Dajmo šansu mladim liderima

Zapadni Balkan bi mogao da postane novi centar rasta i
investicija ako njegovi lideri shvate važnost regionalne saradnje i nastave
strukturne reforme. Tako u intervjuu za „Novu ekonomiju“, Martina
Larkin, šefica za regionalne strategije Svetskog ekonomskog foruma, sumira
poruke strateških razgovora koje su vodili premijeri balkanskih zemalja, na
nedavnom skupu u Sofiji, organizovanom kao prateći događaj samita EU i zemalja
Zapadnog Balkana. Larkin kaže da je uverena da bi brz ekonomski napredak
regiona mogao biti ostvaren ukoliko bi privlačenje stranih investicija išlo podruku
sa jačanjem institucija i borbom protiv korupcije koja je veliki regionalni
problem.

 Kako biste ocenili ishod Strateškog dijaloga o
Zapadnom Balkanu koji je Forum organizovao u Sofiji

Sastanak u Sofiji bio je drugi koji smo upriličili za šefove
država i vlada sa Balkana, prvi put je to bilo u januaru, u Davosu. Mislim da
smo nastavili sa još većim entuzijazmom u Sofiji. Na skupu je učestvovalo preko
50 učesnika, uključujući austrijskog kancelara, komesara EU za digitalnu
agendu, predstavnike Svetske banke, EBRD i EIB. U razgovorima su učestvovali
lideri poslovnog sveta, kao i predstavnici mladih iz regiona. Budući da smo u
središte stavili trgovinu i  investicije,
uključujući digitalni eko-sistem sposoban da odgovori izazovima četvrte
industrijske revolucije, kao i transportno povezivanje regiona, verujem da smo
uspostavili konsenzus za snažan, zajednički iskorak napred.

O značaju regionalne
saradnje govori se već dugo na više nivoa, neki od njih su dobrosusedska
politika EU i Berlinski proces. Ipak, čini se da ambiciozne ideje za sada
ostaju brojnije od realizovanih projekata. Može li sastanak u Sofiji da pokrene
stvari u drugom pravcu?

 Mi vidimo naš sastanak u Sofiji kao dodatak regionalnim
inicijativama koje pominjete. Svetski ekonomski forum je međunarodna
organizacija koja promoviše saradnju privatnog i javnog sektora i ima ulogu da ih
poveže radi zajedničkog odgovora na izazove. Smatramo da je naš doprinos
postojećim inicijativama u tome jedinstven. Pa ipak, najbolji način da se
pronađe trajno rešenje za postojeće regionalne izazove leži u samom regionu.
Verujem da naša platforma može da bude način da se povežu regionalni lideri,
ali i drugi donosioci odluka koji su sposobni da reči pretvore u dela.

 Jedan od zaključaka
samita u Sofiji bio je da Zapadni Balkan ima potencijal da postane novi centar
privrednog rasta i investicija. Šta bi bili preduslovi za to?

 Ja sam optimista. Ne verujem da je pitanje „da li će” već „kada
će” i „koliko snažan” biti taj rast Zapadnog Balkana. Region se sporo
oporavljao od ekonomske krize u poslednjoj deceniji i to prvenstveno zato što
nije uspeo da savlada najveće izazove: nedostatak regionalne saradnje i
integracija, slabost institucija, korupciju i spreči odliv mozgova koji
ostavlja teške posledice. Zato smo kao ključnu temu naše agende stavili
liderstvo. Verujem da su lideri shvatili da je pitanje zajedničkog delovanja
urgentna stvar. Isto tako mislim da se otvorio prostor za novu generaciju
lidera da budućnost uzme u svoje ruke.

 Kakve su
mogućnosti napretka u oblastima koje ste definisali kao ključne: trgovini i
investicijama, povezivanju, izgradnji digitalnog eko-sistema?

Biće veoma zanimljivo pratiti napredak u tim oblastima. U
poslednjem trenutku u razgovore smo uključili i ministre saobraćaja iz regiona,
koji su podneli izveštaje o postojećim inicijativama za poboljšanje
međugranične saobraćajne infrastrukture. Mislim da smo videli i ohrabrujuće
poruke u vezi sa digitalnom ekonomijom koja već postaje prioritet. Kada je reč
o investicijama, tu bih volela da se fokusiramo na kvalitet ulaganja. To bi
bile investicije koje generišu zaposlenost, doprinose borbi protiv korupcije,
kako bi bio pravilno iskorišćen svaki dolar koji stigne u region.

