Jat
Airways je u periodu od 2010. do kraja 2013. potrošio oko 1,3 miliona
evra, po sadašnjem kursu, za sponzorstva sportskih klubova i
organizacija. Elektroprivreda Srbije (EPS) 2010. godine je sponzorisala
Fudbalski klub Partizan sa 800.000 evra za učešće u Ligi šampiona.
Pomaganje neprofitnim sportovima koji treba da opstanu je jedno, a
pokrivanje dugova i enormnih primanja igrača i trenera u profitnim
sportovima nešto sasvim drugo.
Humoristički portal
Njuz.net objavio je vest u svom stilu: „Socijalno ugroženi građani širom
Srbije, dirnuti ispovešću Nebojše Čovića i Duška Vujoševića u Utisku
nedelje, odlučili su da doniraju svoja socijalna primanja Crvenoj zvezdi
i Partizanu, ne bi li bar delimično nadomestili nedostatak novca u tim
klubovima.”
Njuz.net objavio je vest u svom stilu: „Socijalno ugroženi građani širom
Srbije, dirnuti ispovešću Nebojše Čovića i Duška Vujoševića u Utisku
nedelje, odlučili su da doniraju svoja socijalna primanja Crvenoj zvezdi
i Partizanu, ne bi li bar delimično nadomestili nedostatak novca u tim
klubovima.”
Šalu na stranu, nakon
prepucavanja čelnika dva najveća kluba o tome ko je dobio više novca od
države, čuli smo i da Telekom ima ugovor o sponzorstvu Crvene zvezde
težak 2,9 miliona evra i da je Partizan sponzorisalo Dunav osiguranje
koje ne iskazuje gubitak, ali prema tvrdnjama poznavalaca nalazi se na
staklenim nogama. Takođe smo čuli da političar može da „naruči”
sponzorstvo sportskog kluba od nekog javnog ili državnog preduzeća.
prepucavanja čelnika dva najveća kluba o tome ko je dobio više novca od
države, čuli smo i da Telekom ima ugovor o sponzorstvu Crvene zvezde
težak 2,9 miliona evra i da je Partizan sponzorisalo Dunav osiguranje
koje ne iskazuje gubitak, ali prema tvrdnjama poznavalaca nalazi se na
staklenim nogama. Takođe smo čuli da političar može da „naruči”
sponzorstvo sportskog kluba od nekog javnog ili državnog preduzeća.
Preduzeća koja su svoj
kapital erodirala konstantnim gubicima, a sada prete da potope i javne
finansije, netransparentno daju novac koji nisu zaradila sportskim
klubovima koji ga netransparentno troše. Na kraju, imamo i sportske
klubove u dubiozi i javna preduzeća u dugovima i državu sa ogromnom
rupom u budžetu i kritičnim javnim dugom.
kapital erodirala konstantnim gubicima, a sada prete da potope i javne
finansije, netransparentno daju novac koji nisu zaradila sportskim
klubovima koji ga netransparentno troše. Na kraju, imamo i sportske
klubove u dubiozi i javna preduzeća u dugovima i državu sa ogromnom
rupom u budžetu i kritičnim javnim dugom.
Računica koju je
objavio sadašnji predsednik Vlade Aleksanadar Vučić pokazuje da je
Crvena zvezda dobila 249 miliona dinara na period od pet godina, što je
oko 400.000 evra godišnje. Košarkaški klub Partizan je na ime donacija i
sponzorstava dobio 1,4 miliona evra od Dunav osiguranja, a od
Komercijalne banke 1,7 milliona evra.Od kompanija koje posluju u
uslovima tržišne konkurencije kao veliki sponzori ističu se Telekom i
NIS, ali je za građane Srbije posebno važno pitanje koliko su javna
preduzeća, pogotovo ona koja prave gubitke, izdvajala novca za
sponzorisanje sportskih klubova.
