Hrane će biti, za struju ćemo da vidimo

Veći deo građana koji je učestvovao u anketi Nove ekonomije kaže da se ne plaši nestašica. Od onih koji se ipak pribojavaju, najveći broj je zabrinut da neće biti struje

Pitanje nije samo da li ćemo proizvesti dovoljno struje (to nećemo) nego da li ćemo imati od koga da je kupimo.  Pored „domaćih problema“ sa Elektroprivredom Srbije (EPS), tu su i brige koje Srbija deli sa ostatkom evropskog kontinenta. A problem nije (samo) rat u Ukrajini i gasno snabdevanje iz Rusije: cela Evropa beleži rekordno nizak nivo reka, a izgleda da ni vetrovi ne duvaju kako treba.

Kako se svetski problemi prelivaju na svakodnevicu i život običnog čoveka, vidimo po cenama hrane u prodavnicama. One rastu iz meseca u mesec. Hrane će, makar u narednom periodu, biti u dovoljnim količinama, smatraju stručnjaci.

„Realnost je takva kakva jeste“,  kaže za Novu ekonomiju stručnjak za energetsku efikasnost Miloš Zdravković, naglašavajući „loše nasleđe koje je Srbiji ostavio gospodin Grčić“ (Milorad Grčić, bivši direktor EPS-a, prim. aut.).
„Čini se da sadašnji menadžment EPS-a dobro radi, ali jednostavno u energetici ne postoji čarobni štapić,  kratkoročna rešenja se mere tri do četiri godine, a za srednjoročna rešenja treba osam do deset godina. Svaki projekat morate tako da posmatrate“, kaže Zdravković.

Prema njegovim rečima, velika opasnost je to što od 4,3 gigavata instalisane snage u bazičnim izvorima energije (u termokapacitetima), EPS ove godine nije prešao tri gigavata.

„Nivo akumulacije reka i jezera, gde je instalisano još nekih tri gigavata, na rekordnom je minimumu. Vetra nema, tu imamo nekih pola gigavata instalisane snage“, dodaje Zdravković i objašnjava da to samo po sebi kaže da će da nam fali određeni procenat električne energije.

Dodatni problem u Srbiji je to što su građani i privreda, zbog nedovoljne gasifikacije, orijentisani na električnu energiju, poručuje Zdravković.
U prilog tvrdnji da je država nedovoljno gasifikovana, Zdravković iznosi podatak da prosečno evropsko domaćinstvo troši 302 do 305 kilovat-časova struje, dok prosečno srpsko domaćinstvo troši 460.

„Kod nas je električna energija socijalna kategorija, em je jeftinije em je lakše“, kaže Zdravković.

ENERGETSKA OLUJA

Ceo evropski kontinent je u recesiji zbog energetike, rekordno je nizak nivo reka, a druga je godina kako vetra nema, tu su i problemi sa gasnim snabdevanjem iz Rusije jer se 20 odsto električne energije u Evropi proizvodi iz gasa, nabraja Zdravković sve „energetske“ probleme sa kojima se suočava evropski kontinent.

Dodatno, da bi ta savršena energetska oluja bila baš takva, 32 francuske nuklearke idu na remont ove godine, a Francuska je najveći snabdevač strujom na evropskom kontinentu.

„Na to dodamo rat u Ukrajini koja je bila veliki snabdevač električnom energijom u Evropi. Prema izjavi ministra energetike Ukrajine, 30 odsto infrastrukture je uništeno. Ukrajina ne da više ne može da izveze, nego nema ni za sebe“, smatra on.

Zdravković kaže da nije samo pitanje da li ćemo mi proizvesti struju, jer sigurno nećemo dovoljno, pitanje je da li ćemo imati i da uvezemo.

„Mi možemo iz 24 pravca da uvozimo, odnosno izvozimo električnu energiju, ali je pitanje od koga“, navodi on i dodaje da će viškove imati Mađarska i Bugarska čija se elektroprivreda bazira na nuklearnoj energiji.

Jedina nenuklearna elektroprivreda koja će u okruženju imati viškove je elektroprivreda Republike Srpske, kaže Zdravković, navodeći da su „oni radili sve suprotno od nas“.

