Doživotna ljubav prema učenju

Investicija u obrazovanje je najbolja investicija koju roditelj može da pokloni svom detetu, jer obrazovanje je nešto što čoveku ne može niko da oduzme. Uvek govorim svojim učenicima da kad ulažu u svoje znanje, stvaraju kapital koji će im u životu doneti sve druge vrste kapitala, ako budu bili stručni, vredni i ako na pravilan način budu koristili naučeno

Britanska internacionalna škola – BIS osnovana je 1997. godine i prva je internacionalna škola u Srbiji koja je dobila autorizaciju od Ministarstva prosvete Velike Britanije da može da sprovodi britanski državni nacionalni program kao eksteritorijalna britanska škola. Redovna je članica Evropskog saveta internacionalnih škola (ECIS) i jedina škola iz Srbije koja je članica Saveta internacionalnih škola (COBIS), a član je i Asocijacije britanskih internacionalnih škola. 

Kako ste odlučili da osnujete prvu internacionalnu školu u Beogradu?

Kasne devedesete su bile teške godine u Srbiji i to što smo učinili bio je pravi pionirski poduhvat. U to vreme nije postojala srednja internacionalna škola na engleskom jeziku u Beogradu, već samo osnovna škola pri američkoj ambasadi. Krenuli smo tako obrnutim putem, jer smo prvo osnovali srednju školu pa smo spuštali uzrast učenika naniže, sve dok nismo došli do predškolskog odeljenja. 

Kakva je razlika u rukovođenju internacionalnom školom u to vreme u Srbiji i danas? 

Tada je bilo mnogo manje stranaca u Beogradu i samim tim i mnogo manje stranih učenika. Danas, s obzirom na to da je mnogo više i predstavnika diplomatskog kora i predstavnika stranog biznisa, imamo znatno veći broj stranih učenika nego što smo imali tada. Naravno, imamo i domaće učenike, a to su uglavnom deca iz mešovitih brakova ili deca ljudi koji su živeli u inostranstvu pa žele da im deca nastave da se obrazuju po britanskom programu. Naravno, ima i onih ljudi koji žele da pruže obrazovnu alternativu svojoj deci.

Koliko su domaći državljani danas zainteresovani da decu školuju u internacionalnim školama?

Imam utisak da interesovanje raste jer šira zajednica sve više uviđa prednosti ovakvog vida obrazovanja. BIS je škola koja ima tradiciju – opstati 21 godinu na tržištu nije bilo nimalo lako, ali smo verovali u ono što radimo i gajili smo ljubav prema tome što radimo i pružamo. 

Šta su vam bili najveći izazovi u prvim godinama od osnivanja?

Kao pionir na ovim prostorima u toj oblasti imali smo i neku obrazovnu ulogu domaćeg javnog mnjenja. U to vreme u Srbiji mnogi ljudi nisu ni razumeli suštinski šta je internacionalna škola i kada su dolazili kod nas da se raspitaju o školi, bilo je potrebno da im predočimo šta je to internacionalna škola, šta će njihova deca dobiti takvom vrstom obrazovanja, kakve mogućnosti im se otvaraju nakon završetka naše škole. 

Šta karakteriše način obrazovanja i prenošenja znanja učenicima u vašoj školi?

Ono na šta posebno stavljamo naglasak je da kod učenika razvijemo doživotnu ljubav prema učenju. Ne moraju da vole sve predmete, ali treba da razviju sposobnost da ono što vole izučavaju putem knjiga, interneta. Nastojimo da im kroz metodske pristupe razvijamo sposobnost kritičkog mišljenja, rešavanja problema, istraživanja. Memorisanje činjenica do nekog stepena je potrebno, ali nije samo sebi svrha, već samo ako je u funkciji nečeg drugog, onog što se u modernom obrazovanju zove metakognicija, odnosno kako će učenik znanje koje je usvojio da primeni na kreativan, kritički način. 

Šta smatrate da bi model obrazovanja u Srbiji mogao da usvoji iz britanskog modela?

Bilo bi dobro kada bi se fokus izmestio sa memorisanja na kreativnu primenu znanja, ali za to su potrebni dodatni uslovi i manja odeljenja. Naša odeljenja su maksimalno do 16 učenika, čak se taj broj i smanjuje kada se radi o izbornim predmetima. 

Mlad čovek treba da razvija što više ličnih sposobnosti, ličnih znanja, ličnih veština, da nauči kako da razmišlja, kako da se kreativno suočava sa životnim izazovima, jer danas na internetu možemo da pronađemo bilo kakvu informaciju, samo je pitanje da li mlad čovek zna kako da tu informaciju primeni za sopstvenu korist i korist posla kojim se bavi. 

Zato smatram da je investicija u obrazovanje najbolja investicija koju roditelj može da pokloni svom detetu, jer obrazovanje je nešto što čoveku ne može niko da oduzme. Uvek govorim svojim učenicima da kad ulažu u svoje znanje, stvaraju kapital koji će im u životu doneti sve druge vrste kapitala ako budu bili stručni, vredni i ako na pravilan način budu koristili naučeno.