objavio sadašnji predsednik Vlade Aleksanadar Vučić pokazuje da je
Crvena zvezda dobila 249 miliona dinara na period od pet godina, što je
oko 400.000 evra godišnje. Košarkaški klub Partizan je na ime donacija i
sponzorstava dobio 1,4 miliona evra od Dunav osiguranja, a od
Komercijalne banke 1,7 milliona evra.Od kompanija koje posluju u
uslovima tržišne konkurencije kao veliki sponzori ističu se Telekom i
NIS, ali je za građane Srbije posebno važno pitanje koliko su javna
preduzeća, pogotovo ona koja prave gubitke, izdvajala novca za
sponzorisanje sportskih klubova.
Istraživanje „Nove
ekonomije“ pokazuje da je Elektroprivreda Srbije (EPS) 2010. godine
sponzorisala Fudbalski klub Partizan sa 800.000 evra za učešće u
međunarodnim utakmicama u organizaciji UEFA, odnosno Ligi šampiona u
kojoj je Partizan te godine odigrao cele četiri utakmice. Dakle, EPS je
ova reklama (sasvim nepotrebna jer je bio monopolista na tržištu)
koštala 200.000 evra po meču. Na ime ukupnih sponzorstava sportskih
klubova i organizacija, Jat Airways je u periodu od 2010. do kraja 2013.
utrošio oko 1.300.000 evra. I to pre svega, kako kažu u Air Serbia, za
organizovanje prevoza ekipa i pojedinaca do destinacije na kojoj se
takmiče. Neki od klubova i saveza koje je Jat sponzorisao bili su:
Olimpijski komitet, Vaterpolo savez Srbije, Crvena zvezda, Partizan,
Beogradski maraton i Sportsko društvo JAT. Dovoljno je reći da je pre
strateškog partnetrstva sa Etihadom i formiranja novog preduzeća Air
Serbia, poslednjih godina Jat poslovao sa minusom od 30 miliona evra.
ekonomije“ pokazuje da je Elektroprivreda Srbije (EPS) 2010. godine
sponzorisala Fudbalski klub Partizan sa 800.000 evra za učešće u
međunarodnim utakmicama u organizaciji UEFA, odnosno Ligi šampiona u
kojoj je Partizan te godine odigrao cele četiri utakmice. Dakle, EPS je
ova reklama (sasvim nepotrebna jer je bio monopolista na tržištu)
koštala 200.000 evra po meču. Na ime ukupnih sponzorstava sportskih
klubova i organizacija, Jat Airways je u periodu od 2010. do kraja 2013.
utrošio oko 1.300.000 evra. I to pre svega, kako kažu u Air Serbia, za
organizovanje prevoza ekipa i pojedinaca do destinacije na kojoj se
takmiče. Neki od klubova i saveza koje je Jat sponzorisao bili su:
Olimpijski komitet, Vaterpolo savez Srbije, Crvena zvezda, Partizan,
Beogradski maraton i Sportsko društvo JAT. Dovoljno je reći da je pre
strateškog partnetrstva sa Etihadom i formiranja novog preduzeća Air
Serbia, poslednjih godina Jat poslovao sa minusom od 30 miliona evra.
Od „prvoligaškog
gubitaša“ JP Srbijagas nismo dobili podatke koliko su potrošili na
sponzorstva, ali se u Informatoru o radu tog preduzeća, koje je 2013.
godinu završilo sa rekordnih 40 milijardi dinara gubitka, kako je prvi
čovek Srbijagasa Dušan Bajatović nedavno rekao novinarima, nalaze podaci
da je za sponzorisanje, donacije, humanitarne aktivnosti, reklamiranje,
otišlo oko 2,3 miliona evra u 2012. godini. Srbijagas je jedan od
glavnih sponzora rukometnog kluba Vojvodina Železničar. Bajatović se
jednom, prilikom uručivanja sportske opreme predstavnicima Rukometnog
kluba Vojvodina, ženskog košarkaškog kluba Proleter i fudbalskog kluba
Borac, pozvao na društvenu odgovornost, rekavši da njegova kompanija ima
obavezu da pomaže rad sportskih klubova.
