Vesti iz izdanja

31.08.2022. 16:02

Autor: Ivan Radanović

Državni odgovori na kriptovalute

Digitalne valute centralnih banaka

Centralne banke velikog broja zemalja okrenule su se istraživanju sopstvenih digitalnih valuta, kako bi odgovorile na povećanu tražnju za naprednim načinima plaćanja, ali i ublažile rizike koje kriptovalute generišu. Šta su digitalne valute centralnih banaka i kakvu vrednost donose, ako je donose?

Kriptovalute su od nastanka 2009. do sada postale mejnstrim, uprkos nestabilnosti cena. Kako vremenom postaju „prevelike da bi se regulisale“ tako postaju i rizičnije, upozorava ekonomista Pol Krugman. To je jedan od motiva za uvođenje digitalnih valuta centralnih banaka (Central bank digital currencies, CBDC), da se predupredi premeštanje finansijskih tokova izvan nadzora i kontrole. Centralne banke ističu i druge njihove prednosti. Utisak je da je već sada na tržištu digitalnih plaćanja puno koncepata koje je teško razlikovati.

Digitalne i kriptovalute 

Sa stanovišta pokrića, radi se o gotovo istoj stvari: ni digitalne ni kriptovalute izvorno nemaju pokriće u novcu i nisu zakonsko sredstvo plaćanja. Razlikuju se po tome što prve izdaje konkretni entitet, dok su druge decentralizovane i ne postoji autoritet odgovoran za njih. Digitalne valute obuhvataju različite koncepte i među njima kriptovalute – svaka kriptovaluta je digitalna valuta, dok obrnuto ne važi.

Iako činjenica da su kriptovalute nezavisne od države deluje interesantno iz libertarijanske perspektive, njihovo neregulisano tržište plodno je tlo za rizike. Prvi i najveći tiče se zloupotreba, potencijalnih šema za plaćanje nelegalnih ili kriminalnih aktivnosti. Već je zabeleženo i mnogo napada na kriptoplatforme, a samo do jula izgubljeno je preko dve milijarde dolara, više nego tokom cele 2021. Učestalost incidenata jedan je od činilaca koji destabilizuju cene, čemu svedoči i najpopularniji bitkoin, koji trenutno vredi 24.000 dolara, oko 50% vrednosti iz januara. Tržište kriptovaluta u novembru je dostiglo vrednost od preko 2.900 milijardi dolara, što je reda veličine BDP-a Ujedinjenog Kraljevstva. Danas ono vredi manje od 1.200 milijardi dolara. U meri u kojoj se ekonomija preliva u ovako oscilatorno okruženje, potencijalni problemi su veći.

Odobrenje uz „usidrenje“

Kriptovalute nisu bez prednosti – brzina transakcija, troškovna efikasnost i bezbednost podataka samo su neke. Upravo je tražnja za rešenjima koja će očuvati prednosti bez cenovnih ljuljanja iznedrila tzv. stabilne novčiće (Stablecoins, nadalje SN), digitalne valute koje nastaju 2014. One su osmišljene tako da uglavnom prate vrednost tradicionalne valute u odnosu 1:1. Najveća prednost upravo je stabilnost, kako bi omogućile razmenu kriptovaluta za stabilnija sredstva bez napuštanja kriptosistema. Tako korisnici mogu birati između SN sa pokrićem u novcu, robi, kombinaciji novca i kriptovaluta, ili pak onih čiju ponudu kontrolišu odgovarajući algoritmi.

Ceo tekst pročitajte u septembarskom izdanju Nove ekonomije.

 

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.