Da li je odzvonilo štampanim medijima? Budućnost je definitivno digitalna

„Budućnost štampanih medija je definitvno digitalna, ali to ne znači da će štampa u potpunosti nestati“, ocenio je Veselin Vačkov, direktor „Lidove novini“ iz Češke na drugom panelu posvećenom budućnosti novina i portala na konferenciji koju u hotelu Hilton organizuje Nova ekonomija uz podršku Usaid, OEBS, MDIF, EU Delegacije, Nova.rs i Direct Media. 

Vačkov kaže da štampani mediji nisu ni budućnost, ni prošlost.

On smatra da će u godinama pred nama biti štampanih medija, te dobro profilisanih magazina koji imaju određenu nišu, ali da je digitalna transformacija i razvoj onlajn pretplate za takve medije „pitanje života i smrti“.

Relevantan sadržaj pravljen za određenu publiku će imati primat u narednih nekoliko godina,  ocenila je Sanja Lalević, global Meta Comms & Education Lead.

„Gledaće se video, video je taj koji se najviše konzumira. Da li će to biti na portalima, mrežama ili drugim oblicima… Ne treba više da pričamo o formatima. Treba da pričamo o relevantom sadržaju koji interesuje određene publike. To više ne mora da bude opšta publika, to mogu da budu određeni segmenti kojima se nude sadržaji, koji mogu da bude i različite dužine, različitog formata i sadržaja. Relevantnost sadržaja je nešto što će uzimati period u narednih deset godina“, kaže Lalević.

Jelena Tušup kaže da su budućnost stvari koje traju – video serijali i tekstovi koji će biti autentični i korisni ljudima i za godinu dve.

„Što se tiče njuza, biće nepromenjeno, kod nas ćete naći sadržaj koji drugi ne smeju da objave“, rekla je ona.

Cvejić smatra da je originalnost ono na šta treba da obratimo pažnju.

„Medijske navike publike ne može niko da zna, sutra može da se pojavi nova platforma koja će potisnuti TikTok i FB. Mi ćemo sad raditi na privlačenju nove publike na TikToku, gde ćemo se pojaviti za nekoliko nedelja“, kaže Cvejić.

Jelena Tušup, direktorka digitalnog razvoja sa Nova.rs, ne smatra da je tabloid ružna reč, već drugi način predstavljana stvarnosti koji je „people oriented“ (usmereno ka ljudima).

„Nova.rs je evoluirala u jedan kocnept koji ima jak informativni brend gde istražujemo priče. Svakih mesec dana imamo jednu ekskluzivu, vrlo nam je važno da informativni deo bude relevantna autorska istraživačka priča, sa druge strane smo u prilici da ponudimo korisnicima i drugi sadržaj  kao što je šou („show“) i sportski“, rekla je ona.

Dodaje da Nova ima „hard njuz“ pristip za informativni program, ali da ima mnogo toga još – lajfstal protal i zabavni portal.

Bojan Cvejić, direktor i glavni urednik portala Danas, kaže da ozbiljan sadržaj može da se spakuje tako da odgovara novim potrebama publike.

„Svaki naslov treba da bude klik bejt, ali to ne mora da bude pogrdan pojam, to je suština novinarstva. Ako naslov nije takav da privlači pažnju, nećemo doći ni do te naše publike, koja neće hteti da pročita našu vest“, kaže.

On smatra da i tabloid i klik bejt imaju pogrdno značenje, jer većina tabloida nije „tabloid“ već šire propagandu.

Pogledaj galeriju

Nova ekonomija

Pogledaj galeriju

Sanja Lalević

Pogledaj galeriju

Jelena Tušup, Nova.rs

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Robert Čoban, Colour Press Group

Pogledaj galeriju

Bojan Cvejić, Danas

Pogledaj galeriju

Biljana Stepanović, Nova ekonomija

Pogledaj galeriju

Sanja Lalević, global Meta Comms & Education Lead, navela je da svi biznisi koji pokušavaju da izvuku najbolje moguće rezultate na platformi FB, posmatraju platformu kao da ona treba da pretpostavi i da im ono što očekuju, a bez adekvatnih ulaza sa njihove strane.

