Eksperimentišeš samo onda kada nemaš mnogo da izgubiš

Danas je nešto lakše doći do kapitala, ali isto tako je mnogo skuplje poslovati. Mislim da je dosta dobar period za eksperimentisanje, ne nužno za pokretanje biznisa, ali za eksperimentisanje sa idejama jeste, posebno kada si mlad 

Vukan Simić je pokrenuo platformu FishingBooker, koja povezuje ljude širom sveta koji žele da pecaju. Ceo život se bavi rekreativno sportskim ribolovom, pa je tako hobi i elektrotehniku kao vokaciju, spojio u firmu koja traje već 11 godina. Počeci u poslu za njega nisu bili laki, ali nakon toliko godina poslovanja, postalo mu je teško samo da izdvoji omiljenu destinaciju za pecanje u svetu. Proglašen je i za EY preduzetnika 2023. godine, do čega je stigao nakon više hiljada poziva telefonom kako bi se povezao sa ribolovačkim vodičima i stvorio platformu koju je Google počeo da prepoznaje i visoko rangira.

Tako je FishingBooker, kao srpski startap, počeo da podiže BDP Srbije, a zahvaljujući originalnoj ideji dospeo i na američko tržište na kojem uspešno posluje. Zahvaljujući dobrom poslovanju, ova firma je nedavno osnovala još jednu platformu koja će takođe poslovati u Americi.

Kako ste došli na ideju da osnujete ovaj startap i zašto baš pecanje? 

Suštinski, došao sam na ideju tako što sam bio diplomirao elektrotehniku, softverski inženjering. Nisam znao šta ću da radim. Imao sam tu sreću da sam imao freelance poslove, polupasivne prihode, tako da nisam morao baš da jurim po svaku cenu za poslom. To je bila 2013. godina, situacija na IT tržištu nije bila tako dobra za struku inženjera kao što je danas i jednostavno aplicirao sam za prakse, dobijao ponude da radim puno radno vreme, dakle osam sati, za 200 evra. Vrlo brzo sam došao do zaključka da ne mogu ništa posebno da uradim sa tim. Tražio sam alternative. To je bila motivacija. A kako sam došao na ideju da bude vezano za pecanje? Pa jednostavno, ceo život se bavim rekreativno sportskim ribolovom, išao sam sa dedom na pecanje, putovao sam s roditeljima, imali smo čamce na Savi, Dunavu, splav i slično, kroz celo moje odrastanje. To je neki hobi, neka aktivnost kojoj sam prirodno gravitirao. Prilika da povežem posao sa nečim što obožavam da radim u slobodno vreme, jednostavno je bila previše dobra da se propusti. FishingBooker je zapravo počeo kao jedan vrlo šturo skicirani biznis plan i eksperiment – da li postoji potražnja za organizacijom ribolovačkih tura na nekom svetskom nivou, na nekim udaljenim destinacijama i da li ja iz Srbije mogu sa nekom startap kompanijom da konkurišem i pomažem ljudima da organizuju svoje pecanje, svoje odmore koji uključuju ribolov bez obzira na to što nisam na tim destinacijama fizički.

Vi ste imali ideju, ko ju je realizovao?

Ja sam programer, ja sam realizovao sopstvenu ideju. U startu nisam angažovao nikoga. Svoje vreme sam uložio u kreiranje proizvoda. Vremena sam imao napretek jer sam bio student koji je upravo završio fakultet, novca nisam imao nešto mnogo.

Da li ste imali neku pomoć od strane kolega, studenata?

U prvih nekoliko meseci sam bio potpuno sam u tome. Prvu verziju proizvoda sam podigao sam, jednostavno radio sam osam, devet, deset sati dnevno. Zatvorio sam se u sobu i kucao za kompjuterom. Ubrzo je počelo da mi pomože par prijatelja, kolega sa fakulteta, koliko su mogli. Jedan od njih se zapravo na kraju pridružio firmi, pošto je imao posao, pa mu je trebalo vremena da da otkaz i pređe u FishingBooker. A druge kolege, jednostavno nisam mogao da privučem jer nismo imali novca i u tom trenutku to nije bila neka stabilna priča. Nisam mogao da ih zainteresujem da daju otkaz, da se zapravo full-time fokusiraju na to. Tako da je par nas razvilo proizvod, inicijalno ja, a zatim i ostali.

Kako su izgledale te prve godine? 

