Gotova je borba za resurse, počinje borba za mozgove
Kaidi Kerli Karner, menadžerka u Agenciji za investicije Estonije
Istina je da Srbija ima izvozne kompanije koje su primeri ekonomije zasnovane na znanju, ali one su izolovana ostrva. Mnoge od njih se suočavaju sa velikim ograničenjima za budući rast zbog odlaska stručnog kadra. Osim toga, obrazovni sistem nije u stanju da mladim ljudima pored klasičnih znanja omogući da razviju i druge kompetencije kao što su kritičko mišljenje, rešavanje problema, saradnja, efikasna komunikacija, motivacija, istrajnost, kreativnost, inovativnost i etika
Da bi promenila svoju strukturu ekonomije dominantno zasnovane na radno intenzivnim granama, Srbija pored kvalitetnog obrazovanja mora da ponudi i daleko bolji kvalitet života, koji pre svega podrazumeva osiguravanje vrednosti koje proizlaze iz principa dostojanstvenog rada.
Prednost zemalja koje su manje razvijene je u tome što mogu da počnu od nule i trasiraju svoj put ka digitalnoj ekonomiji. Kaidi Kerli Karner je u Beogradu na konferenciji „Budućnost rada, budućnost je sada“, u organizaciji Centra za istraživanje politika, govorila upravo o tome da Srbija ima šansu da na isti način počne od nule i stvori svoju digitalnu budućnost.
Prednost zemalja koje su manje razvijene je u tome što mogu da počnu od nule i trasiraju svoj put ka digitalnoj ekonomiji. Kaidi Kerli Karner je u Beogradu na konferenciji „Budućnost rada, budućnost je sada“, u organizaciji Centra za istraživanje politika, govorila upravo o tome da Srbija ima šansu da na isti način počne od nule i stvori svoju digitalnu budućnost.
Estonija se veoma rano priključila digitalizaciji i tehnološkim promenama, možda i od samog početka. Šta su bili pokretači koji su oblikovali promenu?
Mnoge političke i društvene situacije su igrale ulogu u tome zašto je u Estoniji bilo lakše prihvatiti digitalizaciju. Nakon pada Sovjetskog Saveza, pojavio se snažan osećaj da u Estoniji treba da se „stvari rade potpuno drugačije“, čak do tačke tvrdoglavosti. To je značilo snažnu volju da ona postane demokratska i transparentna država. Takođe, pošto je zemlja bez prirodnih resursa, nikada nije ni postojao nekakav dobar plan B na koji bi se Estonija mogla osloniti. Zato je moralo da postoji nešto drugo na čemu bi mogla da izgradi svoju privredu.
Pošto su prve promene učinile usluge države pristupačnijim i komfornijim za sve, pozitivan stav o tehnološkom napretku se brzo pojavio. Ljudi su osećali da su iz svake e-razmene dobijali nešto sjajno. Takođe, formiranje tih usluga je bilo lakše u Estoniji u poređenju sa, na primer, zapadnim zemljama, jer je bilo sasvim malo ili uopšte nije bilo prethodno uspostavljene infrastrukture. Menjati nešto što već postoji je uvek skuplje nego graditi iz početka.
Pošto su prve promene učinile usluge države pristupačnijim i komfornijim za sve, pozitivan stav o tehnološkom napretku se brzo pojavio. Ljudi su osećali da su iz svake e-razmene dobijali nešto sjajno. Takođe, formiranje tih usluga je bilo lakše u Estoniji u poređenju sa, na primer, zapadnim zemljama, jer je bilo sasvim malo ili uopšte nije bilo prethodno uspostavljene infrastrukture. Menjati nešto što već postoji je uvek skuplje nego graditi iz početka.
Iz perspektive biznisa, šta znači živeti u e-zemlji?
Sa tačke gledišta biznisa, e-zemlja ima najmanje tri prednosti: pristupačnost, transparentnost i uštedu vremena. U današnjem brzom svetu, zahtev da se bude fizički prisutan za poslovne interakcije postaje sve veća prepreka. Otvaranje biznisa onlajn, digitalno potpisivanje dokumenata, mogućnost onlajn plaćanja poreza, sve su to načini kako kompanije u Estoniju ostvaruju digitalni pristup uslugama, pa nema potrebe da se odlazi u neku državnu kancelariju, sa papirima u ruci. Vreme koje se tako uštedi nema cenu za kompaniju. Takođe, to što je ceo javni sektor onlajn znači da su odluke transparentnije, a korupciju je lakše istrebiti. To povećava nivo poverenja između biznisa i države. Za mladu zemlju koja je morala da počne da privlači strane investicije, nizak nivo korupcije je ubedio međunarodne kompanije da mogu da imaju poverenja i ulože svoj novac, a to što su u mogućnosti da komuniciraju sa državom onlajn znači da kompanije mogu mnogo brže da počnu da zarađuju svoj prvi dolar.
Nastavak teksta možete pročitati u 55. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
