Fizičar, ekonomista, gitarista…

Ako neko ulaže u obrazovanje od osnovne škole, može da vidi rezultate tek kad ta deca stasaju. Menjati nas od dvedeset i više godina je nemoguće. Treba samo malo podstaći decu da razmišljaju, ali s druge strane nikome nisu potrebni ljudi koji razmišljaju, jer će takvi dovesti prave na vlast i to je onda problem

Posle naporne radne sedmice i upravo položenog ispita na jednom od dva mastera koja studira, subotnje veče Svetislav Mijatović provodi sa nama. On je diplomirani fizičar, student master studija fizike i ekonomije, ljubitelj rok muzike i života u studentskom domu, „gradska cura“, gitarista…

Kada ga je sredinom aprila drug iz srednje škole pozvao kao trećeg člana tima za takmičenje u upravljanju naftnim sistemima, Svetislav se dvoumio. Ipak, prihvatio je ponudu i sa Urošem Denićem i Dušanom Ilićem u velikom finalu ovog takmičenja, koje je održano krajem maja u Budimpešti, osvojio prvo mesto. Posle dva eliminaciona kruga, od ukupno 1.570 timova sa 200 univerziteta, u veliko finale se plasiralo pet ekipa – dva tima iz Mađarske i po jedan iz Poljske, Pakistana i Srbije.

„U finalu je zadatak bio da napravimo strategiju da kompanija MOL 2020. postane globalo prisutna. Mogli smo da koristimo šta god smo hteli, legalno, ilegalno, šta god. Nas trojica nemamo nikakve veze sa naftom, jedan studira Ekonomski fakultet, drugi građevinu, ja fiziku. Imali smo 15 dana da naučimo sve o nafti i da predložimo našu strategiju. Uz to je trebalo da učimo za ispite, a i pomagali smo oko poplava. Bio je haos, 15 dana bez spavanja. U 3 ujutru smo završili, a u 8 je krenulo takmičenje. Dali smo sve od sebe, nismo mogli ništa više da odradimo, ali nismo znali gde su drugi u odnosu na to. Cilj je bio da zauzmemo jedno od prva tri mesta, jer je taj plasman nosio novčanu nagradu, a i da bi nas videli, da dobijemo neku praksu“, kaže Svetislav.

Zauzeli su prvo mesto, a uz to dobili i nagradu publike.

„Dobra stvar je što smo imali sveobuhvatnu priču, pokrili smo sve. Od eksploracije do zaštite životne sredine. Verovatno je to bila naša prednost. Svi smo različiti – inženjer, ekonomista i prirodnjak, a niko ne zna ništa o nafti. Imali smo tri pristupa sa tri strane i naučili smo sve, nismo znali šta je bitno, šta ne, pa smo sve stavili, dok su ostali bili u struci i fokusirali se samo na jednu stvar“, dodaje on.

Posle ovog takmičenja kompanija MOL mu je ponudila posao u Budimpešti, pa bi u narednom periodu trebalo da odluči da li prihvata ponudu.

„Jedna od najtežih stvari zbog kojih se dvoumim je to što sam mnogo vezan za Beograd – društvo, devojka, porodica… Bitan mi je taj društveni aspekt. Treba da odem, uklopio bih se tamo, ali mi je teško što će svi ti ljudi ostati ovde i ređe ću ih viđati. Nije Budimpešta daleko, ali se nekako gube te stvari. A i u tom slučaju bih morao da odem iz doma“, objašnjava Svetislav.

Nastavak teksta možete pročitati u dvanaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“