Dok ceo svet traži inovativna rešenja za postpandemijski život, kod nas kao da se ništa nije desilo
Sećate li se minulih meseci, koliko već minulih dana prošlog meseca, plastičnih pregrada na kasama i pijaci i nalepnica koliku distancu treba držati, tačaka po samoposluzi koje već duže vreme niko ne primećuje, a da ne pričamo o prijateljima i porodici koje ste jedno vreme viđali samo na ekranu kompjutera i telefona, svih onih serija, zoomova, on line yoge, podcasta…rada od kuće…
I dok se svet bavi načinom da se polako integriše u život pre ovoga života, dok se analizira i osmišljava dizajn za neko „prelazno socijalno udaljavanje“, smišlja način rada i deljenja prostora na bezbedan način, dok se traže inovativna rešenja za postpandemijski život, kod nas je sve u najboljem redu, kao da se ništa nije desilo, klik i sve je ponovo po starom. Diznilend.
Tokom pandemije, nekoliko dizajnera, brendova i proizvođača usmerilo je svoje eksperimente, istraživanja i proizvodnju na povećanu potrebu za sigurnošću i poštovanjem pravila socijalnog distanciranja. Rezultati ovih napora kreću se od osetljivih i senzibilnih ekrana do prilagodljivog nameštaja, rešenja za osvetljenja i ideja za organizovanje prostora.
Svaku epizodu očaja sa kojom se čovečanstvo ikada suočilo uvek je pratilo i doba nade. Posle mračnog veka došlo je i do velike revolucije, nakon ratova dolazi renesansa. Ovog puta budućnost je definisana svesnim dizajnom, koji se u nekim slučajevima bukvalno manifestuje kao zrak svetlosti.
Evo malo o svetlosti.
Da li ste znali da će uskoro postojati ulična rasveta koja, osim što osvetljava, u isto vreme i čisti javni prostor oko sebe. Urban Sun je projekat koji koristi UVC svetlost (sa talasnom dužinom od 222 nanometra) za sanaciju površina koje osvetljava.
Prvo Urbano Sunce na svetu instalirano je kao prototip u Holandiji u blizini roterdamskog Erazmovog mosta i projekat je inovatora i dizajnera Daana Roosegaardea i njegovog tima stručnjaka i saradnika.
Dizajn sadrži kružni snop svetlosti projektovan sa centralnog stuba na pod, koji čisti i stvara dodatni sloj zaštite od virusa. Istraživanja pokazuju da iako je tradicionalno UV svetlo od 254 nm štetno, novo „daleko“ UVC svetlo talasne dužine 222 nanometra u stvari može bezbedno sanirati viruse. Ovo svetlo ima nižu talasnu dužinu i deluje kao sigurno sredstvo za dezinfekciju, pri tome je bezopasno za ljude i životinje. Projekat u razvoju ni na koji način ne obećava da će se otarasiti virusa niti se nudi kao rešenje za suzbijanje njegovog širenja. Umesto toga, ono smanjuje rizik od zaraze na otvorenom i uliva nadu u bolju budućnost.
Ovaj projekat naučnici među sobom zovu još i projekat nade, koji pokazuje lepotu kombinovanja umetnosti i nauke da bi se stvorio bolji svet. Projekti Roosegaardea su uglavnom vođeni idejama na arhitektonskom i urbanom nivou, rad se na kraju fokusira na stvaranje boljih društava i rešenja na različitim nivoima, uvek pomerajući granice sa tačke status quo.
„Odlučio sam da istražim potencijal UVC zraka nakon što sam o njima čitao u naučnom časopisu Nature. Pitao sam se kako bismo mogli očistiti naše gradove od korona virusa. Pitao sam se da li svetlost može pomoći u uspostavljanju novije, normalnije situacije u kojoj se opet dešavaju javni susreti, u borbi protiv negativnog uticaja socijalne izolacije. Onda smo započeli istraživanje. Samo smo želeli da smislimo kako da ne budemo stalno toliko uplašeni i da stalno strepimo“, rekao je Roosegaarde.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
