Ekonomija znanja – prečica do razvijenih

U kreativnim industrijama u Srbiji radi oko 100.000 ljudi. U poslednje tri godine ove industrije beleže godišnji rast od 6,4 odsto i prave prihode od 4,7 milijardi evra, što je 13,5 odsto BDP-a. Umesto da i dalje hiljaditi put, mozgom 19. veka, ponavljamo priču o reindustrijalizaciji, možda je vreme da obratimo pažnju na ovu industriju budućnosti

Šta su najveći potencijali Srbije? Šta su strateške grane u koje bi država trebalo da ulaže? Kako treba da izgleda srpska ekonomija u budućnosti? Decenijama na ova pitanja stižu odgovori 20. veka, kao na primer da su poljoprivreda i energetika strateške grane, ili da je potrebna reindustrijalizacija. Poslednjih godina, a posebno poslednjih meseci, ispočetka stidljivo, a onda i sasvim otvoreno, u javnost se probila ideja o ekonomiji za koju nije potreban veliki kapital, o ekonomiji u kojoj je strateški resurs čovek odnosno njegovo znanje.

Država je odlučila da podrži i novcem neke delove kreativnih industrija, pa je Vlada proletos donela uredbu o povećanju podsticaja za filmsku industriju sa 20 odsto na 25 odsto. Takođe je u ovoj godini udvostručen budžet Fonda za inovacije, a od 1. oktobra bi trebalo da startuje i Fond za početnike i startapove

Postalo je već opšte mesto da je naša šansa za dostizanje razvijenih zemalja hvatanje voza četvrte industrijske revolucije. Ova ideja sazrela je pre svega na krilima eksplozivnog rasta informacionih tehnologija u Srbiji. Sa širenjem interneta odjednom je za dobru zaradu ili čak i sopstveni biznis potreban laptop, dobar internet, znanje programiranja i dobra ideja. Međutim, sa IT industrije prešlo se na priču o kreativnoj industriji ili kreativnoj ekonomiji. Čak je i predsednica Vlade Ana Brnabić u martu otvorila konferenciju „Kreativna Srbija: budućnost je kreativna“, nakon koje je ubrzo formirala Savet za kreativne industrije, koji nije vladino telo, već je osnovano baš na inicijativu premijerke.

Nije baš lako objasniti šta je kreativna industrija. Pojam je nastao u Velikoj Britaniji 1990-ih godina i to u okviru državne kulturne politike.  Tada su kreativne industrije definisane kao one industrije koje imaju poreklo u individualnoj kreativnosti, veštinama i talentu i koje imaju potencijal za kreiranje bogatstva i radnih mesta kroz generisanje i eksploataciju intelektualne svojine. Kao što se da primetiti, ova definicija zahvata široke i veoma raznovrsne oblasti. Konkretno kreativne industrije uključuju advertajzing, arhitekturu, tržište umetnosti i antikviteta, zanate, dizajn, modni dizajn, film, video, fotografiju, softver i kompjuterske igrice, muziku, izvođačke i vizuelne umetnosti, izdavaštvo, televiziju i radio.

Prema klasifikaciji Svetske organizacije za intelektualnu svojinu sa sedištem u Ženevi (WIPO), pored tzv. ključnih, tu su i međuzavisne kreativne delatnosti kao što su industrija proizvodnje nosača audio-vizuelnih i ostalih podataka (npr CD ili DVD-a), zatim industrija proizvodnje ličnih potrošačkih elektronskih uređaja kao što su mobilni telefoni, TV i radio uređaji, proizvodnja muzičkih instrumenata, proizvodnja papira i proizvodnja fotografske opreme. Ali ni to nije sve, pošto postoje i sporedne kreativne delatnosti gde spadaju arhitektura, proizvodnja obuće i odeće, dizajn, moda, pa čak i proizvodnja igračaka.

U Srbiji, kao i u svetu, to je jedan od najbrže rastućih privrednih sektora.

Ukupan izvoz kreativnih usluga iznosio je 2,3 milijarde evra, odnosno 44,5 odsto ukupnog izvoza usluga, dok je uvoz bio 1,6 milijardi evra. Dakle, ostvaren je suficit od 775 miliona evra

Prema analizi na koju se pozivala i premijerka, u kreativnoj industriji u Srbiji radi oko 100.000 ljudi. U poslednje tri godine ove industrije beleže godišnji rast od 6,4 odsto i prave prihode od 4,7 milijardi evra što je 13,5 odsto BDP-a. Neke druge procene, kao na primer ekonomiste Miroslava Zdravkovića, nešto su konzervativnije. On tvrdi da po užoj definiciji kreativne industrije imaju prihode od 3,7 milijardi, a po široj definiciji 4,4 milijarde evra, odakle sledi da imaju učešće od 10,8 odsto, odnosno 12,7 odsto u BDP-u.

Kako bilo, država je odlučila da podrži i novcem neke delove kreativnih industrija, pa je Vlada proletos donela uredbu o povećanju podsticaja za filmsku industriju sa 20 odsto na 25 odsto. Takođe je u ovoj godini udvostručen budžet Fonda za inovacije, a od 1. oktobra bi trebalo da startuje i Fond za početnike i startapove.

Sam termin kreativne industrije mogao bi da navede na pogrešan trag s obzirom na to da se ne radi ni o kakvoj masovnoj proizvodnji već o skupu delatnosti u kojima se koristi  kreativni rad i to iz oblasti umetnosti, kulture, nauke, istraživanja, razvoja i obrazovanja.

