Najveći evropski telekomunikacioni operateri pozvali su EU zakonodavce da primoraju velike tehnološke kompanije (big tech) da doprinesu finansiranju infrastrukture za internet, s obzirom na to da striming i druge usluge zauzimaju sve veći deo protoka. Generalni direktori Dojče telekoma, Oranža, Telefonike i Vodafona optužili su video striming, igrice i društvene mreže da se „švercuju” na milijardama evra uloženim u infrastrukturu za brzi internet i u otvorenom pismu ukazali da se ovi troškovi moraju podeliti proporcionalnije.
„Hitno pozivamo zakonodavce da uvedu pravila na nivou EU, kako bi se ozakonio ovaj princip”, poručili su u pismu.
Većina telekoma investira značajna sredstva u infrastrukturu, u zamenu bakarnih žica optičkim kablovima, razvoj 5G mreže, ali se istovremeno suočavaju sa sve slabijim profitnim stopama i padom vrednosti kompanija.
U svom pismu telekomi ističu da se na video striming, gejming i društvene mreže samo nekoliko digitalnih platformi odnosi više od 70 odsto ukupnog saobraćaja na internetu.
Ovo nije prvi apel ove vrste, a prošle godine je južnokorejski operater SK Broadband tužio Netfliks da pokrije troškove proširenja mreže zbog rasta internet saobraćaja nastalog emitovanjem superpopularne serije Squid game.
Evropski telekomi upozorili su na sve manju profitabilnost i slabu pregovaračku poziciju sa tehnološkim kompanijama, kao i na nejednake regulatorne zahteve.
„Posledično, mi ne možemo da ostvarimo održiv povrat na ove veoma visoke investicije, što ugrožava budući razvoj infrastrukture. Ako ne popravimo ovu neravnotežu, Evropa će zaostati za drugim delovima sveta”, poručili su direktori četiri najveća evropska telekoma.
Video strimimg kompanije odgovorile su da njih ne treba izdvajati da plate više za mrežu, pozivajući se na koncept neutralnosti interneta koji brani provajderima da diskriminišu ili naplaćuju različite iznose, u zavisnosti od korišćenja ili sadržaja koji se plasira preko interneta.
EUOBSERVER
EU ulazi u trku za proizvodnju čipova sa 43 milijarde evra
Evropska komisija je objavila novi plan da pogura evropsku proizvodnju poluprovodnika, odnosno čipova, kao odgovor na ekonomske i geopolitičke izazove usled trgovinskih tenzija između SAD i Kine.
„Obezbeđivanje snabdevanja najnaprednijim čipovima postalo je ekonomski i geopolitički prioritet”, ocenio je EU komesar za unutrašnje tržište Tieri Breton, dodavši da Evropa ne može da ostane van ove tehnološke trke.
On je istakao da su Evropi potrebne ogromne investicije u sledeću generaciju čipova, kako bi se smanjila zavisnost od trećih zemalja i obezbedila stabilnost snabdevanja u krizama. Predlog je naišao na skepticizam, posebno jer bi zbog novih pravila o subvencijama proizvođači iz EU imali obavezu da prvo isporučuju evropskim kompanijama.
EU želi da mobiliše 43 milijarde dolara javnih i privatnih sredstava, kako bi se vratila na čelo tehnološke trke. Međutim, ovo je krajnje upitno jer je predloženi iznos investicija nizak u poređenju sa onim što se dešava u SAD, Kini i Južnoj Koreji.
Prema tzv. Evropskom zakonu o čipovima, cilj je da se do 2030. petina svetskih čipova proizvede u EU, čime bi se učetvorostručila sadašnja proizvodnja.
Mikročipovi se danas mogu naći u svim vrstama elektronskih naprava, automobilima, industrijskim mašinama i veštačkoj inteligenciji.
EURACTIV
Sajber napad na Vodafon u Portugalu
Sajber napad na telekomunikacionu kompaniju Vodafon u Portugalu prošlog meseca pogodio je 4G i 5G mrežu, televiziju, glasovne usluge i SMS usluge za više od sedam miliona ljudi. Čak su pogođeni bankomati nekih banaka koji su koristili Vodafonovu 4G mrežu. Direktor kompanije ovo je nazvao „kriminalnom i terorističkom akcijom”.
Čak je i hitna pomoć INEM koja koristi Vodafonovu mrežu pogođena, ali je većim delom brzo osposobljena pošto su tehničari kompanije brzo povratili 3G mrežu.
Oni ističu da nema dokaza da su ukradeni podaci o korisnicima ili da su ugroženi.