Govoreći o „bustovanju“, Lalević kaže da se naravno uludo troši novac ako nismo definisali koji su to biznis ciljevi koje želimo da postignemo.

„Ukoliko sami nismo shvatili šta želimo da postignemo pozicioniranjem na platformama i da li je to taj čuveni rič (reach), odnosno da dođemo do većeg broja ljudi –  hajde da razmislimo što nam je važan taj rič, zašto nam je važno da dođemo da što većeg broja ljudi. Onda ćemo doći do adekvatnog rešenja, da onda zaista kažemo da ovo je dobro investiran novac”, kaže Sanja Lalević.

Prema rečima Vačkova, postoje istraživanja koja kažu da vebsajtovi koji koriste alatke za personallizacju imaju rast kada se radi o vremenu koje publika provodi na sajtu. Sa strane biznisa, personalizacija je dobra za medije, smatra on.

Međutim, treba izbegavati ekstreme u tom smislu, navodi Vačkov i predlaže „hibridni model“ koji je kombinacija personalizacije i ljudskog elementa.

„To znači da neću dozvoliti robotima da odluče šta je na vrhu mog sajta, na prvih šest pozicija, to je urednička odluka i važno je da tako ostane“, kaže.

Da li građani žele da plate vesti?

Veselin Vačkov ističe da u analizi podataka treba obratiti pažnju na tajming objave tokom dana.

„Ljudi imaju vremena da čitaju duge tekstove uglavnom popodne, posle posla,
ako izađete sa dugom analizom ujutru, ljudi tada nemaju vremena“.

Na pitanje koliko su ljudi spremni da plate sadržaj, Robert Čoban je naveo da iskustva u regionu nisu sjajna u pogledu naplate sadržaja od samog građana.

„Medijske kuće koje žele dugoročno da prežive ne treba da računaju na taj izvor prihoda (zaključavanje sadržaja iza pejvola) kao bitan“.

Colour Press Group koju vodi Čoban, finansira događaje i projektno, iz različitih budžetskih sredstava (stranih i domaćih), ali odeljenja marketinga mora isto toliko novca da donese od komercijalnih oglašivača koji neće podržati događaj ako nije kvalitetan. On je rekao da je najčitanije izdanje od preko 100, licencno izdanje Ruski doktor, koje se prodaje kao štampano izdanje.

Sanja Lalević smatra da će uslediti promena načina na koji ljudi konzumiraju sadržaj  i da će publika morati da plati sadržaj kao što to radi za striming platforme.

Čoban se slaže da će to biti moguće za zabavni sadržaj, ali za informacije nije siguran.

„Bojim se da će segment zaključavanja vesti, ako do toga dođe, biti poslednji“, rekao je Čoban.

Lalević je na to rekla da će ljudi  biti spremni da plate sadržaj koji je vredan da na njega budete pretplaćeni. „U društvu gde vlada propaganda, ne postoji povod da platite vesti“.

Na pitanje kako češke Lidove novine ima toliko pretplatnika, Vačkov je rekao da bi se pre tri godine složio da nema dovoljno ljudi spremnih da plate jer ima mnogo besplatnih informacija koje omogućavaju javni servisi i drugi mediji.

„Uveli smo premijum pretplatu koja ima elemente kluba, dakle ne nudimo samo sadržaj već i neka vrstu prednosti za pretplanike. Morate znati šta čitaoci žele, to nije uopštena vest, ono što će naći svuda. Oni žele informacije sa dodatom vrednošću. Nudimo im obrazovni sadržaj, na primer istorijski sadržaj koji spremaju profesionalci, i ljudi ovo kupuju i u printu i online“.

 Jelena Tušup je naglasila značaj regulisanja autorskih prava da bi moglo da se krene u uvođenja pretplate.

„Dok se taj problem ne reši sa stanovišta izdavača koji su kod različitih uređičavčkih i političkih opcija, ne možemo da govorimo o zaključavanju sadržaja koji ćete naći samo kod nas“.

Danasov Klub lojalnosti ponudio je pretplatnicima dnevno pdf izdanje i pdf arhivu od 1997. godine. Ljudi su u anketi rekli da su se učlanili jer veruju u Danas i žele da pomognu, naveo je Cvejić.