gubitaša“ JP Srbijagas nismo dobili podatke koliko su potrošili na
sponzorstva, ali se u Informatoru o radu tog preduzeća, koje je 2013.
godinu završilo sa rekordnih 40 milijardi dinara gubitka, kako je prvi
čovek Srbijagasa Dušan Bajatović nedavno rekao novinarima, nalaze podaci
da je za sponzorisanje, donacije, humanitarne aktivnosti, reklamiranje,
otišlo oko 2,3 miliona evra u 2012. godini. Srbijagas je jedan od
glavnih sponzora rukometnog kluba Vojvodina Železničar. Bajatović se
jednom, prilikom uručivanja sportske opreme predstavnicima Rukometnog
kluba Vojvodina, ženskog košarkaškog kluba Proleter i fudbalskog kluba
Borac, pozvao na društvenu odgovornost, rekavši da njegova kompanija ima
obavezu da pomaže rad sportskih klubova.
JP Pošta Srbije, koja
inače posluje pozitivno, u poslednjih pet godina je za troškove
sponzorstva, osim za klubove, izdvojila nešto preko milion evra,
uključujući davanja uglavnom za saveze, turnire, trke, komitete i unije.
inače posluje pozitivno, u poslednjih pet godina je za troškove
sponzorstva, osim za klubove, izdvojila nešto preko milion evra,
uključujući davanja uglavnom za saveze, turnire, trke, komitete i unije.
Donacije iz budžeta
Za razliku od kompanija koje posluju u uslovima konkurencije, javna
preduzeća imaju monopol u svojim oblastima, pa njihova sponzorstva ne
mogu biti racionalna. I otkud potreba da se reklamira i sponzoriše
profesionalni sport i kakvi su finansijski efekti tog ulaganja? Javnim
preduzećima sponzorstva nisu neophodna da bi povećala prodaju i tržišno
učešće jer uglavnom rade u monopolskim delatnostima, ukazuje Milojko
Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Prema njegovoj
oceni, generalno, bilo bi dobro da donacije sportskim klubovima idu iz
budžeta države ili iz budžeta lokalnih samouprava, a ne iz prihoda
javnih i komunalnih preduzeća, jer su budžetske procedure
transparentnije. Korisnici državnih subvencija trebalo bi da budu
neprofitni sportovi (atletika, šah, vaterpolo, streljaštvo) i
reprezentacija, dok bi se komercijalni sportovi (fudbal, košarka)
finansirali sopstvenim prihodima (članarinom, ulaznicama, prodajom TV
prava, komercijalnim sponzorstvima).
Potpuno je ekonomski neopravdano da javna preduzeća koja posluju sa
gubitkom finansiraju bilo šta drugo osim sopstvene delatnosti, ocenjuje i
Jovan Šurbatović, profesor Visoke sportske i zdravstvene škole i
Fakulteta za fizičku kulturu i menadžment u sportu u Beogradu i
generalni sekretar Fudbalskog saveza Beograda.
„Neće, na primer, EPS prodati više struje zato što će se pojaviti na
dresu nekog kluba. Ekonomski interes svakako ne postoji i nije prirodno
da se JP na takav način reklamiraju. Pošto je privreda gotovo
bankrotirala, jasno je da nema novca iz zdravih izvora. Čak i kad bi
novca bilo, pitanje je koji je interes neke uspešne kompanije da
finansira domaći sport. Kako u ovoj zemlji sve zavisi od politike, tako
od volje političkih elita koje kontrolišu državne izvore isključivo
zavisi kome će se i koliko pomoći“, kaže Šurbatović.
