ČOVEK KOJI PADA, USTAJE I IDE NAPRED

ĐOKOVIĆ STVARA NOVI NARATIV: NARATIV O POBEDNIČKOM MENTALITETU I DUGOVEČNOSTI. IAKO SMO KAO NACIJA PONOSNI NA NJEGOVA DOSTIGNUĆA, ČINJENICA JE DA SE OD NOVAKA MOŽE DOSTA NAUČITI I NA INDIVIDUALNOM NIVOU. ZAŠTO JE NOVAK INSPIRACIJA?

Za svetski tenis i za navijače Novaka Đokovića 2023. je bila nezaboravna godina. Trijumfalni povratak u Australiju, osvojena tri gren slema, ubedljivo vođstvo po ukupnom broju gren slemova (trenutno 24) i po broju nedelja i godina koje je završio kao prvi teniser sveta.

To je, naravno, veliki izvor radosti kako njegovim navijačima širom sveta, tako i ljudima sa ovih prostora. Međutim, Novak Đoković izlazi iz okvira tenisa i postaje referenca sve većem broju ljudi iz drugih domena. Još 2021. godine je jedan francuski ministar uporedio francuskog predsednika Emanuela Makrona sa Novakom Đokovićem rečima „Đoković ne bira svog protivnika“.

Ta paralela je trebalo da znači da Emanuel Makron, baš kao ni Novak Đoković, ne razmišlja o tome ko će mu biti protivnik na predstojećim predsedničkim izborima, već se fokusira na pobedničku strategiju.

Nakon osvojenog 24. gren slema u Njujorku, Novak je prisustvovao Ryder Cup-u, prestižnom golf turniru. Više medija je prenelo kako će Đoković održati motivacioni govor timu Evrope. To je velika čast imajući u vidu da su tu ulogu u prošlosti dobile legende sporta, poput fudbalskog trenera ser Aleksa Fergusona. Đokovićevo prisustvo tokom celog turnira je bilo vrlo propraćeno, a tim Evrope je na kraju pobedio.

Đoković stvara novi narativ: narativ o pobedničkom mentalitetu i dugovečnosti. Iako smo kao nacija ponosni na njegova dostignuća, činjenica je da se od Novaka može dosta naučiti i na individualnom nivou. Zašto je Novak inspiracija?

Zato što se ne zadovoljava osrednjošću

Naš sport je pun priča o jako talentovanim sportistima koji su mnogo obećavali, ali zbog nekih (često spoljnih) faktora nisu uspeli. Neretko se neuspeh svaljuje na druge: „Igrali smo dobro, ali sudije su bile protiv nas“. Priče o neostvarenom potencijalu su dirljive, ali ne vode nikud. Novak Đoković pokazuje da izazovi nisu izgovor. Ako je ceo stadion protiv tebe, to nije izgovor. Jednostavno je: budi bolji i od protivnika i od svih navijača. Da li je to fer? Nije, ali život često ne deluje fer. Utoliko je veća radost kada se prevaziđu izazovi.

Novak je više puta izjavio da je pritisak privilegija. Time svedoči potpuno preuzimanje odgovornosti za svoj život i prevazilaženje izazova. A ceo Balkan je pun izuzetnih ljudi koji su Đokovići u svom domenu, samo su nevidljivi u bari mediokriteta koja je oko njih.

„Novak Đoković je zver“, reči su jednog francuskog preduzetnika koga sam intervjuisala za svoj doktorat. Novak i sam neguje taj imidž poredeći se sa vukom. Šta to zapravo znači? Prva pomisao je borbenost, fokus, velika energija i glad za pobedom. Ali ima još nešto: biti zver je i stalna želja da se vrati u divljinu gde je i mnogo drugih zveri, to jest u svet tenisa koji je verovatno jedan od najsurovijih sportova i gde se greške skupo plaćaju.

Ne zaboravimo da je Novak u tom sportu od svoje pete godine i da je takva doslednost zaista izuzetna. Novak je mogao i pre nekoliko godina da se penzioniše i provodi vreme sa porodicom ili pecajući na Savi: svakako bi bio najuspešniji srpski teniser svih vremena.