Bile su jako izazovne.

U kom smislu? 

Izazovne su bile u smislu da projekat ima izuzetno visok rizik da ne uspe. Nije bilo finansijskih indikatora da će uskoro postati profitabilno. Gubili smo novac ili poslovali na jako mršavoj pozitivnoj nuli. Nije bilo novca za isplatu nekih smislenih plata ili je bilo za nešto vrlo simbolično. Radilo se puno i preživljavalo nekako prvih nekoliko godina.

Je li vas to možda demotivisalo u nekom trenutku? 

Ne, zato što je delovalo, odnosno bilo je jasno da će, ako uspemo da preživimo četiri do pet godina, to postati jedan održiv biznis sa visokim prihodima. Potrebno je vreme da onlajn proizvodi budu primetni pretraživačima, da se plasiraju uspešno, rangiraju na Google-u kad neko kuca, na primer pecanje u Brazilu. Bilo nam je jasno iz nekog prethodnog iskustva, i meni i ostatku tima, da će u nekom trenutku stvari biti bolje, ali da moramo da preživimo do tada.

Da li je to možda tipično za startape ili za takvu neku vrstu posla, da mora da prođe nekih par godina pa da tek onda biznis plane?

Nemate nikakve garancije da će da plane. Mi smo videli znake da platforma postaje sve bolja i bolja u povezivanju ponude i potražnje. Uspešno smo gradili ponudu, ali polako smo gradili i potražnju. Međutim, videli smo neke zakonitosti na platformi. Kupci su bili zadovoljni, ribolovački vodiči kojima smo slali rezervacije su bili jako zadovoljni, ostajali bi na platformi dugo. Njihovi komentari vezani za vrednost koju donosi platforma su bili izuzetno pozitivni. Uspevali smo da generišemo prihode, ali su oni bili jako mali jer smo bili na samom startu. Uspeli smo da projektujemo situacije u kojima bi ponuda bila pet ili deset puta veća. U svim projekcijama je biznis bio jako zdrav. Znači, imali smo tu sreću da smo biznis model i oblik proizvoda pogodili iz prve. Samo je biznis bio izuzetno, izuzetno mali. I onda, jednostavno, treba mu vremena, treba mu ulaganja, mentalnog pre svega i novčanog, da može da preraste u jedan održiv, zdrav biznis.

Kako ste se povezivali sa ribolovačkim vodičima?

To su ljudi koji imaju brod, žive u nekom podneblju koje je poznato po sportskom ribolovu i vode ljude na ture, dnevne ture pre svega. Uzmete broj telefona i zovete. Bilo je mnogo koraka peške, stotine hiljada poziva.

Šta biste savetovali ljudima koji počinju neke takve poslove, pogotovo mladim ljudima? 

To je jako problematično pitanje jer je danas 2025. godina a ja sam počinjao 2013. Ono što vidim je da je danas nešto lakše doći do kapitala, a isto tako je mnogo skuplje poslovati. Potpuno je drugačije okruženje, drugačije su okolnosti i na tržištu i sve skupa nego pre 12 godina. Mislim da je dosta dobar period za eksperimentisanje sa idejama, ne nužno za pokretanje biznisa, ali za eksperimentisanje sa idejama jeste, posebno kada si mlad, kada imaš puno energije i nemaš šta da izgubiš.

Ohrabrujete ih da eksperimentišu?

Da, kad si mlad, kad imaš puno energije i kad nemaš šta da izgubiš. Eksperimentisati kad imaš dete na putu, stambeni kredit, kredit za kola, jedna je jako rizična ekspedicija. Tako da je tajming ključan. Eksperimentiše se kad nemaš mnogo toga da izgubiš, kad ne zavisi puno ljudi od tebe, i kada je u redu da izgubiš, kada je u redu da ne uspe. Tada možeš da otreseš prašinu sa sebe i kreneš iz početka. Dosta nas ima dve, tri šanse, dok je jako mlad, da proba nešto i ne uspe i proba opet.

Svojom platformom osvojili ste svetsko tržište. Kako biste ocenili domaće tržište? Ima li domaćih tura, jesu li dovoljno dobre?

