Značajne investicije se predviđaju za „digitalizaciju“, posebno kada se imaju u vidu prethodne godine. Posebno je problematičan famozni Data centar koji se gradi u Kragujevcu, za koji će se izdvojiti 40 miliona evra u naredne tri godine. Opravdanja za toliku megalomaniju nema; za te pare mogao bi se izgraditi maltene Fort Noks, a ne jedan objekat u kome će se nalaziti serveri
Izrada budžeta je najvažniji posao Vlade u tekućoj godini, pošto se u njemu definišu ekonomska politika i razvojni prioriteti države. Budžet za 2020. godinu je relativno korektno urađen, bez većih iznenađenja ali i kreacije. Na prihodnoj strani budžeta praktično nema promena, osim usklađivanja sa inflacijom i privrednim rastom; na rashodnoj strani možemo primetiti da je izostao investicioni zamah države koji je gromoglasno najavljen, izuzev ulaganja u IT sektor koja imaju eksplozivni rast.
Građanima se ne uzimaju dodatne pare osim za RTS
Budžet po pravilu prate i određene izmene poreskih zakona, kojima se povećavaju ili smanjuju državna zahvatanja. Ovog puta građani prolaze dobro, jer se od nameta povećava samo taksa koja se naplaćuje za TV pretplatu, kao i određene administrativne takse (npr. za izdavanje vozačke dozvole). Ozbiljniji problem će imati oko 120.000 paušalaca koji će morati da prođu „test“ kod Poreske uprave kako bi ostali u sistemu paušalnog oporezivanja, usled namere vlasti da se IT stručnjaci paušalci koji defakto rade u pojedinim firmama nateraju da ili vode poslovne knjige ili da se zaposle u njima. Kako bi olakšali „gorku pilulu“ za propulzivni IT sektor, planiraju se olakšice u plaćanju poreza i doprinosa za novozaposlene „paušalce“, koje će trajati tri godine. To nije dobro rešenje pošto se u poreski sistem uvode sektorski izuzeci; bolji efekat bi se postigao povećanjem paušalne osnovice u toj delatnosti.
Malo smanjenje zahvatanja od poslodavaca
Izmene poreske politike predviđaju se kod oporezivanja zarada, pa će se, ako se predložene izmene zakona usvoje, ukupno opterećenje smanjiti sa oko 63% na 62% od neto plate. Neoporezivi deo zarade povećaće sa 15.300 na 16.300 dinara (primenjuje se samo na porez na dohodak građana, ali ne i na doprinose za socijalno osiguranje), a stopa doprinosa za PIO na teret poslodavca smanjuje se za skromnih 0,5%.
Ova mera bi trebalo malo da kompenzuje povećane troškove poslodavaca usled odluke o povećanju minimalca za 11,6%, koju je pratilo obećanje Vlade da će smanjiti opterećenje zarada. Smanjivanje opterećenja zarada je simbolično, iako Fiskalni savet (ali i ne samo on) predlaže osetnije rasterećenje zarada. Povećanje minimalca za 11,6% nema ekonomsko opravdanje ni u rastu produktivnosti privrede ni u inflaciji, posebno što Srbija ima veoma nisku stopu rasta industrijske proizvodnje.
Iza ovakvog poteza vlasti je namera da se dođe do „olako obećane“ prosečne plate od 500 evra u narednoj godini (minimalac je povećan od 2013. godine za 50% sa 115 na 172 dinara po satu uz apresijaciju kursa dinara od skoro 5%).
Izmene zakona o porezu na dohodak građana iskorišćene su i da se uvede obaveza poslodavaca da troškove prevoza zaposlenih pravdaju računima ili kupovinom markica. Da podsetimo, u martu je Ministarstvo finansija izdalo obavezujuće mišljenje u nameri da se namaknu nedostajuća sredstva za javni prevoz u Beogradu, iako takva odredba nije postojala u zakonu. Izmenama zakona se očigledno pokriva nezakonito mišljenje Ministarstva.
Smanjenje opterećenja rada je verovatno najbolja mera poreske politike koja može da poveća konkurentnost i atraktivnost privrede. Utisak je da je i budžet za narednu godinu „promašio“ priliku, pa ostaje nada da će se u narednim godinama nastaviti makar ovako skromno smanjenje stopa doprinosa.
Plate rastu mimo sistema i reda
Vlada je rastegnula „guber“ kod plata; tu je najbolje prošlo zdravstvo sa 15% povećanja za medicinsko osoblje sa srednjom spremom (lekari dobijaju 10%), dok će većina javnih službi dobiti oko 9%. Selektivno povećavanje plata u različitim sektorima, koje se dešava već niz godina, pokazuje da država nema nikakvu nameru da sistemski uredi pitanje plata u javnom sektoru. Dugo najavljivano zakonsko rešenje tog pitanja se ni ne nazire iako je još pre nekoliko godina obećano MMF-u.
Na plate je, po ocenama naših istaknutih ekonomskih stručnjaka, dato preko realnih mogućnosti; Fiskalni savet tvrdi da je održivo povećanje od 5 do 5,5%. Posledica je da će ograničena budžetska sredstva trošiti na zarade u javnom sektoru umesto da se usmere u investicije. Srbiji za veći privredni rast od trenutnih 3-3,5% godišnje trebaju značajne investicije, koje dobrim delom moraju da dođu iz budžeta.
Treba pozdraviti i primenu tzv. švajcarske formule za rast penzija, po kojoj će se primanja penzionera uvećati za 5,25%. To je napokon i sistemsko rešenje, pošto je u poslednjih šest godina vlada ad-hok merama urušavala penzijski sistem povećavanjem penzija nižih od 25.000 dinara, nauštrb većih penzija.
Nastavak teksta možete pročitati u 66. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
