Dobro smo, a što pitate

„IT zajednica još debatuje da li je interes vlasti za IT podstaknut time što ne mogu više da ignorišu ogroman napredak ovog sektora ili dolazi iz stvarno dobrih namera. Previše često u javnim nastupima razni visokopozicionirani zvaničnici pokazuju malo znanja i razumevanja za IT industriju, njene mehanizme, poslovne modele i probleme“, navodi se u izveštaju Vojvođanskog IKT klastera (VOICT) „Pogled na IKT u Srbiji u 2018″. Zaista, političari sve češće potežu za uspesima IKT (informaciono-komunikacionih tehnologija) pokušavajući valjda da i sebe prikažu uspešnijima, pa se u tome ponekad i preteruje. 

Tako je letos, u julu, ministar finansija Siniša Mali na jednom skupu u Beču saopštio da je izvoz IT industrije Srbije dostigao milijardu evra, kao i da IT čini 10 odsto BDP-a Srbije, što bi iznosilo preko četiri milijarde evra. Ovo je ponovila i državna sekretarka Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić na skupu „Digital 2018″ u septembru. I mada izvoz IKT sektora poslednjih godina raste po stopi od oko 25 odsto, a u prvih devet meseci ove godine skoro 30 odsto je veći nego u istom periodu prošle godine, ministar Mali je ipak preterao da je na pola godine izvoz već bio milijardu evra.

Naime, prema podacima iz platnog bilansa koji objavljuje Narodna banka Srbije, u prvoj polovini godine izvoz telekomunikacijskih, kompjuterskih i informacijskih usluga iznosio je 516 miliona evra. Čak i kada se doda izvoz računarske opreme, koji je u tom periodu prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iznosio 111 miliona evra, izvoz IT-a dakle nije bio ni blizu milijarde. Tek nakon devet meseci izvoz IKT usluga je dostigao 811 miliona evra, a zajedno sa izvozom računarske opreme od 170 miliona evra je prebacio milijardu.

Ranije je premijerka Ana Brnabić procenila da bi izvoz IKT usluga u ovoj godini mogao dostići 1,2 milijarde evra, ali ukoliko bi se nastavio trend iz prvih devet meseci on će dostići oko 1,1 milijardu evra. Što se tiče učešća u BDP-u, prema podacima RZS udeo informisanja i komunikacija, računarskog programiranja i informacionih uslužnih delatnosti iznosio je sedam odsto. Prema nekim procenama udeo celokupne kreativne industrije koja obuhvata veliki broj raznorodnih delatnosti iznosi oko 10 odsto BDP-a. Dakle IT-u ide dobro, ali nema potrebe preuveličavati njegove rezultate.

Kada se govori o informacionim tehnologijama, uglavnom se govori o njegovom izvozu, koji je odavno premašio izvoz malina, a odnedavno čak i kukuruza, ali se veoma malo govori o IT tržištu u Srbiji. Prema analizi VOICT, ono je u 2017. godini bilo vredno 467 miliona evra, što je rast od oko šest odsto u odnosu na prethodnu godinu. Stručnjaci ističu da je Srbiji da bi uhvatila korak sa EU zemljama potrebno da ima godišnje investicije u IT od 150 evra po stanovniku, što znači da bi ovo tržište trebalo da bude teško više od milijardu evra. Ukoliko bi godišnji rast iznosio 11 odsto ovo bi moglo biti dostignuto 2025. godine. Inače, tolike investicije u IT su imale zemlje Centralne i Istočne Evrope koje su ušle u EU 2004. godine.

Prema istraživanju RZS-a „Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji, 2018″, 72,1 odsto domaćinstava ima računar što je povećanje od četiri odsto u odnosu na prethodnu godinu. Pre 10 godina tek oko 40 odsto domaćinstava je posedovalo računar. Teritorijalno gledano, 78 odsto gradskih domaćinstava ima računar, a tek 62 odsto onih u ostalim naseljima. Jaz je i između imućnijih i siromašnih domaćinstava. Skoro 88 odsto domaćinstava sa mesečnim prihodima većim od 600 evra ima računar, a tek 55 odsto domaćinstava sa prihodima do 300 evra poseduje kompjuter, što pokazuje da siromašniji imaju mnogo manje šanse da vide korist od Četvrte industrijske revolucije o kojoj se toliko priča. Oko 73 odsto domaćinstava ima internet i to skoro svi imaju širokopojasni internet.

Prema istraživanju, poslednja tri meseca pre ankete 3,75 miliona ljudi u Srbiji je koristilo računar, a više od 3,1 milion ga je koristilo svakodnevno. Zanimljivo je da je više ljudi koristilo internet (3,9 miliona), što je više nego što ih je koristilo računar i to je posledica rasprostranjenosti mobilnih telefona koji poseduje 4,9 miliona ljudi u Srbiji.

Kada je reč o elektronskoj trgovini, ona pak još nije u velikoj meri razvijena kod nas, jer 45 odsto korisnika interneta nikada nije kupilo ništa onlajn, mada se ovaj broj smanjuje iz godine u godinu.

Iako je potreba za računarima i internetom rasprostranjena i raste iz godine u godinu, kvalitativno, prema analizi VOICT-a, kupci u Srbiji se uglavnom baziraju na jednostavna i nebrendirana programska rešenja, a najvažniji faktor je niska cena.

