Genijalni planovi i ofucana propaganda

Nesumnjivo je da bi duži zastoj rada rafinerije u Pančevu izazvao ekonomske teškoće. Ali je veliko pitanje da li bi to bila katastrofa, kako u svojoj prilično ofucanoj propagandi najavljuje vlast, verovatno pripremajući svoje pristalice za eventualnu nacionalizaciju kompanije

Sankcije kancelarije za kontrolu strane imovine američkog ministarstva finansija (OFAC) prema NIS-u stvorile su veliku konfuziju, praćenu potpuno kontraproduktivnom medijskom kampanjom: od potpune histerije o ugroženosti Srbije do povremenog umirivanja javnosti pričom da će svi problemi biti rešeni zahvaljujući „genijalnosti“ Aleksandra Vučića. Za nevolje oko NIS-a su, po oprobanom receptu, optuživane prethodne vlasti, pa su usledili napadi na rusku stranu što nije pristala da se „oslobodi“ vlasništva u toj kompaniji. Mnogo manje se govorilo koliko je bezočna američka administracija koja zahteva da suverena država nacionalizuje tuđu imovinu. Dobar pokazatelj rastuće histerije je činjenica da predsednik Vučić i njegovi saradnici ne prestaju s plasiranjem u javnost kontradiktornih informacija.

Tako se pominjalo da Rusi ne želi da prodaju akcije, da bi potom ministarka energetike Dubravka Đedović izjavila da ruska strana pregovara o prodaji sa tri kompanije, pa smo mogli da čujemo kako Rusi ne žele da prodaju NIS, da bi – u svojim već tradicionalnim odgovorima na pitanja građana sredinom decembra – sam Putin izjavio da očekuje da će se naći rešenje u dogovoru sa Srbijom, ali i da očekuje da Srbija poštuje obaveze u skladu sa sporazumima između dve strane.

Posebnu konfuziju kod stanovništva izazvali su predsednik Vučić i guvernerka Tabaković tvrdnjama da svakog dana može da se očekuje upozorenje iz OFAC-a da će uvesti sankcije i Narodnoj banci Srbije i poslovnim bankama, ukoliko i dalje budu omogućavale platni promet NIS-a (tzv. sekundarne sankcije). Takve najave su izazvale mali „juriš“ građana na menjačnice, koje su u jednom trenutku ostale bez deviza i dovele do naglog rasta kursa: kupovni kurs evra bio je čak veći od srednjeg kursa NBS, a prodajni kurs je prešao 120 dinara za evro, pa je NBS morala da ukine proviziju menjačnicama kako bi „smirila“ kurs.

U trenutku slanja ovog teksta u štampu, jedino je „izvesno“ da je predsednik Vučić dao rok ruskoj strani do 15. januara da „reši pitanje vlasništva“, rekavši da će ukoliko se to ne desi, naša vlada preduzeti odgovarajuće mere.

Može li Srbija bez NIS-a?

Rašomonijada oko NIS-a otvorila je i pitanje da li Srbija može da opstane i bez NIS-a. Ključni resurs kojim ta kompanija raspolaže je rafinerija nafte u Pančevu, koja je na visokom tehnološkom nivou, sa najsavremenijom opremom i koja može da obezbedi potpuno snabdevanje Srbije naftnim derivatima.

Pored rafinerije u Pančevu nalazi se i HIP Petrohemija, koja posluje kao zasebno pravno lice, u kojem je NIS vlasnik 90%, dok je država vlasnik preostalih 10%. Petrohemija i rafinerija su tehnološki kompleksi povezani produktovodima; petrohemija koristi primarni benzin koji se dobija iz rafinerije kao sirovinu, kao i čitav niz drugih proizvoda.

U okviru tog kompleksa nalazi se i TE-TO (termoelektrana-toplana) Pančevo, gde je NIS vlasnik sa 49%, a Gasprom sa 51%. Radi se o modernom postrojenju koje može da daje 200 MW struje i da predaje toplotnu energiju za rad rafinerije. Prestanak rada rafinerije dovodi u pitanje i rentabilnost rada TE-TO Pančevo, koja godišnje može da proizvede čak četiri odsto potreba Srbije za strujom. Značaj TE-TO Pančevo nije samo u tome što je to fleksibilna elektrana koja se može brzo uključivati i isključivati sa mreže i ima veliku pouzdanost za razliku od starih termocentrala EPS-a, već i u tome što značajno smanjuje potrebe za uvozom struje, posebno u trenucima kada je ona izuzetno skupa na tržištu.