Ture gotovo da ne postoje u Srbiji. Ima ih jako malo. Ribolovni turizam u Srbiji je potpuno nerazvijen, niti ima preterano visok potencijal, ako bi se poredilo sa Amerikom, Meksikom, Kostarikom i slično. Za to glavna prepreka nisu bilo kakve kompleksne stvari ili činjenica da se ne ulaže, nego klima. Evropska klima nije podobna za ribolovni turizam jer imamo dva do tri lepa meseca godišnje kad može u šortsu i majici da se bude na čamcu. Naša glavna tržišta imaju tropsku i suptropsku klimu koja podržava ekosistem koji je jako bogat i može da ponudi jedno zanimljivo iskustvo sportskog ribolova. Tako smo i mi od prvog dana bili okrenuti  takvim tržištima. Nismo se ni trudili da razvijamo srpsko tržište. Nešto najbliže za šta imamo ponudu koja generiše neki vid potražnje su Crna Gora i Hrvatska, jer imaju more.

Prošle godine ste proglašeni za preduzetnika godine od strane kompanije Ernst & Young. Koliko je to značilo, šta je donela ta nagrada? 

Donela je priznanje lokalno i ta nagrada je bila bitna pre svega za privlačenje talenata u smislu zapošljavanja. Mi rastemo svake godine, zaposlimo par desetina novih ljudi i u interesu nam je da to budu najkvalitetniji talenti. Što se tiče marketinškog uticaja, naši kupci nisu iz Srbije, kao ni ribolovački vodiči, pa tako marketinški uticaj ne postoji, ali uticaj u smislu brenda poslodavca je izuzetno veliki.

Plasirali ste novu platformu BoatBooker. Šta je to?

BoatBooker je naš drugi proizvod, koji smo pokrenuli pre par meseci. I BoatBooker je zapravo platforma za rezervaciju i planiranje svih mogućih iskustava na vodi, koja se dešavaju na brodu ili na plovilu. Da li je to tura kajakom na Dunavu, iznajmljivanje jahte u Dubaiju, jedrenje u Grčkoj ili pak splavarenje u nekom velikom planinskom kanjonu, cilj je da povežemo sve to i da ne bude samo vezano za ribolov. Mi nismo prva firma koja je to pokušala, ali jednostavno verujemo da imamo znanje, iskustvo i tim koji je željan novih pobeda i sposoban da uđe u nove izazove.

To je još jedna platforma koju ste razvili, a da li ima neke sličnosti ili razlike u tome kada ste počinjali i razvijali FishingBooker i sada kada počinjete sa novom platformom?

To su slični biznisi, slična tržišta, ali nisu ista. Sa druge strane, postoje razlike u pristupu, izgradnji proizvoda i u dovođenju korisnika na platformu. Glavna razlika je u tome što imamo težinu jedne kompanije koja već funkcioniše, što znači da možemo da koristimo resurse te kompanije, i finansijske i ljudstvo. Sa druge strane, teško je držati fokus na dva mesta u isto vreme. Teško, ali i izazovno.

Da li je tržište povoljno za startape u Srbiji koji su u sferi IT- a u ovom trenutku? 

Uvek ima prilika koje su odlične, E sad, sve zavisi od toga kakva je konkretna prilika. Ja verujem da danas ima mnogo više startapa nego što je bilo pre 10-15 godina i to govori da stvari napreduju i razvijaju se u tom ekosistemu. Ne samo u Srbiji, ne samo u Evropi, nego u svetu generalno. Međutim, postoje određene industrije gde već ima zacementiranih igrača i jako je teško izgraditi startap. Takođe, ima i novih industrija gde nema i tu su zapravo prilike.

Jeste li možda još nešto pokušali pre FishingBookera ili u međuvremenu, a da niste uspeli?

Da, pre FishingBookera je bio veliki broj studentskih projekata i startap ideja koje nisu uzletele ili su uspesi bili izuzetno skromni.

Čega su se ticale, je li nešto bilo slično FishingBooker-u?

Bile su u sferi e-commerce-a i sistem za rezervacije. Ja sam u slobodno vreme kao programer razvijao veb-sajtove za ugostiteljske objekte, hotele i slične stvari. Bio mi je cilj da zaradim tu, ali to su sve bile neke gradivne kockice, koje su kasnije poslužile u izgradnji FishingBookera. I bilo je jako korisno jer sam naučio da radim marketing, prodaju, naučio sam kako voditi sastanak, kako zaposliti ljude. Te sve veštine sam naučio kao mlad i na malom uzorku i ispostavile su se kao korisne kasnije.