Recimo, cena IT usluga u Srbiji je do 50 odsto manja nego što je prosek EU. Takođe i obnavljanje IT opreme i softvera se obavlja na šest do sedam godina, dok je u EU prosek od tri do četiri godine. Ovo su, između ostalog, i razlozi zašto su prihodi IT-a u Srbiji daleko manji nego u drugim evropskim zemljama.

Na nezrelost tržišta ukazuje i to što skoro 45 odsto čini hardver na kom su marže i profit najmanji, dok softver koji zauzima svega 18 odsto tržišta pravi blizu 60 odsto profita celog sektora.

Na kraju, tu je jedan veliki sektor telekomunikacija sa prihodima od preko 1,5 milijardu evra godišnje, ali koji stagnira. Za razliku od IT-a gde postoji veliki broj malih preduzeća, preko 2.500, u telekomunikacijama imamo tri velika operatera mobilne telefonije i jednog velikog kablovskog operatera.

Otkako su političari otkrili kakvo je blago IT sektor, od tada traje i licitacija kako bi država mogla da ga podstiče ili podržava. Pre dve godine došlo se na ideju da se subvencioniše dolazak stranih IT kompanija, što je naišlo na oštru kritiku domaćih preduzeća. Ionako veliki broj stručnjaka odlazi u inostranstvo, prema procenama polovina svršenih studenata tehničkih nauka, pa im ne treba da im strana konkurencija otima i ljude koji rade u Srbiji, i to još budžetskim parama. Početkom decembra, međutim, u Skupštini Srbije usvojene su izmene zakona o porezu na dobit i zakona o dohotku građana koje će u određenoj meri pogodovati svim inovacionim delatnostima, pa i IT industriji.

Od ove godine, prema zakonu o porezu na dobit, ulaganja u istraživanje i razvoj biće u dvostrukom iznosu priznato kao rashodi za potrebe obračuna poreza. U ove troškove ulaziće troškovi zarada, materijala, nabavke sredstava, konsultantske usluge i troškovi zaštite intelektualne svojine. Naravno, samo istraživanje i razvoj morali su biti definisani u zakonu. Ono obuhvata „originalno ili planirano istraživanje preduzeto u cilju sticanja novog naučnog ili tehničkog znanja i razumevanja, a razvojem primena rezultata istraživanja ili primena drugog naučnog dostignuća ili dizajna proizvodnje novih, značajno poboljšanih materijala, uređaja, proizvoda, procesa, sistema ili usluga, pre pristupanja komercijalnoj proizvodnji ili korišćenju”.

Takođe, značajan podsticaj moglo bi biti umanjenje poreske osnovice za 80 odsto kod prihoda ostvarenih intelektualnom svojinom.

Za ovu godinu najavljen je i zakon koji bi olakšao rad fondovima preduzetničkog kapitala (venture fondovima), ali će i poresko oslobođenje za ulaganje u startape koje je ubačeno u zakon o porezu na dobit biti od koristi. Onaj ko uloži kapital u startap (novoosnovano privredno društvo ne starije od tri godine) koji se bavi inovacionim delatnostima dobija poreski kredit u visini od 30 odsto uložene sume. Dodato je i ograničenje da poreski kredit ne može biti veći od 100 miliona dinara (nešto manje od 850.000 evra po sadašnjem kursu).

Da bi dobio poreski kredit investitor pre ulaganja, samostalno ili zajedno sa svim povezanim licima, ne sme da poseduje više od 25 odsto udela u startapu u koji ulaže. Takođe poreski kredit se može ostvariti samo u slučaju potpuno uplaćenog novca na ime kapitala startapa.

Možda i najveći efekat moglo bi da ima priznavanje troškova marketinga. Do sada su sva ulaganja u marketing preko 10 odsto godišnjih prihoda vođena kao oporezivi profit. Sada će svi troškovi reklame i marketinga biti priznati kao rashodi, što će umanjiti i porez na dobit.

Na IT firme pozitivno će uticati promene u zakonu o porezu na dohodak građana.  Kao prvo, troškovi za rekreaciju zaposlenih biće oslobođeni plaćanja poreza na zarade, a s obzirom na to da su IT firme poznate po dobrim uslovima rada zaposlenih, pa i organizovanju različitih aktivnosti za zaposlene, ovaj će im zakon donekle umanjiti poresko opterećenje. 

Druga izmena je uskladila poreski tretman prihoda od intelektualne svojine preduzeća i preduzetnika. S obzirom na to da je zakonom o porezu na dobit 80 odsto prihoda od intelektualne svojine pravnih lica oslobođeno plaćanja poreza, isto je urađeno i sa preduzetnicima koji su obveznici poreza na prihod od samostalnih delatnosti.

Da li će ovi poreski podsticaji dati i rezultate u velikoj meri zavisi od primene zakona i od toga koliko će biti komplikovano izboriti se sa papirologijom neophodnom da se dokaže pravo na olakšice, kao što to mnogi raniji primeri pokazuju.

Ovaj projekat podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja u sklopu programa podrške medijima. Stavovi izneti u tekstu su u isključivoj nadležnosti Business Info Group, izdavača Nove ekonomije.