Republika Srbija je nedavno potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom, uz veliku medijsku propraćenost. Da li smo stekli alternativu Evropskoj uniji ili je značaj ovog sporazuma prenaglašen?
Predsednica vlade Ana Brnabić je 25. oktobra u Moskvi, sa premijerima članica i predsedavajućim Evroazijskoj ekonomskoj komisiji, potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU). Sporazum će početi da se primenjuje kada ga parlamenti potpisnica budu ratifikovali. Ovim nam se, prema rečima premijerke, otvara tržište od 183 miliona potrošača, što je „od velikog značaja za Srbiju i njenu ekonomiju, dinamičniji rast, konkurentnost kompanija i standard građana“. Brnabić je pozvala parlamente da ratifikuju sporazum što pre, jer je Srbija „dugo bila izolovana“.
Ovim sporazumom produžava se lista proizvoda za bescarinski izvoz, ali i povećava kvota na dve hiljade tona cigareta, 90.000 litara vinjaka i 400 tona kravljeg sira. Pod carinama ostaju živina, sirevi, beli šećer, pamučna tkanina, etil alkohol, kompresori za rashladne uređaje i dr.
Deo javnosti ovaj sporazum je video kao epohalni događaj koji će promeniti tok ekonomskog razvoja Srbije. Neki, pak, smatraju da se radi o koketiranju sa „klubom autokrata“ i prkošenju Evropskoj uniji zbog odugovlačenja u procesu proširenja. Da li kapital samo čeka da pokulja u Srbiju i svima podigne standard, ili smo „od komarca napravili magarca“, ostaje da se zaključi uvidom u podatke.
Šta je Evroazijska ekonomska unija
Još 1994. godine, doskorašnji predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev predložio je stvaranje neke vrste ekonomske unije. To je bilo zamišljeno u okviru tada već postojeće Zajednice nezavisnih država, organizacije bivših sovjetskih republika. Najpre je formirana carinska unija 1995. između Rusije, Belorusije i Kazahstana. Potom je 2003. stvoren jedinstveni ekonomski prostor sa Ukrajinom, koji predviđa slobodan protok robe, usluga i kapitala. Ipak, sporazumi nikada nisu u potpunosti primenjeni i projekat je nakon tri godine napušten. Razlog je bilo razilaženje u interesima između Ukrajine, koja se sve više vezuje za Evropsku uniju i Rusije, Belorusije i Kazahstana, koji su hteli još dublju integraciju. Odustavši od „neposlušne“ Ukrajine, same su formirale carinsku uniju 2010, kao i jedinstveni prostor 2012. Sama Evroazijska ekonomska unija nastaje januara 2015, dok se u septembru priključuju Jermenija i Kirgistan. Ona, između ostalog, donosi jedinstvenu agrarnu i energetsku politiku, čime se integracija produbljuje.
Institucionalno, EAEU donekle podseća na Evropsku uniju. Nastala je Poveljom o Evroazijskoj ekonomskoj uniji, koja predviđa rad kroz nekoliko međuvladinih i nadnacionalnih institucija. Poput Evropske komisije u Briselu, izvršno telo predstavlja Evroazijska ekonomska komisija u Moskvi. Sudskim poslovima bavi se Evroazijski sud u Minsku, dok je Almati sedište Evroazijske razvojne banke i Fonda za stabilnost i razvoj. Savezom dominira Ruska Federacija, kojoj pripada 87% BDP-a, 80% stanovništva i 85% teritorije.
Blok u usponu
Sam početak je bio turbulentan, pošto su pad svetskih cena nafte i zapadne sankcije 2015. teško pogodile rusku privredu, koja beleži pad od 2,3%. Ekonomija Belorusije, dobrano oslonjena na ruske energente, pala je za čak 3,8%. Iako je Kazahstan imao pozitivan rast, grupno je ostvaren pad od 1,9%. Oporavak počinje već iduće godine, što kulminira rastom BDP-a unije od 2,5% prošle godine. Zbirno, nominalni bruto proizvod iznosi oko 1.900 milijardi, tj. 1,9 biliona dolara. Prema paritetu kupovne moći, vrednost je znatno veća – oko pet biliona – po kojoj je šesta u svetu, posle Kine, EU, SAD, Indije i Japana. To što EAEU institucionalno liči na EU ne čudi, jer pokušava da primeni najbolju međunarodnu praksu, standarde i politike. Takođe, članice su poboljšale svoja poslovna okruženja. Belorusija u Kirgistan su, prema Doing Business izveštaju za 2019, u prvih deset zemalja sveta po lakoći registracije imovine, dok je Kazahstan u vrhu na polju zaštite prava manjinskih akcionara. Ove i slične pomake prepoznao je i Frejzer institut u svom izveštaju o ekonomskim slobodama. Još jedan korak u pravcu konvergencije jeste uvođenje fiskalnih pravila, poput onih u EU. Prosečan udeo javnog duga u BDP-u članica je ispod 13% što predstavlja dobar rezultat (prosek evrozone je 85%). Pored harmonizacije fiskalne politike, do 2025. se planira uvođenje zajedničke valute, ali i finansijskog tržišta. Potencijal u saradnji sa ovim blokom ne vidi samo Srbija: sporazum o slobodnoj trgovini već su potpisali Vijetnam, Iran, Kinа i Singapur, dok se sa Indijom, Egiptom, Južnom Korejom i drugim zemljama pregovara.
Nastavak teksta možete pročitati u 66. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
