Srpska startap zajednica treba da se usmeri na sebe, da radi na tome da bude dobra sebi i da od jednog siromašnog i ne baš perspektivnog društva napravi društvo u kojem će i „naša deca voleti da žive“. Treba da radimo i na privlačenju žena da uđu u ovaj sektor
Srbija ima oko 200 startap kompanija, od čega je 71 odsto njih u Beogradu, dok je 17 odsto u Novom Sadu. One predstavljaju ogroman potencijal i mogu pomoći da Srbija postane startap centar Balkana i da stane rame uz rame s najvećim svetskim startapima. Da bi se to postiglo, mora se raditi na unapređenju razvoja i jačanja eko-sistema, privlačenju investitora, razvijanju preduzetničke svesti, jačem povezivanju s dijasporom i saradnji sa državom. Četvrta industrijska revolucija mogla bi da bude odlična prilika za našu zemlju i treba je iskoristiti.
Ovo je rečeno na Forumu pod nazivom „Može li Srbija da postane startap centar Balkana“ u organizaciji Business Info Group i nemačke fondacije Friedrich Ebert Stiftung (FES).
Govornici na forumu bili su Nenad Paunović, savetnik za digitalizaciju u Vladi Srbije, Nebojša Đurđević, generalni direktor Inicijative „Digitalna Srbija“, Jan Kobler, partner SC Ventures i Vukašin Stojkov, preduzetnik i tehnološki aktivista iz Startit.rs.
Moderator je bio Marko Mudrinić, suosnivač i direktor Netokracija.rs
Vukašin Stojkov, iz Startita rekao je da je u početku bilo veoma teško razvijati startape i da je današnja situacija drastično drugačija. Kad su počinjali Startit, tražili su nešto što liči na startap da ohrabre i druge da krenu u tom pravcu.
„Imali smo problem da nađemo ljude. Bilo je veoma, veoma teško pronaći kompanije i pojedince. Danas imamo stotine prijava i uz to luksuz da od njih sada biramo najbolje da bismo im dali naše najbolje znanje“, rekao je on.
Nije bilo bolje ni što se tiče investicija. Godine 2010. u startape je, prema njihovoj statistici, bilo investirano svega 50.000 evra, dok je prošle godine taj iznos došao na 70 miliona evra.
„Imali smo, zaista, neverovatne razvoje. Došli smo do toga da u Srbiji imamo jednu kompaniju koja se bavi, na svetskom nivou, izradom rešenja za lečenje raka i drugih teških bolesti. Imamo jednog od najboljih game developera u svetu“, naveo je Stojkov.
On smatra da srpska startap zajednica treba da se usmeri na sebe, da radi na tome da bude dobra sebi i da od jednog siromašnog i ne baš perspektivnog društva napravi društvo u kojem će i „naša deca voleti da žive“.
Nastavak teksta možete pročitati u 59. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
