Gradnja bez dozvole, cena bez obračuna

Protekli mesec obeležila je jedna dobra vest. Izgradnja Nacionalnog stadiona je postala legalna. Naime, 9. septembra Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture odobrilo je građevinsku dozvolu za jedan od najvećih projekata u zemlji, a da nije put ili pruga.

Do sada, Ministarstvo finansija kao investitor Nacionalnog stadiona imalo je građevinsku dozvolu za prvu fazu, izvođenje zemljanih radova, koju je dobilo 21. avgusta 2024. godine. Inače, kamen temeljac je postavljen 1. maja prošle godine, skoro četiri meseca pre dobijanja te prve građevinske dozvole. Tom prilikom je u temelje uzidana lopta sa potpisima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prvog potpredsednika Vlade Siniše Malog, tada predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i ostalih legendarnih fudbalera.

Dakle, svi oni stubovi i konstrukcija koja se sa obilaznice oko Beograda mogla videti na mestu gde se gradi stadion, a koja je građena bez građevinske dozvole, konačno su dobili opravdanje u papiru, nakon što je od jula jednom zahtev za izdavanje dozvole obustavljen, jednom odbačen, na kraju posle jedne ispravke ipak bio prihvaćen.

Sada imamo i crno na belo kakve su glavne karakteristike stadiona, iako smo do sada mogli da vidimo render i čujemo izjave zvaničnika na tu temu. A znamo i definitivno koliko će da košta.

STVAR TUMAČENJA

Kako se vidi iz građevinske dozvole, stadion će imati kapacitet od 52.000 gledalaca. Biće izgrađeno devet nivoa, suteren, prizemlje i sedam spratova. Ukupna visina građevine biće 51,5 metara.

Predračunska cena radova na izgradnji stadiona je 53.891.893.282,98 dinara bez PDV-a. To je oko 460 miliona evra, a sa uračunatim PDV-om to bi bilo oko 552 miliona evra.

Međutim, otvoreno je pitanje tumačenja da li je to konačan trošak za Nacionalni stadion.

Da bi dobilo građevinsku dozvolu za Nacionalni stadion, Ministarstvo finansija je moralo da dostavi ugovore o izgradnji infrastrukture za stadion. To su saobraćajna i hidrotehnička mreža, ugovori o izgradnji toplovodne i hladovodne infrastrukture, kao i elektroenergetskih objekata. Doduše ta infrastruktura se ujedno gradi i za objekte EKSPO-a.

U zavisnosti od toga da li ove troškove pripisujemo stadionu, značajno se menja i cena koštanja objekta. To je bila i tačka sporenja Fiskalnog saveta i Ministarstva kada je Savet davao ocenu strategije.

Kao što smo rekli, cena samog objekta Nacionalnog stadion će biti oko 550 miliona evra, naravno ako ne dođe do odstupanja od predračunske cene. U Fiskalnoj strategiji za 2026. godinu koju je uradilo Ministarstvo finansija stoji 67,5 milijardi dinara ili oko 577 miliona evra.

Međutim, kada je u julu Fiskalni savet davao mišljenje na strategiju, dobili su nacrt strategije u kojoj je trošak za Nacionalni stadion bio oko 960 miliona evra. Kasnije je Ministarstvo razbilo te troškove, pa je u konačnoj verziji strategije izdvojena stavka linijska infrastruktura čija je cena 40,5 milijardi dinara.

Ukoliko bismo ove troškove pripisali stadionu, ukoliko se do kraja sledeće godine prema planu i završi ovaj objekat, bili bismo ponosni vlasnici jednog od najskupljih stadiona na svetu po stolici.

PRIMERI IZ SVETA

Trenutno je u toku izgradnja nekoliko stadiona, najviše u Kini i arapskim zemljama. Tako je ove godine počela, a trebalo bi 2028. godine da bude završena gradnja Čangša olimpijskog stadiona sa 65.000 mesta, sa procenjenom vrednošću od 935 miliona dolara.

U gradu Damam u Saudijskoj Arabiji gradi se Aramko stadion, čiji je sponzor jedna od najvećih kompanija na svetu, naftni gigant Aramko. Njihovih 46.096 mesta trebalo bi da košta milijardu dolara.

U glavnom gradu Turske, Ankari, gradi se stadion, veoma sličan našem po kapacitetu – 51.160 mesta. Procenjena vrednost stadiona koji bi trebalo da bude završen ove godine je 265 miliona dolara.

Grade se i daleko jeftiniji stadioni po svetu, pa recimo u glavnom gradu Kirgistana, Biškeku, prave stadion od 51.000 mesta za samo 60 miliona dolara.

U Grčkoj, u Atini, jedan od najvećih klubova Panatinaikos pravi stadion od 40.000 mesta za procenjenu vrednost od 120 miliona evra, koji bi trebalo da bude gotov sledeće godine.

DVE ZANIMLJIVOSTI

Nacionalni stadion u Surčinu prati nekoliko zanimljivosti od samog početka kada je pre desetak godina počela priča o njemu i data početna procena da će koštati 250 miliona evra.

Recimo, zanimljivo je da je stadion dobio dozvolu tek prošlog meseca, a na njega je već potrošeno oko polovine opredeljenih sredstava. Kako se vidi iz pregleda investicionih projekata u budžetu u Fiskalnoj strategiji, trošak za izgradnju nacionalnog stadiona do 2025. godine iznosio je 33,2 milijarde dinara. Da podsetimo, stadion je dobio prošle godine dozvolu za prvu fazu čija je vrednost nešto manje od četiri milijarde dinara.

Građevinski inženjer Danijel Dašić ističe da je teško da su troškovi projektovanja i zemljanih radova mogli da dostignu polovinu ukupne vrednosti.