Kada bismo mogli da očekujemo probleme u snabdevnju, veoma je teško predvideti. Prema njegovim rečima, sve zavisi od temperature, od pikova potrošnje, od evropskog tržišta.

„Najveći pikovi i udari se očekuju u decembru, januaru“, kaže on.

Godišnje smo, pre ovoga, proizvodili 35 do 35,5 hiljada gigavat-časova, a rekordna proizvodnja je bila 37.000 gigavat-časova 2013. godine, navodi Zdravković.

„Da smo normalno poslovali, mi bismo ove godine zaradili nekih milijardu dolara od izvoza, ovako ćemo milijardu do dve da platimo uvoz električne energije“, ističe on.

BEZ GOMILANJA I STRAHA OD NESTAŠICA

Većina ispitanika koji su učestvovali u anketi Nove ekonomije (njih 63,5 odsto) ne plaši se nestašica u Srbiji. Ostatak (njih 36,5) je na pitanje: „Da li se plašite nestašica?“ odgovorio pozitivno. U anketi je učestvovalo skoro 500 građana (njih 499).

Od ispitanika koji su rekli da se plaše nestašica, njih 49,7 odsto kaže da se boji nestašica struje, a 39,8 odsto da se boji nestašica hrane.

Za (potencijalnu) nestašicu struje učesnici u anketi uglavnom okrivljuju rukovodstvo EPS-a:

„Katastrofalno upravljanje EPS-om“, „loše upravljanje EPS-om“, „bahatost, loše poslovanje“, „katastrofalna situacija u EPS-u koju je napravilo rukovodstvo“, „nestručno rukovođenje“, neki su od odgovora na pitanje: „Šta je po vama razlog nestašice tog proizvoda?“

Više od 90 odsto od svih ispitanika koji su učestvovali u anketi Nove ekonomije kaže da poslednjih nedelja nije kupovalo proizvode u većoj količini nego pre.
Od onih ispitanih koji su „priznali“ da kupuju veće količine nego ranije, 20 odsto je reklo da je poslednjih nedelja u odnosu na ranije kupovalo veće količine mleka (njih 20 odsto), brašna (njih 16 odsto), a devet odsto je reklo da su nabavljali veće količine mesa i proizvoda od mesa.

HRANE ĆE, BAR ZASAD, BITI

„Bilansno smo pozitivni kod gotovo svih proizvoda, ne znam da li postoji neki proizvod koji je u deficitu, čak i sa tim mlekom smo u suficitu“, kaže za Novu ekonomiju ekspert za poljoprivredu Vojislav Stanković.

Stanković procenjuje da ćemo imati milijardu i 400 miliona litara mleka, a potrošnja je oko 30 litara po glavi stanovnika.

„To kada se pomnoži, vidi se da jedna trećina ide u konzum, a dve trećine u preradu – u kiselo mleko, sireve“, kaže Stanković.

U Evropskoj uniji je, kaže, potrošnja mleka 90 i nešto litara, a mi smo daleko od tog proseka.

„I kad bi bila na tom nivou potrošnja, imali bismo sasvim komotno i dobro snabdevanje  mlekom“, kaže Stanković.

Država treba da popusti kada se radi o ograničenju cena osnovnih životnih namirnica, jer dug period zamrzavanja može da vodi u nestašice

Ponovna nestašica mleka i „džumbus na tržištu“ mogu da se dese ukoliko dođe do diskrepance odnosa cena i realne cene proizvoda ili do galopirajuće inflacije.
Potrošačke cene u Srbiji su u septembru bile 14 odsto više nego u istom mesecu prošle godine. U odnosu na septembar 2021. godine, hrana je poskupela 20,4 odsto –  najviše „mleko, sir i jaja“ koji su čak 28,2 odsto skuplji nego prošle godine u septembru.

Vlada Srbije je u međuvremenu odlučila da produži zabranu izvoza mleka do 31. oktobra, kao i da odustane od propisivanja maksimalne cene te namirnice.
Ukoliko država redovno isplaćuje premije za isporučeno mleko proizvođačima i ako inflacija ne postane galopirajuća, značajnijeg rasta cene mleka, ocenjuje Stanković, ne bi trebalo da bude.

