Vesti iz izdanja

01.12.2023. 01:34

Autor: Nova Ekonomija

Građevinsko čedo vlasti van kontrole javnosti

Leks specijalis za EXPO 27 zakasnio da dobije kritiku u izveštaju Evropske komisije

Pixabay

Leks specijalis zakasnio da dobije kritiku u izveštaju EK
Građevinsko čedo vlasti van kontrole javnosti

Bageri i građevinske mašine počeli su da pripremaju prostor za izgradnju paviljona novog sajma u Surčinu gde će biti održan EXPO 27. Radovi na izgradnji Nacionalnog stadiona tek treba da počnu.

Nedavno je osnovano privredno društvo EXPO 27 koje je zaduženo za pripremu i organizaciju ovog događaja, a takođe, prošlog meseca je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će Nacionalni stadion biti završen do 1. decembra 2026. godine, do kada treba da budu gotovi i svi objekti za specijalizovanu izložbu EXPO 27.

Sledeće građevinsko čedo ove vlasti nakon Beograda na vodi počinje svoj život, izgleda, daleko od kontrole javnosti.

U naredne tri godine direktno za Nacionalni stadion iz budžeta je planirano trošenje po 13 milijardi dinara godišnje, a za EXPO 27 po 22,6 milijardi dinara.

To je sve zajedno oko 910 miliona evra direktnih troškova za ta dva projekta u naredne tri godine, kako stoji u budžetu za 2024. godinu.

U avgustu je predsednik Srbije izjavio da će investicije u projekte u okviru priprema za EXPO iznositi neverovatnih 12 milijardi evra.

INVESTICIJE U PROJEKTE U OKVIRU PRIPREMA ZA EXPO BEOGRAD 27 IZNOSIĆE NEVEROVATNIH 12 MILIJARDI EVRA

Zahvaljujući usvajanju Zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO Beograd 2027 ili kraće leks specijalisa za EXPO 27, Zakon o javnim nabavkama se i u ovom slučaju stavlja ad akta.

Naime javne nabavke će se odvijati prema pravilniku novoosnovanog preduzeća, a od garancija imamo izjavu ministra finansija Siniše Malog da će EXPO kompleks biti izgrađen uz poštovanje svih zakona Srbije, pa i Zakona o javnim nabavkama.

Leks specijalis je, što se tiče javnih nabavki, jako sličan ili čak i korak unazad u odnosu na Zakon o specijalnim procedurama za projekte linijske infrastrukture iz 2020, koji je Vlada ove godine morala da ukine na pritisak Evropske unije.

Međutim, u nedavno objavljenom godišnjem izveštaju Evropske komisije (EK) o Srbiji, samo se u jednoj rečenici pominje leks specijalis. Oni konstatuju da je pravni i institucionalni okvir Srbije o javnim nabavkama uglavnom usklađen sa EU.

Konstatuju i da je u julu ukinut zakon o linijskoj infrastrukturi koji je predviđao izuzeće linearnih infrastrukturnih projekata „posebne važnosti za Republiku Srbiju“ od primene Zakona o javnim nabavkama.

Ali takođe se u izveštaju navodi i da je istog meseca Vlada Srbije usvojila uredbu o odabiru strateškog partnera za projekat izgradnje solarnih elektrana velikog kapaciteta sa sistemom baterija za skladištenje električne energije, kojim je derogiran Zakon o javnim nabavkama.

Konačno, bez ikakvog komentara, navodi se i da je parlament usvojio Zakon o posebnim postupcima za EXPO 27 koji izuzima ove projekte iz Zakona o javnim nabavkama.

Stručnjaci tvrde da je razlog za to što je samo pomenut ovaj zakon u izveštaju to što je usvojen nakon pisanja izveštaja.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić ističe da se izveštaj EK zaključuje nekoliko meseci pre objavljivanja.