Kreativne industrije vezane su za gradove, metropole. Raniji teoretičari kreativnih industrija tvrdili su da bi rešenje za propale industrijske gradove bilo da privuku mlade, kreativne, genijalne ljude, da im daju prostor, internet i puste ih da stvaraju. Ispostavilo se da se ti mladi kreativni ljudi okupljaju u živim progresivnim gradovima.

Godine 1990. tri najveće američke kompanije, auto-giganti iz Detroita, zapošljavali su 1,2 miliona ljudi. Danas tri najveće kompanije, Gugl, Amazon i Fejsbuk, zapošljavaju deset puta manje radnika, iako im je tržišna vrednost 15 puta veća

Zanimljivo je i da nakon koncentracije tih mladih, kreativnih i genijalnih ljudi u gradovima, za njima dolaze velike haj-tek kompanije sa svojim investicijama. Zanimljiv je primer u SAD kada je Amazon odlučio da otvori novi razvojni centar i kada im se javilo 200 američkih gradova sa ponudama, lokacijama, zemljištem… Međutim, gradonačelnik jednog grada je shvatio (i izjavio) da takve kompanije dolaze tamo gde imaju obrazovane ljude koji mogu tu raditi, a ne tamo gde im obezbede infrastrukturu.

Promocija i razvoj kreativnih industrija prate i kontroverze. Pitanje je da li male i nerazvijene zemlje, posebno zemlje sa nerazvijenom kulturom, mogu da se nadaju nekoj velikoj koristi od kreativnih industrija.

Nakon 2008. Godine, kada je otpočela svetska finansijska kriza, od svih kreativnih industrija najveći doprinos rastu BDP-a dali su računarsko programiranje, telekomunikacije, tekstilna industrija, kockanje i klađenje i reklamiranje i istraživanje tržišta

Stvara se pritisak recimo na ustanove kulture kao što su muzeji da funkcionišu po konceptu po kome treba da zarađuju novac, budu komercijalni i ne zavise od države u situaciji kada jedva preživljavaju. Ili, recimo, koliko je razvoj haj-tek digitalnih kompanija baš pozitivan za zajednicu. Kako je na jednom predavanju primetio kulturolog Goran Tomka, 1990. godine tri najveće američke kompanije, auto-giganti iz Detroita, zapošljavali su 1,2 miliona ljudi. Danas tri najveće kompanije, Gugl, Amazon i Fejsbuk, zapošljavaju deset puta manje radnika, iako im je tržišna vrednost 15 puta veća. U oblasti marketinga, advertajzinga i medija recimo postavlja se pitanje etičnosti, lažnih vesti, pokušaja da se reklamni tekstovi proture kao pravi novinski članci.

Na mnoga od ovih pitanja ni mnogo razvijenije zemlje nemaju odgovor, mada je teorija već utvrdila da su kulturne i kreativne industrije uglavnom nešto na šta mogu da računaju razvijene zemlje. To je, pre svega, zato što zahtevaju visoku stopu inovativnosti, usko specijalizovana znanja i upotrebu najnovijih tehnologija. Osim toga, sasvim je očekivano da neko umetničko delo vidi daleko veća publika ukoliko je napravljeno u nekoj velikoj i moćnoj državi, nego u maloj i nerazvijenoj državi.

IT predvodi kreativne industrije

Nakon 2008. godine, kada je otpočela svetska finansijska kriza, od svih kreativnih industrija najveći doprinos rastu BDP-a dali su računarsko programiranje, telekomunikacije, tekstilna industrija, kockanje i klađenje i reklamiranje i istraživanje tržišta. Istovremeno, najveći pad ili negativan prinos BDP-u, kako kažu stručnjaci, imali su programske aktivnosti i emitovanje, sportske, zabavne i rekreativne aktivnosti, arhitektonske i inženjerske delatnosti, proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda i upravljačke delatnosti.

U 2017. godini izvoz proizvoda kreativne industrije iznosio je 3,7 milijardi evra ili 24,4 odsto ukupnog izvoza. Isto toliko je iznosio i uvoz kreativnih proizvoda. S druge strane, izvoz kreativnih usluga premašuje uvoz i po toj osnovi ostvarujemo suficit u platnom bilansu.

Ukupan izvoz kreativnih usluga iznosio je 2,3 milijarde evra, odnosno 44,5 odsto ukupnog izvoza usluga, dok je uvoz bio 1,6 milijardi evra. Dakle, ostvaren je suficit od 775 miliona evra. U okviru ovih usluga dominiraju IT usluge. Dodata vrednost koju ostvaruje IT sektor iznosi 400 miliona evra. U poslednjih deset godina čak četvrtina privrednog rasta otpada na IT sektor. Od 2008. godine kada je izvoz ovog sektora iznosio 95 miliona evra, skočio je na 900 miliona prošle godine, a u prvih šest meseci ove godine čak milijardu evra. Srbija je oko 35. mesta u svetu prema vrednosti izvoza IT usluga.

Ovaj sektor zapošljava 25.402  ljudi, a još oko 50.000 ima frilensera. Svakog meseca raste broj zaposlenih za 330 i po tome to je ubedljivo najbrže rastući sektor u Srbiji.

Ovaj projekat podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja u sklopu programa podrške medijima. Stavovi izneti u tekstu su u isključivoj nadležnosti Business Info Group, izdavača Nove ekonomije.