Čovek u crnoj kožnoj jakni

Korist od opsednutosti što većim ulaganjem u veštačku inteligenciju najviše je, čini se, imala kompanija za proizvodnju čipova Nvidia, koja je zabeležila kvartalni rast prihoda od 22,1 milijardu dolara, što je skok od čak 265 odsto na godišnjem nivou.

Trenutno, ta kompanija dominira globalnim tržištem AI tehnologije. Vrtoglavi uspeh tog diva u svetu čipova najviše se pripisuje izvršnom direktoru Jensen Huangu, tajvanskom migrantu, koji je pre tri decenije i osnovao kompaniju.

Podaci o kvartalnoj zaradi američkog proizvođača čipova Nvidia nadmašili su očekivanja, a akcije su već sledećeg dana skočile 13 odsto sa tendencijom daljeg rasta. Nvidia ima značajan udeo u nekim berzanskim indeksima, a u ovu kompaniju ulaže veliki broj uticajnih investitora.

Već neko vreme u elitnom klubu kompanija sa tržišnom kapitalizacijom od bilion dolara, početkom februara nadmašila je Alfabet, samo dan nakon što je pretekla Amazon, zauzevši treće mesto među američkim kompanijama, odmah iza Majkrosofta i Epla.

WSJ je izvestio da je tržišna kapitalizacija kompanije dostigla dva biliona dolara. Nvidijin čip dominira globalnim tržištem AI tehnologije, a, ionako velika, potražnja za čipovima i grafičkim procesorskim jedinicama te kompanije nastaviće da raste i u narednom periodu, jer era veštačke inteligencije tek počinje.

Ko je Jensen Huang?

Rođen na Tajvanu 1963. godine, sa porodicom se još kao mali preselio na Tajland. Međutim, zbog građanskih nemira u toj azijskoj zemlji roditelji ga sa samo devet godina, zajedno sa bratom, šalju kod ujaka u SAD, gde je prolazio trnovit put mnogih imigranata.

„Sećam se da sam bio uplašen i tužan“, rekao je Huang jednom prilikom za BBC. Prvih nekoliko godina proveo je u domu za decu, sve dok im se nisu pridružili roditelji. Zajedno nalaze svoje mesto u Oregonu. Kao nadaren učenik, preskočio je dve godine u obrazovanju i završio srednju školu sa šesnaest godina.

Upisuje elektrotehničko inženjerstvo na Državnom univerzitetu Oregon gde završava studije 1984. godine, a master diplomu iz iste oblasti stekao je na Univerzitetu Stenford šest godina kasnije.

Naredne, 1993. godine, osnovao je kompaniju Nvidia i uspeo je da, svojom marljivošću i istrajnošću, preživi i nadmaši jaku konkurenciju.

„Nije nam bilo važno da li ljudi veruju u nas. Verovali smo u sebe. Imali smo hrabrosti da idemo svojim putem”, objašnjava Huang svoj uspeh.

Nvidia je postala dominantna sila u svetu čipova za kompjuterske igre i proširila se i na dizajn čipova za data centre i autonomne automobile. Njihov pronalazak jedinice za grafičku obradu 1999. omogućio je programabilno senčenje u realnom vremenu, koje definiše savremenu kompjutersku grafiku, a kasnije je pomoglo u revoluciji u paralelnom računarstvu.

Snažan uspon počinje sa razvojem modernih aplikacija veštačke inteligencije, a kulminira u proleće 2023. godine kada je otkriveno da je ChatGPT obučen na Nvidia superkompjuteru, što je podstaklo jedan od najvećih jednodnevnih dobitaka u istoriji berze.

Huang poseduje približno tri odsto Nvidije, koja je izašla na berzu 1999. godine.

Zajedno sa suprugom Lori, takođe elektrotehničkim inženjerom, ulaže u razvoj inženjerstva kroz donacije. Za osnivanje inženjerskog centra koji nosi njegovo ime, Huang, dali su Stenfordu 30 miliona dolara, a pre dve godine i Državnom univerzitetu Oregon 50 miliona dolara za istoimeni istraživački centar.

I on pripada grupi slavnih i uspešnih tehnoloških preduzetnika (Stiv Džobs, Mark Zakerberg, Ilon Mask) koji su se opredelili za jednostavan stil koji ne menjaju, stvarajući tako uniformu po kojoj su prepoznatljivi. Huang je već dvadeset godina u majici, farmerkama, patikama i neizbežnoj crnoj kožnoj jakni.