„Imajući to u vidu, važna je stvar što se usvajanje tog zakona uopšte i našlo u izveštaju. To se čini u slučajevima kada se radi o najvažnijim pitanjima. S druge, negativne strane, kada je ta informacija već uključena u godišnji izveštaj Evropske komisije, bilo bi bolje da je to praćeno i davanjem odgovarajuće preporuke – da se norma koja stavlja primenu Zakona o javnim nabavkama van snage ukine“, smatra Nenadić.

Recimo, u prošlogodišnjem izveštaju Evropske komisije o Srbiji zakonu o linijskoj infrastrukturi posvećen je jedan pasus i to prilično oštro formulisan.

„Pod ovim zakonom, nacionalni propisi o javnim nabavkama mogu biti suspendovani tokom celog trajanja ili za određene faze projekta, a Vlada je ovlašćena da odabere strateškog partnera u situacijama koje smatra hitnim. Ovaj zakon i njegova široka primena podrivaju efikasnu primenu Zakona o javnim nabavkama. Dozvoljavajući zaobilaženje nacionalnih propisa, kao i pravila i standarda EU na ovaj način, Srbija zadržava diskriminatorna pravila u oblasti javnih nabavki. Nadalje, nedostatak jasnih procedura za odabir i transparentnosti u Zakonu o posebnim postupcima za linearnu infrastrukturu ozbiljno povećava rizik od korupcije u javnim nabavkama“, poručila je Evropska komisija prošle godine.

Desetak meseci kasnije ovaj zakon je ukinut.

Nenadić je uveren da će sprovođenje leks specijalisa biti pomno praćeno od strane Evropske komisije i da će već u izveštaju sledeće godine biti preporuka u vezi sa tim.

U ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije navodi se i da su velike potrebe za investicijama i da se planiraju velika ulaganja naredne godine. Međutim, ističe se i da je institucionalni okvir za javne investicije slab.

„Načelo ’korisnik plaća’ nije dovoljno primenjeno kada je reč o održavanju postojeće infrastrukture i sprovođenju novih investicionih planova.

Zakonodavni okvir za upravljanje javnim investicijama, uspostavljen u julu 2019, pruža osnovu za kvalitetniji proces odabira projekata, bolje prioritizacije i sveobuhvatnije planiranje na različitim nivoima vlasti. Međutim, okvir dopušta previše izuzetaka, što značajno umanjuje njegov stvarni uticaj. Pravila javnih nabavki nisu uvek u potpunosti usklađena s EU standardima, posebno u slučaju međuvladinih sporazuma. Dalje, postojeća pravila javnih nabavki nisu uvek u potpunosti poštovana, što se vidi i po povećanju nepravilnosti“, navodi se u izveštaju Evropske komisije.

Oni ističu da se moraju primeniti pravni okvir i metodologija za upravljanje kapitalnim projektima i postupcima javnih nabavki za sve kapitalne investicije, bez obzira na vrstu investicije ili izvor finansiranja.

Regulativa postoji, u julu ove godine usvojen je Zakon o kapitalnim projektima koji, prema oceni EK, čini napredak prema jedinstvenom i jasnom opštem prikazu trenutnih i planiranih investicija u Srbiji, posebno s odredbama posvećenim informacionom sistemu za upravljanje javnim investicijama.

Ali i ovde se nalazi mana da se dopušta previše izuzetaka. Savetuje se da je potrebno poboljšati kapacitet Vlade za planiranje i upravljanje investicijama, a to uključuje kapacitet za upravljanje javnom imovinom i procenu mogućih fiskalnih rizika za investicione projekte finansirane kreditima iz trećih zemalja.

Izuzeci koje spominje Evropska komisija zapravo su poprilično veliki. Prema analizi Fiskalnog saveta, projekti koji su započeti po Zakonu o linijskoj infrastrukturi i oni koji će biti rađeni po leks specijalisu u okviru EXPO-a 27 vredeće celih 10 milijardi evra. To je skoro 15 odsto ovogodišnjeg BDP-a Srbije.

Većina velikih i važnih projekata u Srbiji se izvodi ili prema međudržavnim sporazumima koji zaobilaze regulativu vezanu za javne nabavke ili prema pomenutim zakonima, koji imaju istu osobinu.

