I ❤NY

Dešava se ponekad da se dizajn umeša i obeleži istoriju i razvoj nekog grada, ostane zauvek kao nešto što je sraslo sa njim, neki simbol, nešto veće od običnog zaštitnog znaka, amblema, plakata, slogana. Nekada je to spontano i neplanirano, a nekada je deo strategije i potrebe trenutka.

I Love NY, Miltona Glejzera (Glaser), bez sumnje jedan je od najupečatljivijih i najprepoznatljivijih znakova svih vremena.

Pozadina tog dizajna spada u one tipične holivudske priče, s tim što se, za početak, dešava u Njujorku.

Ako pažljivije pogledamo Glejzerove druge radove, brzo dolazimo do načina razmišljanja i zaključaka genija koji stoji iza svojih radova, kao i iza ovog remek-dela.

Milton Glejzer, legendarni američki grafički dizajner, osim po ovom univerzalno prepoznatljivom znaku, autor je i brojnih plakata poput onog psihodeličnog za Boba Dilana, identiteta za brojne komercijalne i nevladine organizacije a, između ostalog jedan je od osnivača kultnog New York Magazina.

Kako sam Glejzer kaže, za uspeh koji stoji iza logotipa koji je uticao na strukturu Njujorka kao grada, zaslužna je „srećna nesreća” i sticaj okolnosti jednog vremena u kojem se tadašnja Amerika našla.

Sedamdesetih godina prošlog veka, Njujork se suočio sa porastom kriminala koji je bio toliko drastičan da je Ustanova za javnu sigurnost napravila vodič za preživljavanje pod nazivom „Dobro došli u grad straha“. Uslovi u gradu su bili takvi da je Njujork tada bio na rubu bankrota i zatražio je pomoć od Wells Rich Greene agencije za komunikacije da strateški pomogne oko pristupa ovom problemu. Agencija je angažovala Miltona Glejzera da dizajnira osnovni znak cele kampanje.

Uprkos tome što je već njegova prva skica bila odobrena za kampanju, on je verovao da može to i bolje. Sledećeg dana, vozeći se na posao taksijem, skicirao je drugu ideju na parčetu papira koji je našao u džepu, insistirajući da agencija uzme u obzir i taj drugi predlog. Videvši potencijal novog dizajna, napravljen je novi identitet koji je dalje dao ton i smer u komunikaciji.

Finalni logo napisan je u American Typewriter tipografiji zbog njene neformalnosti i književne reference, kao i činjenice da je vizuelno pružala kontrast slatkastom simbolu srca.

Kada smo kod srca, majstorski je reč LOVE zamenjena njenim grafičkim simbolom, transformišući srce iz imenice u glagol, i to je taj trenutak kada je logo ušao u istoriju, kad je zauzeo svoje mesto pojavivši se svuda i postao jedan od, simbola grada, ako ne i glavni.

Eksploatacija novog znaka donela je slavu i zaradu od njegove upotrebe, prodaje suvenira i turizma, pa čak i danas donese profit od oko 30 miliona dolara godišnje.

Posle napada na kule u Njujorku 11. septembra 2001. godine, Glejzer je kreirao novu verziju logoa dodavši na postojeći,  I ❤NY, rečenicu „more than ever“, i malom intervencijom na samom simbolu srca, nagorelom i povređenom na jednom delu, opisao stanje jedne nacije zatečene u svom šoku.

Prošle godine država Njujork je odlučila da stari logo zameni novim. Nakon 50 godina postojanja „stari“ logo odlazi u penziju i biće zamenjen verzijom prilagođenom sadašnjem trenutku. Smatrali su da je grad predugo živeo u stilu „Ja pa ja“ koncentrišući se previše na individualizam, posebnost, gde svako gleda svoja posla i stavlja svoje potrebe na prvo mesto, što je logo „Ja volim Njujork“ savršeno opisivao.

Iz tog razloga je doneta odluka da se logo promeni u We ❤NY, da se „Ja“ zameni sa „Mi“, da se ukaže na to da smo skupa jači i da stvari neće da se promene same po sebi već uz pomoć svih, bez podela i razlika.

Odluka je doneta, a da li će ovaj znak doživeti slavu svog originalnog dizajna, značenja i važnosti, videćemo. Možda će to biti samo još jedan pokušaj u moru drugih neuspeha kod ikona poput Glejzerove skice napravljene u trenutku nadahnuća, jer neke stvari ne treba dirati. Odavno se u I ❤NY pronalazi svako bez obzira na to da li je ili nije iz tog grada, a o različitosti da i ne pričamo.