Poslednjih godina u Srbiji je prisutan trend izgradnje pravih malih gradova na planinama poput Zlatibora, Kopaonika i Tare. Kao jedan od najlošijih primera tog trenda navodi se urbanizacija Zlatibora u njegovom centralnom naselju
U Opštini Čajetina, koja gazduje delom Zlatibora, kako nam je više puta potvrđeno, tokom poslednje tri godine, konstantno raste broj izdatih građevinskih dozvola. Kako je ranije pisala Nova ekonomija, ta opština je tokom 2021. godine izdala „rekordnih 262 rešenja za građevinsku dozvolu.
Tokom 2020. godine izdato je 198 rešenja. Kako nam je nedavno potvrđeno u nadležnoj upravi, tokom 2022. godine izdato je čak 346 građevinskih dozvola. Dakle, u poslednje tri godine izgradnja na Zlatiboru je u stalnom porastu.
Zaštićena područja obuhvataju 7,81 odsto teritorije Srbije, čime zaostajemo za većinom zemalja Evrope i sveta
UNIŠTAVANJE ZLATIBORA
„Zlatibor je završio svoju priču i ne mogu da kažem ništa više od toga. Tu se radi o jednoj obrnutoj tezi. To je jedan princip koji je toliko bio ružan i očigledan da se to više ne može ni ponavljati“, objašnjava za Novu ekonomiju Branislav Božović, hidrogeolog i bivši sekretar za životnu sredinu u gradskoj upravi Beograda.
On objašnjava da se izgradnja na Zlatiboru pravda tvrdnjom da je veliki deo te planine pod zaštitom, kao i propisanim procentom te teritorije koji može da se koristi za izgradnju određenih vrsta objekata, turističkih ili sportskih. Ta teritorija je, kako naglašava, sa sumnjivim i nikakvim komunalnim rešenjima i planovima pretvorena u jedan grad.
Nadležni, pored toga, tvrde kako to još ne ispunjava onaj procenat gradnje koji je dozvoljen na Zlatiboru i na teritoriji Opštine Čajetina.
„Koncentracijom toga što se dešavalo i što se sada dešava na Zlatiboru zapravo je ugroženo mnogo više, ukupna okolina i svi pravci prenošenja uticaja i ugrožavanja okolne teritorije, uključujući i površinske i podzemne vode, vazduh i sve ostalo. Oni će uskoro da izbace Zlatibor iz nečega što bi moglo da se nazove lečilište, klimatski prostor koji je pogodan za letovanje i zimovanje“, smatra Božović.
On dodaje da se to dešava i na Kopaoniku, kao i na Divčibarama.
„U suštini, Zlatiboru je učinjena šteta u odnosu na ciljeve koje bi trebalo da ispuni“, dodaje sagovornik Nove ekonomije i skreće pažnju da se na ugroženim planinama u Srbiji često koriste komunalna rešenja, koja u stvari uopšte nisu celovita.
„Ono što je u prirodi označeno kao prirodno dobro za razvoj turizma, lečenja, medicine, zdravlja, obrazovanja, pretvoreno je u zone u kojima se gomila profit na račun opet nečega što je opšte dobro“, objašnjava Božović.
To je, prema njegovim rečima, čuvena priča o javnom interesu i javnom dobru.
„Jurnulo se na javno dobro da bi se ostvarili privatni interesi. To se odnosi na ono što se dešava i na Kopaoniku i Divčibarama, a ponovo će se vratiti i u Beograd kada se budu napadale reke Dunav i Sava, koje su i sada zagađene. Uskoro će da krenu ta ulaganja, opet iz narodnog džepa, za razvoj raznih programa na vodama i rekama“, kaže Božović.
