnici su u strahu da zaposleni neće želeti da uče neke nove procese. Mi im garantujemo da trening, povezivanje i sve što treba da znaju kada je korišćenje našeg softvera u pitanju mogu vrlo brzo da nauče, jer on i postoji da bi ljudima olakšao posao.

Trenutno radite na tome da hrvatsko tržište samo generiše nove klijente, gde idete dalje?

Kada prilagodimo sve operacije na tržištu Hrvatske, sledeći korak je Španija, nakon toga Latinska Amerika, a onda i Florida i Kalifornija. Lakše se prilagođavamo španskom govornom području, odatle su nam klijenti uglavnom. Pretpostavljam da je razlog zbog čega pomenute zemlje nisu startapima među prioritetima to što svi gravitiraju ka Americi, Britaniji, većina razmišlja o Njujorku, što nama nije neophodno. Jedna Kolumbija ima deset puta više smeštajnih kapaciteta nego Srbija i Crna Gora zajedno. Mi tu vidimo ozbiljan potencijal, kao i na tržištima koja se intenzivno digitalizuju.