Na pitanje ko u javnim preduzećima i po kojim kriterijumima određuje
koji će klub sponzorisati, u Air Serbia odgovaraju da su u Jatu od 2010.
do 2013. promenjena čak tri generalna direktora, kao i kompletan
menadžment koji donosi finalne odluke za sklapanje svih ugovora. U toj
kompaniji kažu da novi menadžment Air Serbia u narednom periodu, zbog
poslovnih planova, neće moći da izlazi u susret brojnim zahtevima za
zaključivanje sponzorskih ugovora, dakle neće sponzorisati sportske
klubove u ovoj godini.
Društveno (ne)odgovorno
U EPS-u, takođe, ističu da od dolaska novog poslovodstva u septembru
2012. godine, nisu donirali niti sponzorisali sportske klubove. Sredstva
u vidu donacija i sponzorstava upućena su samo nacionalnim
reprezentacijama i odbojkaškom, rukometnom, vaterpolo, atletskom,
streljačkom i košarkaškom savezu, kao i Olimpijskom i Paraolimpijskom
komitetu Srbije. Poštujući principe društvene odgovornosti, JP EPS u
oblasti sporta izdvaja sredstva za nacionalne sportske saveze i
Olimpijski komitet, međunarodna sportska takmičenja koja se održavaju u
Srbiji, kao i sportske aktivnosti dece školskog uzrasta.
Nije sporno da je finansiranje sportskih aktivnosti unutar JP kao
velikih sistema ili pomoć pri odvijanju sporskih aktivnosti (društvena
odgovornost) moguće, što je naravno potpuno drugačije od finansiranja
profesionalnog sporta. A ima li mesta za društvenu odgovornost ako
preduzeća posluju sa gubitkom, ili pak ako iskazuju dobit, ali ipak
nedovoljno da bi se deo prelio u državni budžet?
U slučaju većine javnih preduzeća, sponzorstva sportskim klubovima,
humanitarnim, kulturnim i umetničkim manifestacijama, mogu da se
tretiraju kao jedan od oblika društvene odgovornosti, kaže Arsić.
Naravno i u ovom slučaju postoje izuzeci, jer neka preduzeća u
vlasništvu države, kao što su Telekom ili Komercijalna banka, posluju u
uslovima konkurencije, pa njihove donacije sportskim klubovima mogu, do
određene granice, da imaju komercijalne motive, napominje on. „Ali,
javna preduzeća koja posluju sa gubitkom, i koja ne posluju na
konkurentnim tržištima, ne bi trebalo da odobravaju donacije sportskim
klubovima. U slučaju ovih preduzeća, donacije sportskim klubovima ne bi
mogle da se opravdaju društvenom odgovornošću, jer ta preduzeća nisu
ostvarila svoj primarni društveni cilj, a to je profitabilno
poslovanje“, kaže Arsić.
U JP Pošta Srbije ističu da je u oktobru 2012. odlučeno da se prekine
politika sponzorisanja sportskih klubova, poštujući mere štednje koje je
naložilaVlada. U programu poslovanja tog preduzeća za ovu godinu, na
koji je Vlada dala saglasnost, predviđeno je ukupno 18 miliona dinara za
sponzorstva. Od toga nijedan dinar nije namenjen sportskim klubovima.
Kriterijumi kojima se odobrava davanje novca u JP Pošta Srbije uređeni
su Pravilnikom o donacijama i sponzorstvima u kome piše da se ta merila
odnose „na stvaranje pozitivne slike o preduzeću u javnosti i doprinos
misiji preduzeća, a na koji način se promovišu preduzeće i njegovi
interesi”.
Kako sprečiti rasipanje?
U nadzornim odborima javnih preduzeća i u upravama sportskih klubova
nalaze se ljudi koji su došli preko političkih stranaka. U Srbiji su,
prema oceni Milojka Arsića, vaninstitucionalni kanali često snažniji od
institucionalnih, mada su i često isprepletani.
„Institucionalni kanali uticaja države na javna preduzeće idu preko
ministarstava, nadzornih odbora, direktora, dok vaninstitucionalni idu
preko političkih stranaka. Ova dva kanala se u Srbiji prepliću, jer se u
upravama javnih preduzeća i upravama sportskih klubova nalaze ljudi
koji su postavljeni stranačkim kanalima“, kaže Arsić.
