Cilj je stabilno snabdevanje gorivom
MOL grupa prisutna je u Srbiji pune dve decenije. Za to vreme, kompanija se razvila u jednog od vodećih učesnika u trgovini naftnim derivatima, ali se kao i svi ostali, u poslednjih nekoliko godina suočava s...
Koliko je digitalno opismenjavanje važno, govori i tendencija da možemo očekivati da će se ubuduće svaki predmet učiti na digitalan način. „Ako je neko talentovan za likovno izražavanje, on može da razrađuje znanje kroz digitalno likovno izražavanje. Kao što postoje različite likovne tehnike, jedna od njih mora da bude i digitalna tehnika crtanja, a taj princip treba kroz sve predmete primeniti
Ako hoćemo da razvijamo informatičko obrazovanje u školama, prethodno treba organizovati kvalitetnu edukaciju nastavnika i obezbediti neophodnu infrastrukturu za rad, istaknuto je na Forumu „Obavezna informatika – dobar korak, da li je dovoljan?“ koji su organizovali fondacija Fridrih Ebert i Business Info Group.
Nemanja Đorđević, programski direktor inicijative Digitalna Srbija, napominje da je značajan procenat digitalno nepismenog stanovništva dovoljan motiv da se radi na unapređenju informatičke pismenosti, posebno kod najmlađih. „Prema poslednjem popisu Zavoda za statistiku, više od 40 odsto ljudi u Srbiji je nepismeno u savremenoj tehnologiji. Oni ne znaju da pošalju e-mail, ne znaju da koriste internet i ne znaju da obrađuju tekstove na računaru. To je motiv da postoji informatika u celoj Srbiji za svu decu”, istakao je Đorđević i dodao da je ta statistika prilično zabrinjavajuća.
Ova inicijativa nije zadovoljna postojećim stanjem i zato radi na regulativi, obrazovanju i jačanju startap ekosistema, kao i na razradi master i programa osnovnih studija. Pre mesec i po dana je novim pravilnikom otvorena mogućnost da se u gimnazijama, u kojima bi trebalo da se pruži opšte obrazovanje, otvore specijalizovana hemijska i biološka odeljenja, što je dodatni izazov za sistem. „Mi znamo koliko je IT sistem važan i koliko deca koja prolaze kroz taj sistem jačaju razne kompetencije, a otvaranjem ovakvih specijalizovanih odeljenja pokreće se i pitanje opštosti gimnazije“, istakao je Đorđević.
Nebojša Vasiljević, direktor fondacije „Petlja“, glavni problem vidi u infrastrukturi i opremljenosti kabineta, gde bi trebalo više da se ulaže. „Četiri glavna segmenta infrastrukture su povezivanje škola internetom, postojanje lokalne mreže u samim školama, da svaka učionica ima neophodne uređaje poput laptopa i da škole imaju računarske kabinete“, izdvojio je Vasiljević.
Nastavak teksta možete pročitati u 62. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
