U tehnološkom preduzetništvu trendovi se brzo menjaju, poslednjih nekoliko godina je bilo popularno razvijanje aplikacija za pametne telefone, sad se elektronika vraća na velika vrata. Mi smo jedna od retkih firmi u Srbiji koja se bavi razvojem najsavremenije elektronike, gde se mladi vrhunski inženjeri bave tehnologijama kao što su „Internet of Things”, „Blockchain”, autonomni dronovi, ili bežične komunikacije između vozila, kaže Dejan Dramićanin
U Biznis inkubatoru tehničkih fakulteta u Beogradu, pre osam godina, nastala je mala firma sa svega nekoliko zaposlenih inženjera, koji su se posvetili razvijanju svojih ideja i pronalazaka. Dejan Dramićanin je tada okupio tim svojih drugara i kada su razvili biznis, nastavili su da posluju samostalno. Njegova firma „Bitgear“, koja se bavi inovacijama u oblasti elektronike, danas ima oko 40 zaposlenih i prihode oko dva miliona dolara godišnje.
Već godinama izvoze usluge i licenciraju svoje inovacije kompanijama iz Irske, Amerike, Nemačke, Engleske, Austrije i Grčke. I pored otežavajućih okolnosti u vreme kad su mnoge firme pred bankrotom, „Bitgear“ je, pre dve godine, visoko pozicioniran na rang-listi brzorastućih tehnoloških kompanija, revizorske kompanije Deloitte. Na toj listi njegova firma zauzela je drugo mesto u centralnoj Evropi sa petogodišnjim rastom prihoda od 1.836 odsto, dok je 2011. bila na desetom mestu u kategoriji „Zvezde u usponu“, među mladim kompanijama koje brzo rastu. Zato je zanimljivo čuti koje proizvode razvijaju u oblasti visoke tehnologije i koji su trenutno aktuelni tehnološki trendovi u svetu. U Biznis inkubatoru je pored svojih tehnoloških rešenja otkrio, takođe, i da ne želi posao u nekoj korporaciji, već da se prijatnije oseća u jednom kreativnijem okruženju mladih ljudi koji su se zajedno u preduzetništvu uigravali i jedni drugima pomagali.
Nova ekonomija: Sa diplomom Elektrotehničkog fakulteta možete da zavrtite globus i birate gde ćete da živite i radite. Ostali ste u Srbiji i odlučili da osnujete firmu. Zar to nije retkost među vašim kolegama?
Dejan Dramićanin: Iz moje generacije elektroničara na ETF-u samo nas trojica smo ostali u Srbiji, ostali su otišli. Posle fakulteta radio sam šest meseci u Americi, gde sam počeo da radim u jednoj maloj visokotehnološkoj konsultantskoj firmi. Narednih šest godina sam razvio i vodio tim te kompanije u Beogradu, gde smo se bavili vrhunskim projektima u oblasti digitalnih telekomunikacija.
U međuvremenu sam magistrirao na ETF-u. Nakon što sam napustio firmu i krenuo svojim putem, i nakon dve godine rada kao konsultant, osnovao sam „Bitgear” 2007, kada mi se priključilo i jezgro kompanije koje su sačinjavali moji drugari. U početku smo se bavili pružanjem usluga u oblasti digitalnih telekomunikacija i elektronike, a kasnije proširili poslovanje na rešenja i razvoj intelektualne svojine.
NE: Kako jedna mala firma počinje ubrzano da raste, šta je potrebno, iz vašeg iskustva?
D. Dramićanin: Posao jednostavno krene, jer brzo raste ona kompanija koja ima ambicije i znanje. Nakon perioda brzog rasta, potrebno je posao konsolidovati, sagledati prednosti i mane, i uvesti procese koji su baza za naredni period rasta. Investiramo u razvoj intelektualne svojine i godišnje ulažemo značajan deo profita u razvoj inovacija.
NE: Ali nije baš tako jednostavno, mnogim preduzetnicima ne krene?
D. Dramićanin: Kada pričamo o tehnologiji, možda je to i zato što se bave pogrešnim stvarima. U svetu su inženjeri i programeri deficitarni, recimo u poslednje vreme je bilo popularno razvijati aplikacije za smartphone, ali sad primećujemo drugačije trendove. Sad se elektronika vraća na velika vrata i na primer kroz „Internet of Things”, što podrazumeva povezivanje svih uređaja koji mogu da se povežu. U ovoj oblasti postoji velika potražnja na tržištu, međutim, elektronika je izuzetno teška oblast koja u današnje vreme podrazumeva široko znanje i stručnost.
Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetšestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
