Donacije građana su u porastu, ali Srbija je, uz Albaniju, jedina zemlja u Evropi koja nema nikakve poreske olakšice za fizička lica koja doniraju za opšte dobro
Catalyst Balkans je šesti put po redu objavio izveštaj o dobročinstvu „Srbija daruje“, a prvi koji smo objavili kao deo Koalicije za dobročinstvo, u okviru Projekta za unapređenje okvira za davanje, koji finansira USAID.
Nakon velikog rasta dobrotvornih davanja u Srbiji u 2017. godini od 27 odsto, u 2018. godini vidimo stagnaciju i gotovo preslikano stanje iz 2017. godine: procena je da su u Srbiji u 2018. građani i kompanije donirali ukupno 27,3 miliona evra.
Prvi put otkad pratimo filantropiju u Srbiji, građani su darovali najveći deo zabeležene sume – 41,7%, dok se poslovni sektor našao na drugom mestu sa 39%. Rast kako broja donacija tako i sume koje daruju građani je nastavak trenda iz prethodnih godina; verujemo da se Srbija tako pridružuje zemljama sa razvijenom filantropijom u kojima su građani najaktivniji i najdarežljiviji darodavci.
Inovativni načini davanja i jednostavnost doniranja posebno utiču na uključenost građana u filantropiju. Tako je marta prošle godine lansirana platforma Donacije.rs za grupno finansiranje (crowdfunding) neprofitnih projekata. ORCA je preko Donacije.rs prikupila devet hiljada evra za otvaranje prvog studentskog doma za zaštitu životinja i prirode, a Liceulice pet hiljada evra za zapošljavanje 10 teško zapošljivih žena.
Pored ovakvih razvojnih projekata, videli smo i kako zajednica reaguje u kritičnim situacijama. Fondacija Slavko Ćuruvija je u rekordnom roku prikupila od zajednice skoro 20.000 evra za podršku novinaru Milanu Jovanoviću čija je kuća, i sva imovina, izgorela u podmetnutom požaru decembra prošle godine.
Činjenica da su građani postali najveći donatori ne znači da su opale donacije kompanija – one su ostale na istom nivou kao prethodne godine. Zapravo, poslovni sektor je ove godine sa manjim brojem donacija darovao isti procenat zabeležene sume kao i prethodnih godina. To znači da se poslovni sektor opredeljuje da daje veće sume kroz manji broj dobrotvornih akcija, odnosno, da su se najverovatnije stabilizovala partnerstva i programi koje kompanije sprovode.
Pošto je ukupno darovana suma ostala na istom nivou iz 2017, a videli smo da su građani donirali više kroz masovna davanja, ko je onda donirao manje? U 2018. primećen je pad donacija privatnih fondacija, kao i mešovitih donatora, dok je darovani iznos od strane prepoznatih pojedinaca ostao na istom nivou kao i prethodne godine (4,3 odsto).
Ukoliko posebno pogledamo aktivnosti dijaspore, primetićemo da nivo aktivnosti i donirani iznos fluktuiraju iz godine u godinu, te da je nemoguće ustanoviti bilo kakav trend. Tako je dijaspora u 2018. učestvovala u 15,7 odsto akcija i donirala 10,5 odsto sume, što je bio porast u odnosu na 2017.
Nastavak teksta možete pročitati u 60. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
