HR BEZ RUKAVICA

Oni nisu HR tim koji se krije iza politika, procedura i korporativnih fraza. Oni su tim koji vredno radi, preispituje, greši, svađa se, miri, raspravlja – i onda opet radi zajedno i proizvodi vanserijske rezultate. I upravo zbog toga su osvojili O.U.R. HR nagradu za Najbolji HR tim godine

Za sebe kažu da nisu savršeni. Kažu i da ne rade najlakše poslove. Ali iza njih stoji nešto što se danas retko viđa: preko 100 godina zajedničkog staža u istoj kompaniji i HR koji se ne uči iz knjiga, već iz posla, odnosa i stvarnog života.

Da krenemo od početka – kako uopšte izgleda jedan „nagrađeni HR tim“?

Iskreno? Možda ne deluje upadljivo na prvu, ali ostavlja utisak ozbiljnosti i snage. Reč je o maloj, fokusiranoj grupi ljudi koja pokriva ceo spektar HR-a – od zapošljavanja i onboardinga, preko benefita, treninga i razvoja, administracije, kulture i angažovanosti, do teških razgovora, konflikata i razlaza. U njegovoj osnovi je spoj različitih profesionalnih pozadina: iskustva iz biznisa i rada sa klijentima sa jedne strane, i snažne, dubinske HR ekspertize sa druge. Slađana, Snežana i Dragan došli su iz biznisa; radili sa klijentima, bavili se prodajom, pregovarali, slušali tržište. Dijana i Vesna su one koleginice koje se često opisuju jednom rečenicom: „ako nešto ima veze sa HR-om, one to znaju“. Ivana je najmlađa u timu, stigla direktno sa fakulteta i vrlo brzo je shvatila da „školski HR“ i „živi HR“ nisu ista stvar.

„Mi smo tim u kojem se iskustvo ne meri godinama nego situacijama koje smo zajedno preživeli“, smeje se Dragan Reščik, šef Odeljenja za ljudske resurse.

Kako se iz jedne banke uopšte stigne do HR nagrade?

Ne preko noći – i sigurno ne bez napora… Pre desetak godina ProCredit banka bila je tipična banka sa velikom mrežom ekspozitura. Umesto da čeka promene, među prvima u sektoru odlučila je da ih prepozna – i da ih povede. Digitalizacija nije shvaćena kao tehnička nadogradnja, već kao signal za potpuni zaokret u načinu rada i razmišljanja. Ta odluka pokrenula je duboku transformaciju banke, u kojoj su se zajedno menjali poslovni model, organizacija i uloga ljudi u sistemu. HR je u tom procesu izašao iz pozadine i postao jedan od ključnih nosilaca promene. Danas ProCredit banka funkcioniše kao fokusirana, agilna organizacija sa jasnim vrednostima i izrazitim osećajem kako želi da radi sa ljudima – i zašto.

„Vrlo rano je postalo jasno da se održiva prednost ne gradi kroz upoređivanje sa drugima, već kroz jasno definisan smisao onoga što radimo i kako radimo“, kaže Vesna. HR strategija se zato nije gradila oko toga „šta je moderno“, već oko toga šta je ljudima u ovom trenutku zaista potrebno.

Šta to konkretno znači za zaposlene?

U osnovi HR pristupa ProCredit banke nalazi se jednostavna, ali često zapostavljena ideja: ljudi se u poslu ne nalaze u istoj životnoj fazi u isto vreme – i upravo zato ne može postojati jedno univerzalno rešenje koje odgovara svima. Cilj nije bio da se „zadovolje želje“, već da se stvori radno okruženje u kojem se zaposleni mogu dugoročno dobro osećati i biti produktivni, bez obzira na to da li su na početku karijere, u roditeljskoj fazi ili u zrelijim godinama. Iz tog uverenja razvijena je korporativna kultura koja kombinuje dve, naizgled suprotne stvari: visok stepen brige o ljudima i jasnu, nemačku disciplinu kada su u pitanju rezultati. Uvedeno je više vremena za odmor – čak do 30 dana godišnje. Istovremeno, za mlađe zaposlene i one kojima fleksibilnost donosi veću efikasnost omogućeni su rad od kuće, fleksibilno radno vreme i veća sloboda u izboru mesta rada. Ta fleksibilnost, međutim, nikada nije značila odsustvo standarda.

Naprotiv – očekivanja su jasna, ciljevi merljivi, a odgovornost podjednako prisutna za sve. Upravo ta kombinacija poverenja i strukture otvorila je prostor za uvođenje inicijativa koje se retko povezuju sa bankarskim sektorom. Tako su nastali programi poput Exotic Remote Worka, koji je omogućio učenje i rad sa Kipra, iz Bokokotorskog zaliva ili Krka, Summer Job programa koji mladim ljudima pruža prvo radno iskustvo unutar banke, ili Garage Salea, humanitarne inicijative koja spaja zaposlene, njihove porodice i lokalnu zajednicu. Na prvi pogled neobični za jednu banku, ovi programi su zapravo logičan nastavak iste filozofije: zadovoljni, povezani i priznati zaposleni grade stabilniji i uspešniji biznis.

„Ne radimo programe da bismo se dopali žiriju. Radimo ih jer imaju smisla. To što su kasnije postali ‘awardworthy’ najlepša nam je nuspojava“, dodaje Dijana.

Zvuči idilično. A gde je realnost?

Realnost je u tome da nisu uvek saglasni. „Posvađali smo se barem 100 puta“, kaže Slađana bez ustezanja. „Ali smo se pomirili bar 102 puta“, dodaje Snežana. U timu se raspravlja. Glasno. Argumentovano. Ponekad i tvrdoglavo. Ali se, kako kažu, jedna stvar nikada ne dovodi u pitanje – uloga i svrha HR-a. „Mi nismo tu da budemo ni kontrolori, ni PR odeljenje. Tu smo da radimo posao koji je fer prema ljudima i dobar za organizaciju. I da imamo hrabrosti da kažemo kad nešto ne valja“, kaže Dragan.

I šta ova nagrada zapravo znači?

Znači potvrdu da HR može biti strateški, ali ne hladan. Da može biti strukturiran, ali ljudski. Da mala banka može raditi velike stvari – ako ih radi pametno. Znači i potvrdu Family Friendly Enterprise sertifikata, koji je banka dobila – ne kao formalnost, već kao odraz svakodnevne prakse. I konačno, znači priznanje timu koji ne veruje u savršenstvo. „Mi nismo idealan HR tim. I dobro je što nismo. Jer idealni timovi ne postoje. Postoje samo oni koji su spremni da uče, menjaju se i ostanu zajedno“, zaključuje Reščik.