Pošto BDP predstavlja ukupnu proizvodnju robe i usluga, nakon decenija u kojima je rast zemalja računat na ovaj način i posle brojnih manjih ili većih ekonomskih kriza, postavlja se pitanje: da li smo baš sigurni da je to dobra i adekvatna mera? BDP na primer, ne uzima u obzir uticaj industrijskog rasta na životnu sredinu. Dakle, sledeće logično pitanje jeste – da li ljudi koji žive u zagađenom okruženju mogu u svakom slučaju biti bogatiji?
Evropska unija je trenutno na polovini sprovođenja strategije Evropa 2020, ambiciozno smišljene da osigura dinamičniji, sveobuhvatan i održiv razvoj, smanji nezaposlenost i pospeši napredak evropske industrije (posebno ulaganjem u inovacije i alternativne izvore energije). Ipak, sa skorašnjom krizom u evrozoni i velikim brojem nedaća u evropskom komšiluku, pred novoformiranom Evropskom komisijom i Parlamentom sada je važna odgovornost za kreiranje bolje evropske industrijske politike i boljih modela za rešavanje nezaposlenosti, kao i za veća ulaganja u istraživanja i razvoj novih tehnologija, kojima bi se prevazišla industrijska proizvodnja bazirana na potrošnji uglja.
Međutim, da bi se moglo pričati o razvoju i uspešnosti novih strategija, prvo treba razmisliti zašto se prethodne nisu dobro pokazale i kako se njihova uspešnost uopšte merila. Koji nas indikatori vode pri ocenjivanju uspešnosti ekonomskih modela?
Poslednjih godina, sve više se priča o novim indikatorima koji bi merili uspešnost jedne zemlje, njeno bogatstvo, ekonomski učinak i opšte blagostanje. Do sada, sve vlade u svetu imale su istu predizbornu opsesiju: kako da povećaju svoju procenu BDP-a? Danas se još uvek na osnovu tog podatka procenjuju blagostanje, oporezivanje, investicije u infrastrukturu i još mnogo toga. S obzirom na to da BDP predstavlja ukupnu proizvodnju robe i usluga, nakon decenija u kojima je rast zemalja računat na ovaj način i posle brojnih manjih ili većih ekonomskih kriza, postavlja se pitanje: da li smo baš sigurni da je to dobra i adekvatna mera?
Da li smo bogati ako živimo u zagađenoj okolini?
BDP na primer, ne uzima u obzir uticaj industrijskog rasta na životnu sredinu. Dakle, sledeće logično pitanje jeste – da li ljudi koji žive u zagađenom okruženju mogu u svakom slučaju biti bogatiji? Za profesora Enrika Đovaninija (Enrico Giovannini), bivšeg ministra za rad i socijalna pitanja Vlade Italije i govornika na panelu „Kako do novog ekonomskog modela za Evropu?“ u okviru ovogodišnjeg Evropskog foruma Alpbach, odgovor je – ne. On je takođe i jedan od važnijih protagonista inicijative „Prevazilaženje BDP-a“ (Beyond GDP), koja se od 2007. zalaže za razvoj indikatora koji su jasni i privlačni kao BDP, ali koji takođe obuhvataju i ekološke i socijalne aspekte napretka.
Inicijativa želi da pronađe adekvatne pokazatelje za rešavanje globalnih izazova 21. veka, kao što su klimatske promene, siromaštvo, iscrpljivanje resursa, zdravlje i kvalitet života. Profesor Đovanini tvrdi da je globalizacija promenila ekonomske trendove i da BDP više nije mera koja otkriva stvarni nivo bogatstva populacije, pre svega jer je taj indikator ravnodušan pri razmatranju društvenog i ekološkog rasta – dva faktora od ključnog značaja. On se zajedno sa kolegom dr Džefrijem Saksom složio da nema napretka ako se i dalje ignorišu ekološki i socijalni aspekti u razvoju.
Nastavak teksta možete pročitati u četrnaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