Činjenica da i dalje ima želju da se bori je jako inspirativna. Zver je i zato što ume jako dobro da vida svoje rane i da se vrati u borbu. Izgubio je od Zvereva na Olimpijadi da bi ga pobedio na US Openu iste godine. Izgubio je od Alkaraza u finalu Vimbldona da bi ga pobedio ubrzo zatim u finalu Sinsinatija. Izgubio je od Medvedeva na US Openu da bi ga pobedio dve godine kasnije na istom mestu.

Zbog entuzijazma i strasti prema životu

Pored strasti prema tenisu, Novak ima i veliku strast prema životu. Ona se, između ostalog, vidi i u neprestanoj želji za usavršavanjem: učenje stranih jezika, sviranje instrumenata, prilična opšta kultura, interesovanje za religiju i spiritualnost, za istoriju, za unapređivanje svog zdravlja i dugovečnosti.

To ponekad može delovati i nevešto, kritičari će mu zameriti da nema dovoljno znanja da priča o tim oblastima i da je bolje da se fokusira na tenis. Ali ono što mu ne mogu osporiti jeste velika radoznalost i želja za stalnim učenjem. Na konferenciji za štampu tokom Dejvis kupa u Španiji, Novak priča na španskom jeziku i zapisuje nove reči.

Ta otvorenost ka svetu se ogleda i u interesovanju za ljude oko sebe, posebno za sport kojim se bavi i za kolege tenisere. Danil Medvedev je više puta ponovio svoje sećanje na prvi susret sa Novakom koji je već tada bio zvezda, a Danil još potpuno nepoznat. Novak je prišao Danilu i postavio mu dosta pitanja i iskreno se zanimao za njegov put. Na Danila je to ostavilo snažan utisak, pa je o tome pričao i nakon finala US Opena 2023. godine.

Zbog hrabrosti da zauzme stav

Novak Đoković se ne plaši da zauzme stav koji će biti kritikovan i zbog koga će snositi posledice. Odbijanje da se vakciniše i cela australijska saga su mu narušili ugled prošle godine, udaljili neke sponzore i sprečili ga da igra na nekoliko bitnih turnira. Međutim, on se sa tim strpljivo nosio i njegov stav je bio jasan. U intervjuu za BBC, Novak je izjavio da mu je princip odlučivanja o sopstvenom telu bitniji od broja osvojenih turnira.

Drugi primer je i njegova izjava povodom slučaja kineske teniserke Peng Shuai 2021. godine. Đoković se nije libio da zauzme stav i podrži Žensku tenisku asocijaciju u razrešavanju slučaja iako je takav stav mogao doneti sukob sa zvaničnicima i sponzorima iz Kine. Njegov stav je izazvao veliku podršku na društvenim mrežama, uključujući i novinare koji nisu uvek lepo o njemu izveštavali.

Hrabrost da ima svoje mišljenje koje se neće svideti svima i sposobnost da čestita protivniku koji je bolji od njega su nesumnjivo jako inspirativne. Isto je i sa zauzimanjem za svoje kolege, inače ljute rivale. Novak je branio Karlosa Alkaraza od kritika španskih novinara koji su zamerili mladom teniseru što se nije odazvao pozivu da igra za reprezentaciju.

Zbog timskog duha i osećaja za opštu korist

Tri dana nakon osvajanja US Opena u Njujorku, Novak je bio u Španiji sa našom Dejvis kup reprezentacijom. Novaku niko ne bi zamerio da se nije pojavio, s obzirom na to kakvu je intenzivnu sezonu imao. Međutim, Novak se odazvao pozivu i praktično nosio tim Srbije. Slično je i sa Olimpijadom. Otac ga je savetovao da ne ide. Zašto Novak to radi? Ne mora da se bori za ljubav nacije jer ju je već odavno dobio. Veća je verovatnoća da to radi jer u tome nalazi veliku radost. Osvajanje Dejvis kupa 2010. godine je bio veliki podstrek svim igračima. Slično je bilo i sa ATP kupom 2020. godine. Drugarstvo i zajedništvo su velika motivacija.

Drugi primer jeste osnivanje Professional Tennis Player Association (PTPA), nove profesionalne asocijacije tenisera 2020. godine. Asocijacija ima za cilj da se bavi pitanjima kojima se Asocijacija tenisera (ATP) ne bavi dovoljno i da zaštiti interese igrača od kojih su mnogi, posebno slabije rangirani, bili u jako lošoj situaciji nakon izbijanja pandemije i otkazivanja brojnih turnira.