REUTERS
Inflacija iznad ciljeva centralnih banaka
U većini zemalja G20 inflacija se nalazi iznad ciljanih nivoa, uprkos usporavanju privrednog rasta i ostaje značajan rizik, ukazao je Međunarodni monetarni fond, dodajući da inflacija nastavlja da iznenađujuće raste, pre svega zbog cena sirovina i transporta i neravnoteže između ponude i tražnje. Ipak, njihova procena je da će se rast cena usporiti ove godine u većini ekonomija.
Rizici nadole i dalje dominiraju svetskom ekonomijom i nakon što je Fond procenu globalnog rasta u januaru smanjio na 4,4 odsto.
Obnovljene restrikcije u evrozoni, Japanu i Britaniji su oslabile sektor usluga poslednjih meseci, dok je širenje novog soja korone usporilo i potrošnju u SAD.
Procena MMF-a je da su poremećaji u snabdevanju oduzeli između 0,5 i jedan odsto od svetskog BDP-a u 2021. godini i povećali baznu inflaciju za jedan procentni poen.
Neki novi soj korona virusa bi dodatno opteretio privredni rast ove godine, a takođe ni probleme u lancima snabdevanja nije tako lako rešiti. Sve ovo može izazvati rast cena proizvoda i rast plata, što bi onda značilo monetarno zatezanje ranije nego što se očekivalo.
“To bi ugrozilo globalne izglede za rast, dovelo do naglog zaoštravanja finansijskih uslova i ubrzalo odliv kapitala iz rastućih zemalja”, naveo je MMF, ukazujući i na visok nivo zaduženosti.
BLOOMBERG
Goldman Saks otvara kancelariju za bogataše u Monaku
Goldman Saks otvara kancelariju za upravljanje imovinom bogatih u Monaku, poznatom po luksuzu, kazinima i niskim porezima. Mnogi svetski bogataši imaju dom u Monaku, gde trećinu od 39.000 rezidenata čine milioneri.
Goldman Saks otvara ponovo kancelariju za rad sa ultrabogatašima u ovoj državi-gradu nakon što ju je zatvorio pre šest godina. Njom će upravljati bivši zaposleni u Barklizu, Arno Kozin i Tibo Lamber.
Poslednjih godina banka stavlja akcenat na upravljanje imovinom bogataša, kako bi smanjila zavisnost od trgovanja na berzama.
CHINA DAILY
Kineski proizvođač čipova prijavio kvartalne prihode od 1,58 milijardi dolara
Najveći kineski proizvođač čipova Semiconductor Manufacturing International Corp (SMIC) objavio je međugodišnji rast prihoda u četvrtom kvartalu prošle godine za 61 odsto na rekordnih 1,58 milijardi dolara usled globalne nestašice čipova.
Bruto dobit u poslednjem tromesečju dostigla je 552,8 miliona dolara, što je za 212,7 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
Ukupni prihodi u celoj 2021. godini dostigli su 5,4 milijarde dolara, što je godišnji rast od 39,3 odsto, dok je profit skočio za 138 odsto na 1,7 milijardi dolara.
Zhao Haijun, generalni direktor SMIC-a, najavio je gradnju tri nove fabrike ove godine, u Pekingu, Šenženu i Šangaju.
Kapitalne investicije ove kompanije u 2022. godini planirane su na pet milijardi dolara.
EKATHIMERINI
Ultimatum o otplati dugova za struju
Nastojeći da prekine spiralu neizmirenih dugova na tržištu električne energije, Vlada Grčke izgleda odlučna da spreči veoma realnu pretnju da kompanije u sektoru proglase bankrot i poremećaj koji bi to mogao da izazove usred energetske krize.
Regulatorni organ za energetiku (RAE) je pozvao kompanije koje imaju neizmirene dugove za struju na saslušanje tokom kojeg će im biti stavljen ultimatum o otplati, uz pretnju da će ih isključiti iz poslovanja.
Jedan primer koji je indikativan za začarani krug koji je stvoren je da snabdevači električnom energijom ne prosleđuju opštinskim vlastima gotovinu primljenu preko računa za električnu energiju koja ima oblik opštinske takse. To znači da lokalne vlasti teško plaćaju uličnu rasvetu i vodosnabdevanje. Takođe, dobavljači ne ispunjavaju ni svoje obaveze prema proizvođačima električne energije.
Iako su do oktobra 2020. godine ukupni neizmireni dugovi pet kompanija u sektoru dostigli 350 miliona evra, nadležni organi nisu aktivirali posebne zakone kojima bi ih kaznili, a umesto toga su se opredelili za izricanje novčanih kazni, dajući im istovremeno priliku da izmire svoje dugove putem šeme otplate uz polaganje garantnog pisma za 50% onoga što duguju. Akumulacija neizmirenih dugova nastavljena je i nakon oktobra za većinu preduzeća u industriji, u tandemu sa visokim cenama energenata na veleprodajnom tržištu.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