S obzirom na to da TE-TO koristi prirodni gas kao sirovinu, njegovo poskupljenje u slučaju prestanka povoljnog aranžmana za uvoz ruskog gasa, znatno će povećati i proizvodnu cenu struje koju kupuje EPS. Postavlja se i pitanje da li će TE-TO uopšte raditi ukoliko dođe do eventualne nacionalizacije NIS-a.

Rafinerija je ključna za snabdevanje Srbije naftnim derivatima. Srbija troši oko 2,2 miliona tona dizela godišnje, od čega se u Pančevu proizvodi oko 1,5 miliona tona (68%) dok se ostatak uvozi. Godišnja potrošnja motornog benzina je oko 505.000 tona, a proizvodnja NIS-a je oko 375.000 tona, odnosno 74% potreba. Skoro sav kerozin (avionsko gorivo), oko 200.000 tona, koristio se iz rafinerije u Pančevu, ali je posle prestanka rada rafinerije u novembru organizovano snabdevanje aerodroma kerozinom iz uvoza, tako da nije došlo ni do kakvih poremećaja u avio-saobraćaju.

Iz rafinerije se dobija i mazut, koji se sve manje koristi u domaćinstvima za grejanje, ali je zato izuzetno važan za rad termoelektrana u sastavu EPS-a kada treba da se „pojača“ energetska vrednost niskokvalitetnog uglja. Mazut se koristi i kao rezerva za rad toplana ukoliko dođe do prestanka snabdevanja gasom. EPS u ovom trenutku ima oko 60.000 tona mazuta u rezervama, što je dovoljno za godišnju potrošnju. Auto-gas (tečni naftni gas) se sve manje koristi, i procenjuje se da će 2025. godine biti potrebno nešto preko 100.000 tona. Ovo gorivo ubrzano „nestaje“ iz energetskog miksa, tako da eventualni prestanak rada rafinerije ne bi imao veće posledice. Iz rafinerije se dobija i bitumen koji se najviše koristi u putnoj privredi, tako da bi se nestašica mogla osetiti tek u proleće ukoliko potrebe ne bi bile obezbeđene iz uvoza.

Može li uvoz derivata da zameni rafineriju?

Već nekoliko godina se povećava uvoz naftnih derivata u Srbiju. Nekada je rafinerija obezbeđivala 80% derivata da bi, još pre uvođenja sankcija, proizvodnja u Pančevu obezbeđivala svega oko 68% potreba za dizelom koji je najvažniji proizvod rafinerije. Neke velike kompanije, MOL je primer iz našeg okruženja, oduvek su uvozile derivate za svoje pumpe, a to radi i sve više manjih kompanija. Privatni sektor je brzo reagovao na krizu, pa je praktično utrostručio uvoz dizela u decembru u odnosu na oktobar.

Uvoz derivata je moguć iz više pravaca. Najmanji troškovi transporta su rečnim putem, pa nije slučajno da, recimo, MOL ima veliko skladište za naftne derivate u Sremskim Karlovcima, gde se obavlja pretovar iz brodova. Rečna pristaništa sa skladištima koriste i druge kompanije. Uvoz je moguće obezbediti preko železničkih cisterni, a najmanje efikasan način je uvoz preko auto-cisterni.

Privatne kompanije se snabdevaju iz više pravaca: Soluna, Budimpešte, Rijeke, Trsta, Burgasa, Konstance, pa čak i iz Drača.

Brza reakcija privatnog sektora, kao i rezerve derivata kojima su raspolagali NIS i država, omogućili su da se na srpskom tržištu ne osete nikakvi poremećaji, mada rafinerija ne radi već duže od mesec dana. To ne znači da neće doći do logističkih problema ukoliko se ne obezbedi rad rafinerije u roku od nekoliko meseci.