Opravdanje vlasti zašto se tako radi je ubrzanje procedura, čime zapravo priznaju da država nema administrativnih kapaciteta da procesuira toliko projekata, ali čini se da se nedovoljno radi na uspostavljanju tih kapaciteta.

Građevinski inženjer Danijel Dašić smatra da vlasti imaju „10 milijardi motiva“ da pokušaju da izbegnu svaki vid kontrole projekata, jer bi to onda uticalo na raspodelu tog novca.

„Još od čuvene novogodišnje jelke, pa preko pevajuće fontane, izvor korupcije uvek je bila sakrivenost podataka. Pa mi i dalje ne znamo koliko je stvarno koštao spomenik kod Železničke stanice iako su rekli da će objaviti. Ali, jedni projekti zatrpavaju druge i ljudi zaboravljaju“, kaže Dašić.

On podseća na Vučićevu izjavu da će projekti vezani za EXPO koštati 12 milijardi evra, što je neverovatan iznos.

Koliko je neverovatan pokazuje i vest da su se Japanci izvinili javnosti zato što će neplanirano poskupeti izgradnja objekata za veliku Svetsku izložbu u Osaki 2025. godine na 1,5 milijardu dolara, što je za 300 miliona dolara više nego što je ranije procenjeno.

Početna cena organizacije Svetskog EXPO, koji će biti održan na veštačkom ostrvu, bila je 800 miliona dolara.

„Svetska izložba je petnaestak puta po obimu veći događaj nego specijalizovana izložba kakva će biti održana u Srbiji. Ako će Japanci to da urade za milijardu ili milijardu i po, ovo što se kod nas pominje je apsurdno“, ukazuje ovaj inženjer.

On ističe da se to dešava sa svim izvorima finansiranja projekata koji ne insistiraju na transparentnosti i uključivanju javnosti u proces odlučivanja.

„Kod para koje dolaze iz Svetske banke, EBRD, EIB… sve mora da bude čisto i javno. Zato, kada sam poslednji put gledao, za Železnice nam je stajalo dve milijarde evra neiskorišćenih sredstava. Zato što sve mora po pe-esu. Kod nas su ljudi toliko hipnotisani i izbombardovani brojkama, da više ne mogu ni da shvate po kojim cenama se rade projekti. Tako prolazi auto-put kroz Vojvodinu za 13-14 miliona evra po kilometru. Prosto smo naviknuti da sve što se radi bude tako skupo, pa kažemo nek košta koliko god, bar nešto rade“, kaže Dašić, dodajući da oni koji bi trebalo da kontrolišu državu – institucije, ne postoje.

Za brojne investicione projekte propisi nalažu izradu studija o izvodljivosti. Međutim, malo njih je objavljeno. Dašić ističe i da nas pristupanje EU, i to kroz poglavlje 32 koje se odnosi na kontrolu finansija, primorava da objavljujemo studije izvodljivosti. Međutim, objavljenih studija nema.

„Studija izvodljivosti podrazumeva analizu uticaja projekta na životnu sredinu, socio-ekonomski uticaj i još niz studija. Pokazuje nam koliko ćemo imati za deset godina ako uložimo danas milijardu evra u taj projekat. Šta god da počneš da radiš, moraš da imaš studiju izvodljivosti. Recimo, imali smo dobru studiju izvodljivosti za auto-put do Prištine. Ona je pokazivala da treba da se radi polu auto-put, pa ako se u nekom trenutku razvije saobraćaj, da se gradi druga traka. Imali smo, kod otvaranja prve deonice, priliku da vidimo da su samo odlučili da hoće da prave pun auto-put“, kaže Dašić.

To je i razlog, dodaje, zašto se studije ne objavljuju, da bi se posle moglo raditi kako se hoće.

„Mi imamo zakone u skladu sa EU, ali se oni ne primenjuju. Kada se jednom promeni vlast, biće problem kada počnu da se primenjuju“, zaključuje Dašić.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.