Gorislav Papić sa Srđanom Bogosavljevićem

Ima prostora za novu stranku bez recikliranih ljudi

Nije lako zakazati razgovor sa Srđanom Bogosavljevićem, direktorom
Ipsos Stratedžik marketinga. Ne zbog toga što smatra da mu javnost samo
šteti, a šteti mu, već zbog gustine njegovog rasporeda. Ipak, na
njegovim dijagramima najbolje se vidi puls Srbije. Mene zanima, naravno,
politički puls Srbije. Onaj koji mu donosi pet odsto prometa i sto
odsto problema.

Mi nikad, ali nikad, ne radimo za javnost, a stalno smo u javnosti i
stalno se pojavljuju neke cifre, veoma često izmenjene. Nekada smo
pokušavali da to uredno demantujemo, ali sad smo digli ruke od toga. U
tom pogledu veoma je neprijatno baviti se ovim, jer si stalno u prilici
da moraš da se pravdaš za nešto što nisi uradio. A mi radimo oko hiljadu
istraživanja godišnje, to je 50 odsto ukupnih istraživanja koja se u
zemlji obave, a kad govorimo o političkim istraživanjima, taj broj je
verovatno i veći od 50 odsto.

S obzirom na to da niko nema bolji uvid od vas u raspoloženje
biračkog tela, objasnite mi tajnu uspeha Srpske napredne stranke i
njenog lidera Aleksandra Vučića. U vreme krize, partija na vlasti beleži
sve bolje rezultate. Kako to objašnjavate, koje je startno mesto tog
uzleta?

Ključ je u isporučivanju obećanja iz predizborne kampanje. U kampanji
je SNS insistirao na borbi protiv korupciji, mislim da je to bila tema
kojom su se najviše bavili. I šta? Po dolasku na vlast, isporučili su
građanima to što su obećali. Hapšenje Miškovića bilo je prekratnica,
tada su svi shvatili da su oni ispunili obećanje. I od tog trenutka
kreće taj uzlet, pre svega Aleksandra Vučića, ali i Napredne stranke. To
bih uporedio sa popularnošću Dragana Markovića Palme u Jagodini. Obeća
nešto, to obećanje slika na svojoj televiziji, ispuni to, ispunjenje
obećanja slika na televiziji. Bez obzira na to šta mislite o tom
obećanju. Ali on ga je ispunio. To radi i SNS, samo sa mnogo
relevantnijim temama, na nacionalnom nivou.

Meni se čini da je možda tajna uspeha naprednjaka ne u ispunjavanju
obećanja svojim biračima, nego u ispunjavanju onoga što su druge stranke
obećale svojima. Na taj način, ostavljaju opoziciju bez municije za
napad.

Znate kako, mi birače delimo na sigurno opredeljene, izgubljive i
dobivljive. U kampanji se bavite onima koji su vaši, ali postoje
mogućnost da ih izgubite i onima koji nisu vaši, ali postoji mogućnost
da ih dobijete. Šta su naprednjaci uradili? Oni su ispunili ključnu
stvar, pokazali su da se zaista energično bore protiv korupcije i tako
su ono čvrsto biračko telo ubedili da ih sledi i u onim temema sa kojima
se sasvim ne slažu. Ti birači, ako su se na najvećoj temi uverili da su
naprednjaci uradili sve što su mogli,  tako veruju da će oni i na
drugim temama uraditi takođe sve što mogu. Pa čak ako se i ne slažu sa
nekim konkretnim stvarima, kao što je npr. Briselski sporazum. A tim
drugim stvarima privlače neke druge birače, recimo u slučaju Kosova to
su oni koje nazivamo dobivljivim, a nisu njihovi.

Druga stvar, naprednjaci su veoma pametno odmah sami kritikovali
ekonomsku situaciju i tako tu ostavili opoziciju bez, kako kažete,
municije. Jer, sada imamo pomalo čudnu situaciju da vlast kritikuje
tešku ekonomsku situaciju, a da opozicija iznosi svoje ekonomske
programe. A znamo da se na kritici ekonomskog stanja osvajaju poeni.

Da, ali donedavno smo slušali da onaj ko otvora teška, nerešiva
pitanja ne može da računa na politički uspeh. Govorilo se da onaj ko, na
primer, otvori kosovsku priču nema izgleda da na njoj dobije poene.
Aleksandar Vučić i naprednjaci su to uradili i dobili su političke
poene.

Ja bih rekao da Aleksandar Vučić na kosovskoj priči nije izgubio poene.
Ali, ne bih rekao da ih je dobio. Njegov rejting je rastao dugo, ali
negde od perioda koji se poklapa sa potpisivanjem Briselskog sporazuma
on stagnira. Stagnira na  veoma visokom nivou.

S druge strane, Vučić i SNS su imali srećnu okolnost što nisu imali
moćnog protivnika na toj temi. Njihov najveći protivnik, DS, ne može da
kaže SNS-u da je izdao ili prodao Kosovo, kao što bi oni možda njima
rekli, jer je ovo na neki način i DS-ova politika. Oni koji mogu to da
im kažu su politički dosta slabi: DSS, radikali i Dveri. I zato SNS na
kosovskoj priči nije izgubio poene.

Šta je sa manjim partnerom u vladi, SPS-om? Da li su blagi rast
SPS-a i veliki pad DS-a doveli do toga da već na vlasti imamo veliku
koaliciju, tj. da se dve najveće stranke već nalaze u vlasti?

Ne bih rekao da je reč o velikoj koaliciji. Jer, DS je još uvek
pojedinačno jači od SPS-a, bio je valjda samo jedan trenutak, onaj kad
je Vuk Jeremić napuštao stranku, da smo SPS pojedinačno izmerili iznad
DS-a. Ali koalicija SPS, PUPS i Jedinstvena Srbija, ako je tako merimo,
uglavnom je iznad DS-a. U toj koaliciji inače dolazi do prelivanja
glasova, pre svega u odnosu SPS-a i PUPS-a. PUPS zapravo tu dođe kao
„vegeta“, onaj sastojak koji donosi nešto posebno. On ohrabruje glasače
da glasaju za njih i koalicija SPS-a i PUPS-a donosi mnogo bolje
rezultate nego ako saberemo posebno rezultate SPS-a, a posebno PUPS-a.

Dok, pretpostavljam, kod Palme ne radi sinergija. On svoju vreću glasova može da odnese kome hoće.

Baš tako. On ima čvrste birače i ne bi ništa izgubio ni kad bi išao sa LDP-om, ili kad bi išao sa radikalima.

Nastavak teksta možete pročitati u petom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“