Kod preduzeća koja su u statusu akcionarskog društva, gde je država
samo jedan od akcionara, situacija je sasvim drugačija. Ta preduzeća
posluju pozitivno i u uslovima konkurencije, a domaći sport je i opstao u
poslednjih deceniju i po isključivo zahvaljujući tim preduzećima, ali
ni to neće moći dugo tako da funkcioniše, jer je situacija u privredi
sve teža, ukazuje Šurbatović.
U kompaniji Telekom Srbija kažu da detalji ovih ugovora predstavljaju
poslovnu tajnu i kao takvi ne smeju se iznositi u javnost bez
saglasnosti svih ugovornih strana. Ali, dodaju da Vlada kao većinski
akcionar te kompanije ima uvid u poslovanje i svi podaci u vezi sa
sponzorstvima, koji su predočeni javnosti od strane predstavnika Vlade,
tačni su.
Međutim, bilo bi mnogo racionalnije kada bi se novac dobijen na takav
način iskoristio za ulaganje u razvoj mlađih kategorija i stručnog rada,
kako bi se uslovi za razvoj sporta podigli na viši nivo, smatra
Šurbatović. Nažalost, državni novac se najčešće koristi za pokrivanje
dugova, vraćanje kredita i plaćanje kamata ili drugih obaveza kako bi
klubovi mogli da se takmiče u evropskim kupovima, napominje on. „Onda se
zovu političari koji pomažu tako što ad hok reaguju, kako bi sprečili
pogubne posledice po sport, za koje su drugi odgovorni, i tako ulazimo u
začarani krug. Ovde se stvari samo odlažu, krpe se rupe, nema
sistemskih rešenja“, kaže Šurbatović.
Drugo, ekonomski je potpuno neprimereno, kako on dodaje, da igrači budu
plaćeni na evropskom nivou, a istovremeno klubovi grcaju u dugovima
nesposobni da ostvare iole značajnije prihode od prodaje ulaznica, TV i
komercijanih prava. „Ovde je reč o parazitiranju na tuđ račun (na račun
svih nas), a mi ćemo, na kraju, izgubiti interes za sport i potpuno se
okrenuti međunarodnim sportskim dešavanjima. Ovakav sistem je neodrživ i
zahteva hitnu reakciju i države i svih sportskih struktura“, kaže
Šurbatović.
Rešenje ovog problema je, kako ukazuje Milojko Arsić, departizacija
upravljanja javnim preduzećima, ali i departizacija sportskih klubova.
Međutim, dinamika i dometi departizacije u Srbiji su neizvesni, pa je
stoga dobro da se uredbom, zakonom, ili na neki drugi način javnim
preduzećima – gubitašima zabrani odobravanje donacija sportskim
klubovima, ali i da se ograniče donacije koje klubovima odobravaju
profitabilna javna preduzeća, kaže Arsić. „Na sličan način bi, takođe,
trebalo regulisati odobravanje donacija od strane javnih preduzeća za
humanitarne, kulturne, umetničke i druge manifestacije, programe i
projekte“, kaže on. Utoliko pre što je domaća privreda na izdisaju, a
rupa u budžetu sve veća, dok profesionalni sportski klubovi uz pomoć
političara dobijaju ogroman novac i pritom plaćaju svoje igrače ili
trenere po nekoliko stotina hiljada evra godišnje.
Tekst možete pročitati i na websajtu javnapreduzeca.rs
Ovaj projekat „Javna preduzeća – milionski gubici u medijskoj tišini“ finansira Evropska unija kroz program „Jačanje slobode medija u Srbiji“ kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingenieria.
Ovaj tekst je napravljen uz podršku Evropske unije. Sadršaj ovog
dokumenta je isključivo odgovornost Business Info Group, izdavača „Nove
ekonomije“ i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske
unije.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