Pumpe su možda i najmanji problem

U Srbiji postoji oko 1.500 benzinskih pumpi, od kojih je u vlasništvu NIS-a nešto preko 300. Međutim, te pumpe se nalaze na najboljim lokacijama, pa se na njima prodaje preko 40% potrošnje goriva.

Stanovništvu ipak neće biti veći problem da se snabde sa drugih pumpi zbog relativno guste mreže, ali će poneki morati da se voze 10-20 kilometara kako bi sipali gorivo. Najveći problem biće kada počne sezona poljoprivrednih radova, jer mehanizacija koristi veće količine dizela, što može da izazove gužve i probleme.

Budžetski efekti

Iako NIS u budžet uplaćuje oko 10% ukupnih prihoda, velike neposredne štete za budžet neće biti; najveći deo uplata iz NIS-a predstavljaju akcize i PDV na derivate, što će morati da uplaćuju i uvoznici.

Budžet će imati štetu od gubitka poreza na dobit NIS-a, kao i od poreza na dividende koje su se do sada redovno isplaćivale. Pored toga, država će, kao vlasnik oko 30% akcija, izgubiti i prihode od dividendi. Država će izgubiti poreze i doprinose na platu za 13.000 radnih mesta ukoliko dođe do stečaja kompanije, bar za one radnike koji ne nađu posao. Duži prestanak rada rafinerije i petrohemije dovešće i do problema u nizu preduzeća koja su sa njima sarađivala i koja će ostati bez velikih (i kvalitetnih) klijenata, što će takođe smanjiti budžetske prihode.

Nezahvalno je procenjivati koliki bi bili ukupni gubici budžeta, ali ako posmatramo prosečnu dobit kompanije u prethodnih 10 godina, ne bi trebalo da budu veći od 200 miliona evra, što predstavlja oko 1% budžetskih prihoda, i to sve pod pretpostavkom da kompanija ne radi godinu dana.

Katastrofa do koje (za sada) nije došlo

I pored uvođenja sankcija NIS-u, tržište Srbije je već tri meseca i dalje uredno snabdeveno naftnim derivatima. Do većih poremećaja bi eventualno moglo doći ukoliko država, zaplašena pretnjom uvođenja „sekundarnih sankcija“ prema Narodnoj banci i poslovnim bankama, blokira račune NIS-a, čime bi se zaustavilo poslovanje kompanije i vrlo brzo stekli uslovi za stečaj. Taj scenario nije mnogo verovatan, jer bi to značilo faktičku objavu rata Srbiji i ugrozilo bi sve zapadne investicije, kao i sav novac koji je tako plasiran u finansijski sektor.

Koliko god bila besprimerna američka administracija u celoj ovoj aferi oko sankcija, na taj korak ona će se teško odlučiti, ako ništa drugo jer bi ugrozila veliki zapadni novac koji je uložen u Srbiju.

Inače, finansijski efekti NIS-a su za Rusiju ekonomski potpuno beznačajni. NIS uopšte ne prerađuje rusku naftu; njegova neto dobit ove godine biće verovatno nula, dok je prošle godine bila oko 80 miliona evra. To znači da bi, posle plaćanja poreza, dividenda ruskog partnera bila manja od 30 miliona evra.

Nesumnjivo je da bi duži zastoj rada rafinerije u Pančevu izazvao ekonomske teškoće. Ali je veliko pitanje da li bi to bila katastrofa, kako u svojoj prilično ofucanoj propagandi najavljuje vlast, verovatno pripremajući svoje pristalice za eventualnu nacionalizaciju kompanije.

Privatni sektor je za sada pokazao sposobnost da brzo reaguje i naglo poveća uvoz derivata. Hoće li on biti sposoban da potpuno zameni poslovanje rafinerije uvozom u slučaju duže blokade njenog rada danas je teško reći. Ali nije isključeno da bi, s dobrom organizacijom, on mogao da obezbedi adekvatna transportna sredstva za relativno normalno snabdevanje zemlje naftnim derivatima.

Kako god da se cela priča oko sankcija završi, naša vlast pokazala se nesposobnom, a njena propaganda, i inače prilično primitivna, dodatno je razgolitila tu činjenicu.