 Neki analitičari
skreću pažnju da su zemlje Zapadnog Balkana jedne drugima konkurencija na
tržištu EU jer nude manje-više iste proizvode. Kako konkurente pretvoriti u
partnere?

 Ako se osvrnete na rezultate Globalnog izveštaja o
konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, videćete da su regionalne ekonomije
usklađene i da se tri od četiri koje pratimo nalaze blisko jedna drugoj na
lestvici. Dobra strana te situacije je što bi strukturne reforme, primenjene
istovremeno, onemogućile da neka od zemalja ostane u zapećku. Ipak, istina je
da ekonomije Zapadnog Balkana moraju da se diversifikuju i da na bolji način
odgovore globalnim izazovima. Strane direktne investicije biće važne, kao i
pronalaženje načina da se osnaži ekonomska saradnja unutar regiona. Najbolji
način da se to postigne je da se ohrabri regionalni preduzetnički duh. Mi znamo
da mladi ljudi u regionu brzo osvajaju nove tehnologije, ali ih sputava
nedostatak digitalne infrastrukture ili jasna politika podrške osnivanju novih
kompanija. Izgradnja eko-sistema koji podstiče otvaranje novih radnih mesta
uklonila bi strah na Zapadnom Balkanu da se zemlje međusobno takmiče jer bi
postalo očigledno da međusobna podrška znači rast i razvoj.

 Zapadni Balkan je
region gde je cena roming usluga mobilnih operatera i dalje visoka. Verujete li
da je samit u Sofiji otvorio vrata ukidanju tih nameta i za građane ovog
regiona?

 Na našem sastanku nije bilo reči o tome iako je povezivanje –
fizičko i digitalno – bila jedna od tema na dnevnom redu. Sasvim je jasno da
ukoliko Zapadni Balkan želi da poboljša svoju ekonomsku konkurentnost, nije
bitno samo približavanje Evropskoj uniji nego i regionalno povezivanje. Evo vam
primera: nekada je lakše otići od Prištine do Pekinga nego do nekog od susednih
gradova. Na tom planu se, bez sumnje, mnogo toga mora uraditi.

 Očuvanje regionalne
stabilnosti je jedan od najvažnijih zadataka regionalnih lidera. Šta vidite kao
najveće izazove u tom smislu?

 Najveći izazov bi bio ukoliko regionalni lideri ne bi pronašli
osnovu za izgradnju zajedničke budućnosti. Ako govorimo o najvećim ekonomskim
izazovima, to bi bila niska konkurentnost privreda i visoka stopa
nezaposlenosti. To je posledica slabih institucija, visokog nivoa korupcije i
slabe povezanosti. Nijedan od ovih problema ne može se u potpunosti rešiti
ukoliko samo jedna država radi na tome. Ali, ako svi rade zajedno, zaista ćemo
moći da vidimo promene, čak i prilično brzo.

 Samit EU – Zapadni
Balkan, koji je prethodio razgovorima koje je organizovao Svetski ekonomski
forum, nije doneo više od podrške na rečima kada je reč o proširenju Evropske
unije. S tim u vezi, često se može čuti da sve inicijative koje promovišu
jačanje veza u regionu, zapravo služe kao neka vrsta zamene za jasnu,
predvidivu evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana. Kako vi na to
gledate?

Mi Strateški dijalog ne smatramo ni alternativom niti prethodnicom
debate o proširenju. Naš cilj je da se putem privatno-javnog partnerstva
uspostavi stabilnost na Zapadnom Balkanu. Jednom uspostavljena stabilnost  ubrzaće ekonomski rast i privlačenje
investicija. Zemlje Zapadnog Balkana će morati da sprovedu strukturne reforme i
moraće da sarađuju bez obzira na to da li je njihova budućnost u Evropskoj
uniji ili nije.

Na skupu Strateški dijalog o Zapadnom Balkanu, koji je organizovao
Svetski ekonomski forum, učestvovali su predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić,
predsednica Vlade Republike Srpske Željka Cvijanović, premijer Crne Gore Duško
Marković, premijer Albanije Edi Rama, predsednik Kosova Hašim Tači i  potpredsednik Vlade Makedonije Kočo Agnjušev.

 Globalni izveštaj o konkurentnosti
(Global Competitivness Report 2017-2018) pokazuje da privrede Zapadnog Balkana
karakteriše niska konkurentnost po kojoj su na dnu evropske lestvice. Albanija
je 75, Crna Gora 77, Srbija 78, a BiH 103. od 137 zemalja obuhvaćenih analizom.