Fiskalna pravila važe i u pivari

U privatnom biznisu, kao i u javnim finansijama, treba da važe principi štedjivosti: optimizacija procesa poslovanja, da firma nema veliki dug i da ne postoji preveliki broj zaposlenih. Zdravi principi životne filozofije prenose se na ekonomiju, kako na državu tako i na preduzeća

Sa makroekonomskog vrha, otkad je otišao iz Fiskalnog saveta, Vladimir Vučković je odlučio da se „priključi” mikropreduzetničkom svetu i da principe odgovornog trošenja novca, koje zastupa, primeni i u porodičnoj firmi.

Zato nismo mnogo pričali o javnoj potrošnji i o tome ima li prostora u budžetu za povećanje penzija, već o pivarskoj industriji i zanatskom pivu u Srbiji, pošto se danas bavi privatnim biznisom, zajedno sa suprugom Sanjom koja je, takođe, ekonomista po struci. Pre pet godina, udruženo sa još nekoliko suvlasnika, otvorili su pivnicu modernog dizajna na Dorćolu u okviru koje se nalazi proizvodnja zanatskog ili „craft” piva.

U proizvodnji koriste četiri sastojka: slad, hmelj, kvasac i vodu. Sa desetak zaposlenih posluju profitabilno i pre tri godine dobili su prestižno priznanje za kvalitet njihovog piva. Na svetskom takmičenju u Londonu osvojili su zlatnu medalju 2020. godine (European Beer Challenge) za „gvint” pšenično pivo.

Naziv pivare „Gvint” je inače, germanizam i kod nas se koristi za navoj (na šrafu ili dizalici). Ima još jedno značenje – štos, fora. U čemu je „gvint“ koristi se kada neko hoće da kaže – u čemu je fora? O čemu je ovde reč?

Koja ste fiskalna pravila zadali sebi u biznisu?

Vladimir Vučković: Najpre, odgovornost prema poslu, novcu i prema ljudima. I to je ključno pravilo kako za makro, tako i za mikro nivo, jer kao što država treba da vodi računa o novcu poreskih obveznika, tako mi u preduzećima treba da vodimo računa o novcu vlasnika, zatim o plaćanju obaveza dobavljačima. Zapravo, važno nam je da poštujemo odgovornost prema čitavoj javnosti i da naši kupci budu zadovoljni proizvodima. Dakle, to je odgovornost prema ljudima, tako da se neki zdravi principi i stavovi prenose generalno na ekonomiju. Na nivo države i na preduzeća.

U Srbiji je zanatsko pivarstvo počelo da se razvija pre desetak godina i tada je bilo dvadesetak malih pivara, a „craft“ pivo je postalo popularno u Srbiji. Koliko je danas razvijeno ovo tržište?

Sanja Vučković: U to vreme, pre deset godina, rastao je broj „craft” pivara na domaćem tržištu i pre korone bilo ih je oko 100 u Srbiji. Ali poslednjih godina taj broj se smanjio zato što je biznis postao manje profitabilan, negativni uticaji pandemije prelili su se i na ovaj sektor. Na domaćem tržištu danas postoji pedesetak zanatskih pivara. Mi smo počeli sa ovim poslom 2017. godine, ukupni kapacitet naše pivare iznosi 18.000 litara mesečno. Prodajemo uglavnom na domaćem tržištu, najviše u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Trenutno izvozimo samo na tržište BiH, nismo pokušavali na drugim tržištima, jer je ovo specifična vrsta piva. U svetu su popularne neke drugačije vrste piva sa dodacima raznog voća i začina, dok mi proizvodimo klasično lager pivo i jedan od slogana naše pivare je „Pivo kakvo treba da bude”.

Na tržištu je ostao mali broj „craft” pivara, upola ih je manje, kako ste „prebrodili” krizni period od početka pandemije, uz to od prošle godine ubrzan je pad kupovne moći. Jeste li donosili neke krizne mere?

Sanja: Naša prednost je što firma nije bila velika na početku pandemije, imali smo svega nekoliko radnika u proizvodnji. Naša proizvodnja je mala i uspeli smo da prevaziđemo pandemijski period bez većih posledica, zahvaljujući fleksibilnosti. I dalje se osećaju posledice na tržištu, ali u mnogo manjoj meri nego prošle godine.

Vladimir: I tu možemo napraviti paralelu sa javnim finansijama, u kriznim situacijama opstanak na tržištu zasniva se na principima štedljivosti. U smislu da firma nema preveliki dug, kao što i za državu nije dobar preveliki javni dug. Zatim, da se optimizuje proces poslovanja i da preduzeće nema preveliki broj zaposlenih. Ti principi štedljivosti bitni su u javnom i u privatnom sektoru.

Kako sada iz ugla malog privrednika gledate na malu privredu u odnosu na period dok ste bili u Fiskalnom savetu? Da li možda tada niste primećivali da su potrebne neke mere, a sada to vidite?

Vladimir: Nije se mnogo toga promenilo, Fiskalni savet je razgovarao sa malim privrednicima na raznim skupovima, razmenjivali smo mišljenja i postoje problemi u birokratskim procedurama koji su i ranije postojali. Dakle, isto što sam primećivao tada, vidim i sada i nemam neki drugačiji pogled iz ugla malog privrednika. Ali, ne treba krivca tražiti u državi za poslovni neuspeh. U suštini poslovni uspeh dominantno zavisi od tržišta, država ima mali uticaj, može da pomogne ili odmogne, ali nije presudni faktor.