„Za tako velike projekte, vrednost samog projektovanja je reda veličine tri do pet odsto vrednosti ukupnog projekta. Temelj je najjeftiniji deo konstrukcije i troškovi vezani za njega čine tek šest do sedam odsto celog projekta. Doduše ovde je pitanje koliko su koštali šipovi, koliko ih je bilo, koliko duboko su ih pobijali itd. Ali na sve te radove teško da je moglo otići više od 10 odsto ukupne vrednosti projekta. Sa armiračko-betonskim radovima to može biti ukupno do oko trećine. Najskuplji su uvek radovi koji dolaze na kraju“, kaže Dašić.

Moguće rešenje ove zagonetke je da je država unapred platila polovinu radova.

„Ugovorom može sve da se dogovori. Država je unapred plaćala i neke druge projekte“, napominje Dašić.

Druga zanimljivost vezana za stadion je da je za ovakav projekat koji je, kako zvaničnici navode, od ključnog značaja za EKSPO i celokupnu nacionalnu ekonomiju i koji treba da bude gotov do kraja naredne godine, za osam meseci potrošeno svega 126.149.472 dinara i tri pare. Prema tabeli izvršenja budžeta Ministarstva finansija, za ovu godinu je planirano da se potroši za Nacionalni stadion i prateće objekte 18,5 milijardi dinara. Nije neobično da država odlaže plaćanja, to je ono što se knjiži u budžetu, za kraj godine, ali je neuobičajeno da procenat izvršenja budžeta za neki projekat posle dve trećine godine bude svega 0,68 odsto.

S druge strane, plaćanje za radove na EKSPO ide mnogo bolje, pa je isplaćeno za osam meseci 18,7 milijardi dinara ili 50,57 odsto troškova namenjenih za ovu godinu.

Šta su razlozi da stvari stoje ovako kada je u pitanju državni projekat broj jedan ili 1 a, ako računamo da je EKSPO glavna zvezda, možemo samo da nagađamo pošto od Ministarstva finansija odgovor nismo dobili.

U javnosti kruže mnoge spekulacije. Od onih da je tlo u Surčinu podvodno i da temelji stadiona tonu, što je potpirila izjava predsednika države početkom godine da su četiri meseca u kašnjenju sa izgradnjom stadiona. Zatim da problem predstavlja to što odgovorni ljudi nisu spremni da stave olako potpise na razna rešenja i dozvole nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, ali i posle toga činjenice da su samo inženjeri ležali u pritvoru, dok su se političari koji su gurali da se stvari ubrzaju nalazili u svojim kućama. Na kraju, spekuliše se i da smo od projektanta dobili samo arhitektonski prikaz stadiona, bez detaljnog projekta, potrebnog za izgradnju, pa izrada toga oduzima vreme.

POD ZNAKOM PITANJA

Ako pogledamo druge stadione koji se grade po Evropi i svetu, upada u oči da ih grade domaće kompanije. Kada je opozicija napadala mađarske vlasti za izgradnju nacionalnog stadiona u Budimpešti, oni su se, osim objašnjenja zasnovanih na nacionalnom zanosu, branili i time da stadion grade mađarske firme i mađarski radnici.

U Srbiji je glavni izvođač radova na Nacionalnom stadionu, kao i na većini drugih velikih infrastrukturnih projekata, kineska kompanija, u ovom slučaju Power Construction Corporation of China.

Dašić napominje da je reputacija kineskih kompanija dovedena u pitanje tragedijom u Novom Sadu, gde su China Railway International Company (CRIC) i China Communications Construction Company (CCCC) bile glavni izvođači radova.

„Kinezi žele da uđu na evropsko tržište. Do sada mislim da su po evropskim standardima gradili samo auto-put u Crnoj Gori i most u Hrvatskoj. Sada im ovakve reference i pominjanje u značajnim svetskim medijima kao što je Asia Nikkei u vezi sa korupcijom, uopšte ne trebaju“, napominje Dašić.

Jedna od najvećih zamerki na Nacionalni stadion od samog početka je (ne)isplativost takvog projekta. U građevinskoj dozvoli se spominje da je Republička reviziona komisija pregledala studiju izvodljivosti i dala zeleno svetlo, ali tu studiju javnost nije videla.

Mahmud Bušatlija, arhitekta i konsultant za investicije, napominje da stadion neće moći da zaradi dovoljno novca da se otplati. Ne samo to, nego je upitno da li će moći i da zaradi dovoljno da otplati svoje buduće održavanje.

„Stadioni u principu nisu u stanju da zarade dovoljno novca. Uz to mi imamo i dva velika gradska stadiona, koji se nalaze blizu centra. Ako bi i naterali Partizan i Crvenu zvezdu da se presele u Surčin, pitanje je kako bi ljudi reagovali i da li bi išli tamo na utakmice. Pa onda, ako već pravite stadion tako daleko, treba svu infrastrukturu napraviti. Na kraju, on neće moći da se održava, kao što i za ova dva koja imamo mora država da daje pare“, kaže  Bušatlija.

On dodaje i da je upitno hoće li se stići završiti objekat na vreme, jer kako kaže svi ti veliki sportski objekti moraju biti završeni godinu dana ranije pre događaja kako bi se pratili i uverili da je sve u redu.

„Sada je to skraćeno na manje od šest meseci“, primećuje on.

Takođe ističe da su se nekada na Novom Beogradu gradili objekti na sličnom terenu, kao CK koji je izdržao bombardovanje, ali „mi te majstore i inženjere više nemamo“.

„Kinezi kod kuće grade fantastične stvari. Ali gledaju da i nečemu služe. Ovo ovde izgleda da služi da se samo uzme još para“, zaključuje on.