Egoista koji se užasavao discipline

Bio je sebičan, samouveren, sujetan dendi. Žene je koristio, crpeći iz njih energiju potrebnu za stvaranje. Nije mario ni za šta, osim za svoju umetnost. Ipak, on je genije i najpoznatiji slikar XX veka 

Umetnik koji je poznat kao začetnik kubizma, radikalnog slikarskog pravca izniklog iz radova Sezana, rođen je u Malagi 25. oktobra 1881. pod imenom Pablo Dijego Hoze Francisko de Paula Huan Maria de los Remedios Cipraino de la Satistima Trinidad Martur Patricio Cito Ruiz Pikaso. Naime, u to vreme, smatralo se da duga imena donose sreću i štite od zla, a njegovo je sadržalo imena različitih svetaca i rođaka. Pikaso, prezime po kome pamtimo slikara koji je obeležio veliki deo umetnosti XX veka, pripadalo je njegovoj majci. Bio je najstarije od troje dece (dobiće kasnije dve sestre) i njegov dolazak na svet nije krenuo dobro. Babica koja je porađala Pablovu majku pomislila je da je beba mrtva, pa je dečaka ostavila na stolu. Srećom, do njega je došao njegov ujak, po profesiji lekar i, kako priča kaže, dunuo mu dim cigarete u lice. Da li ga je oživeo dim, pitanje je, tek ostalo je da se govori kako je ujak zaslužan za to što je budući veliki umetnik spasen.

Mali Pablo kao da je bio predodređen da u životu koristi slikarski alat, prva reč koju je izgovorio bila je „piz“, što je na španskom skraćeni naziv za olovku. Njegov prvi učitelj bio je otac Hose Ruiz Blasko, umetnik i profesor crtanja. On je veoma rano uvideo dečakov talenat i nakon dve godine vežbe, dozvolio mu da završava njegove radove. 

„Nikad nisam crtao kao dete, sa dvanaest godina crtao sam kao Rafael“, rekao je Pikaso. Sa četrnaest godina već je u ulju slikao portrete porodičnih prijatelja.

U školi se Pablo nije pokazao, bio je veoma nedisciplinovan i nezainteresovan za mnoge predmete. Često je bio kažnjavan. Međutim, neke kazne mu nisu teško padale. 

„Zatvarali su me u sobu sa belim zidovima i klupom, bilo je sjajno, mogao sam na miru da slikam po zidovima“, kazao je jednom.