Novak i kanadski teniser Vašek Pospišil su na taj način hteli da ukažu na probleme s kojima se slabije rangirani teniseri suočavaju. Taj hrabar potez je Novaku doneo dosta protivnika u svetu tenisa, naročito iz ATP. Ponovo se postavlja pitanje: zašto Novak to radi?

Ja verujem da to radi zato što se seća odakle je došao i koliko je bio izazovan njegov put ka vrhu. Tenis je surov sport ako nemate dovoljno sredstava i igrači koji nisu među 100 najboljih tenisera imaju velike finansijske i logističke izazove. Novak je imao porodicu koja je sve uložila u njega, ali to ne mogu sve porodice. Stoga je podizanje svesti o potrebama tenisera izuzetno bitna stvar i najbolji način da se to uradi je kada svetski broj jedan stane iza toga.

Zbog toga što pokazuje svoju ranjivost i iz nje izvlači snagu

Svi dosadašnji razlozi bi bili dovoljni da se pomisli kako je Novak robot programiran na uspeh. Svetski novinari ga često i porede sa mašinom. Međutim, to poređenje je nezadovoljavajuće jer potpuno zapostavlja jako bitnu Novakovu crtu: sposobnost da pokaže ranjivost i da je onda prevaziđe. Novak je čovek koji pada, ustaje i ide napred.

Novak plače na Olimpijadi, plače u finalu US Opena koje je izgubio od Medvedeva, plače i nakon ovogodišnjeg Australian Opena, kada je pao ogroman pritisak koji se nakupio poslednjih godinu dana. Otvoreno priča o teškim trenucima u karijeri kada je razmišljao da ostavi tenis.

Prihvata svoju ranjivost kao deo svog rasta. Njegovi porazi, koliko god da su bolni, veliki su izvor inspiracije jer ukazuju da upravo uči neku novu lekciju, da se otvara put koji će mu doneti rast. Kada je osvojio turnir u Bersiju 2021. godine, pobedivši upravo Danila Medvedeva, izjavio je kako je iskoristio poraz u finalu US Opena dva meseca ranije da analizira greške koje je napravio u meču. Dakle, pada, prihvata pad, a onda ustaje, izvuče pouku i ide dalje.

Naš proslavljeni violinista Stefan Milenković je izjavio kako mu je Novak jednom prilikom u Dubaiju rekao da je jedna od najbitnijih odlika šampiona sposobnost da se oporaviš od greške i vratiš mentalno. Novak primenjuje moto moje majke: „Moj današnji poraz je deo sutrašnjeg uspeha.“

Ako treba jednu stvar da zapamtimo, to je da Novak Đoković stalno raste, ide napred. Koga ili šta zapravo Novak juri? Status najvećeg tenisera svih vremena? Možda, ali ima još nešto. U svom oskarovskom govoru 2014. godine, američki glumac Metju Mekonahi je rekao da ima nekoga na koga se ugleda (Boga), nekoga kome se raduje (svojoj porodici) i nekoga koga juri. Osoba koju juri je on sam u budućnosti, to jest vizija samog sebe. Verujem da i Đoković juri samog sebe, tj. viziju sebe.

Nije slučajno da je baš Metju Mekonahi bio u Novakovoj loži u ovogodišnjem finalu US Opena. „Nikad neću biti sopstveni heroj. Nikad neću dostići taj nivo. Ali to me motiviše da svaki dan idem ka tome“. To su reči Metjua Mekonahija na dodeli Oskara, a zvuče kao da ih je Novak izgovorio.

Reč je o iskrenom odnosu sa samim sobom, o svesti o sopstvenim mogućnostima, o želji da prevaziđe lične granice i taj duboki poriv se ne da zadovoljiti samo spoljnim uspesima.

Takav odnos prema sebi objašnjava njegova dostignuća u 36. godini: vrhunski profesionalni rezultati, aktivno zalaganje za unapređenje uslova u svojoj profesiji od kojih će korist imati slabije rangirane i buduće kolege, glad i želja za ličnim rastom. A takav odnos sa sobom svi možemo da izgradimo.

To zahteva dosta rada, iskrenosti i doslednosti, ali nije nemoguće i užitak je velik. Ako već Emanuela Makrona mogu da porede sa Đokovićem, onda svako od nas može da preuzme neke „trikove“ od Novaka. Verujem da bi nam kao naciji odmah bilo bolje.