Dobar menadžer mora da se plati

Država mora da uozbilji stvari. Jer inače sve gubi smisao. Degutantno je više da čitamo kako uvek isti privrednici ne plaćaju porez. Kako je to moguće? Pa i ja bih dugovao za porez da smem. Ko je kriv za ovo? Ne znam zašto državni aparat ne radi svoj posao i ne naplati porez od privrednika i građana koji su dužni. Taj spisak poreskih dužnika koji se povremeno pojavi u medijima, deluje mi  uvredljivo – kao da se neko sprda sa nama

„Normalno je da postoje problemi kada imamo deficit u budžetu. Teško je bilo šta uzeti iz prazne kase. Znači, mi mnogo manje proizvodimo robe i usluga, nego što je proizvedeno raznih prava. Jer, svi nešto traže od države, odnosno od svih nas, kao poreskih obveznika. Mislim da je suština da  „proizvodnja“ tih sve većih prava mora da se redukuje, odnosno da trošimo samo ono što imamo. Tačnije, da se ponašamo kao u porodici, a privrednici će imati više od države, ukoliko ona pokaže svoju ekonomsku moć“, kaže u razgovoru za „Novu ekonomiju” Đorđe Momirović, čije preduzeće Mona radi u Srbiji već 25 godina.

Nova ekonomija: Šta znači to da država pokaže ekonomsku moć?

Đorđe Momirović: Naš bruto domaći proizvod po glavi stanovnika iznosi 44 odsto BDP Hrvatske, odnosno naš BDP je 60 odsto manji od rumunskog. A naše plate i penzije su više od plata i penzija u Rumuniji. Znači, dali smo sebi veća prava da trošimo nego što smo uspeli da zaradimo. Šokiran sam bio kada sam pre nekoliko dana gledao TV prilog u kome direktor Gradskog saobraćajnog moli građane da plaćaju karte za prevoz. Zar je moguće da je naša država toliko nemoćna? Ne razumem argument da narod nema para za karte. Jer, šta to znači? Da u prodavnici neće naplaćivati hleb, jer narod nema para.

NE: Pa, šta vi konkretno očekujete od države?

ĐM: Očekujem uspostavljanje pravila po kojima ćemo svi trošiti samo ono što imamo. Ne vidim zašto država pokazuje toliku nemoć. Ne mogu da se naplate karte u autobusu, ne može da se naplati utrošena struja, porez… Kao privrednik koji plaća sve svoje obaveze osećam se, iskreno, prevarenim kada čujem da EPS nekim firmama oprašta dugove za struju. Toga nema nigde u svetu. Valjda je normalno nagraditi onoga ko sve redovno plaća.

NE: Prilikom usvajanja Zakona o radu rečeno je da će to olakšati rad investitorima i popraviti privredni ambijent. Kakav je vaš utisak, pomaže li vam promena radnog zakonodavstva?

ĐM: Ne vidim tu neku promenu. Čini mi se da će se sve to, možda, odraziti na državna preduzeća i javni sektor. Mi već sada, na nivou firme, imamo jasna pravila o nagrađivanju i plaćanju zaposlenih. Plata se utvrđuje prema očekivanom učinku. Deo zakona koji se odnosi na moguće pokretanje disciplinskog postupka  na neki način preciznije definiše mogućnost davanja otkaza radniku. Do sada je taj deo radnih odnosa bio ostavljen samoj firmi da utvrdi koje su to teže povrede radne discipline koje mogu dovesti do otkaza, pa smo to kao kompanija i do sada primenjivali. Činjenica je da ove izmene Zakona neće smetati, ali neće značajnije uticati ni na poslodavce ni na zaposlene u privatnom sektoru. Možda će biti pomaka u javnom.

NE: A koji su to zakoni koji mogu da pomognu privatnom sektoru?

ĐM: Svakoj firmi ponaosob teško da izmene zakona mogu značajnije da poboljšaju ili pogoršaju uslove poslovanja. Jasno je da sve ono što može da utiče na privatni sektor dolazi iz Ministarstva finansija, koje odlučuje hoće li nam se povećati ili smanjiti nameti. Lično nisam pristalica ideje da država treba nešto da nam da. Jer, ako nama treba da da, prvo mora da se kaže od koga će to da uzme. Pritom, svi nešto očekujemo od države, a sve to je novac prikupljen od naših uplaćenih poreza. Nas, kao privrednike, guše  „makaze propisa“. Tu gubimo vreme i novac. Svakog meseca, recimo, ostajem u sudu po deset sati kako bih dao razna ovlašćenja mojim saradnicima. Ranije, pre desetak godina,  bar smo mogli da platimo, pa da  činovnici dolaze kod nas i završe taj posao. Sada, istina, najavljuju da će početi da rade notari, ali pitanje je kada će sve to da bude primenjeno. Neki propisi jednostavno guše privredu. Meni je, recimo, trebalo mnogo vremena da dokažem da ne treba da platim carinu na robu koju sam poslao u svoje prodavnice u Republici Srpskoj. Carina mi je uporno tražila da platim namet na robu koju je moja firma proizvela u Srbiji  i koju povlačim, jer u tom momentu ne mogu da je prodam u Republici Srpskoj. Zakon, navodno, nije predvideo da se na robu proizvedenu u Srbiji ne plaća carina.

NE: I jeste li dokazali?

ĐM: Jesam, ali mi je za to trebalo šest meseci. Takve stvari ometaju posao.

Nastavak teksta možete pročitati u trinaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“