„Zasad ne vidim razlog da se poveća cena u odnosu na ovu postojeću, između 140 i 150 dinara po litru, to je cena koja je sada aktuelna“, kaže on. Prema mišljenju Stankovića, država treba da interveniše većom premijom po litru mleka, kako bi držala proizvodnju na konstantnom nivou.

Kada se radi o ostalim namirnicama, Stanković poručuje da problema neće biti ni sa žitaricama, te da su i pšenica i kukuruz na zalihama, kao i da ima dovoljno suncokreta za ulje.

Bojazan, kaže, postoji oko izvoza, jer su Rusi i Ukrajinci najveći proizvođači suncokreta u Evropi, pa treba pratiti kretanje te robe iz ratnog regiona.
„Problema će biti sa mesom, jer je stočni fond značajno desetkovan, cene su visoke, kupovna moć je mala, juneće meso je prešlo 1.000 dinara za kilogram, to je skupo i mali broj porodica može sebi da priušti veće količine mesa u ishrani“, ističe Stanković.

On smatra i da država treba da popusti kada se radi o ograničenju cena osnovnih životnih namirnica, jer dug period zamrzavanja može da vodi u nestašice (imali smo problem sa mlekom) i do pražnjenja rafova u radnjama.
„Treba što pre gledati da se to zamrzavanje prekine i da se pomogne proizvođačima, ukoliko postoji velika razlika u odnosi na proizvođačku i trgovinsku cenu“, zaključuje on.

BEZ RESTRIKCIJA?

„Republika Srbija je učinila sve što je u našoj moći da do restrikcija ne dođe. Ukoliko budemo u potrebnoj meri primenili preporučene mere štednje, biće moguće da se uvoz potpuno izbegne ili ako ga i bude, da se desi u prihvatljivoj meri, ali restrikcije ne očekujemo“, navode iz Ministarstva rudarstva i energetike za Novu ekonomiju.

U slučaju ozbiljnih poremećaja snabdevanja na evropskom tržištu električne energije, moguća je primena postupaka predviđenih za vanredne situacije

Na pitanje da li nadležni organi prave planove za potencijalne restrikcije, kažu da planovi kao takvi postoje i da nema potrebe za pravljenjem drugih.

„U suštini oni (planovi) se odnose samo na utvrđivanje prioriteta, odnosno objekata koji zbog značaja moraju biti snabdevani u svakoj situaciji, non-stop (bolnice i slično). U slučaju ozbiljnih poremećaja snabdevanja na evropskom tržištu električne energije, moguća je primena postupaka predviđenih za vanredne situacije“, kažu iz Ministarstva, ali „čak ni tada nije u svakoj situaciji nužna primena restrikcija“.

„Cena struje na berzama je višestruka u odnosu na onu po kojoj se snabdevaju privreda i domaćinstva u Srbiji. Cena struje za privredu i odbrambenu industriju je garantovana do kraja godine, dok cena rezervnog snabdevanja i cena za domaćinstva nije oročena, ali nije pretrpela ni značajnije promene u odnosu na tržišne promene“, navode iz resornog ministarstva.

Snabdevanje prirodnim gasom gasovodom Balkanski tok je stabilno, ali, kako kažu, zbog energetske krize i rata u Ukrajini niko ne može sa sigurnošću da predvidi „sve što bi se moglo dogoditi tokom zime“.

„U slučaju da dođe do prekida u snabdevanju gasom, bez obzira na razloge, postoje krizni planovi koji predviđaju supstituciju drugim energentima i obezbeđene su dovoljne količine mazuta koji je važan za rad toplana“, navodi Ministarstvo.

Napunjen je srpski deo skladišta u Banatskom Dvoru u kojem, takođe, postoji i deo koji pripada ruskom Gaspromu, kaže Ministarstvo koje očekuje i da skladišni kapaciteti koje je Srbija zakupila u Mađarskoj budu u potpunosti napunjeni.