Izrada novog Zakona o javnim nabavkama je u toku, ali nažalost bez minimuma transparentnosti. Time su zainteresovana preduzeća, stručna javnost, kao i građansko društvo, sasvim isključeni iz ovog važnog procesa. A cilj bi, valjda, trebalo da bude sasvim suprotan
Predstavnici Vlade Srbije do sada su više puta izjavljivali da će novi Zakon o javnim nabavkama biti donesen do kraja ove godine. Prema akcionom planu strategije razvoja javnih nabavki trebalo je da još u martu bude gotov nacrt zakona, ali iako već ulazimo u poslednji mesec godine, o nekom tekstu zakona još nema ni reči.
Takođe su govorili da se ovog puta, za razliku od prošlih izmena, neće usvajati zakon koji reguliše oblast poslovanja tešku blizu tri milijarde evra ili skoro osam odsto srpskog BDP-a, bez javne rasprave. Kako ističe Dragan Dobrašinović, direktor Topličkog centra za ljudska prava i demokratiju, rad na izradi novog Zakona o javnim nabavkama je u toku, ali je lišen i minimuma transparentnosti, čime su zainteresovani akteri, stručna javnost i građansko društvo u potpunosti isključeni iz ovog važnog procesa.
„Nažalost, donošenje zakona bez javne rasprave je kod nas ustaljena pojava koja nam najbolje govori o stepenu demokratičnosti našeg društva. To je jedna tužna antidemokratska praksa, potpuno suprotna evropskim vrednostima kojima kao društvo težimo i u koje se zaklinje naša politička elita“, kaže za „Novu ekonomiju“ Dobrašinović.
Usklađivanje sa tekovinama EU
On napominje da Srbija kao država kandidat od 2012. godine pretenduje da postane punopravan član Evropske unije tako da postoji obaveza da kontinuirano usklađuje svoje zakonodavstvo sa zakonodavstvom Evropske unije.
„Što se tiče pravnog okvira u oblasti javnih nabavki, on je poslednjim izmenama Zakona o javnim nabavkama u dobroj meri usklađen sa pravnim tekovinama Evropske unije, pre svega u klasičnim javnim nabavkama i nabavkama u sektoru komunalnih usluga. Zakonodavstvo u pogledu javnih nabavki u oblasti odbrane i bezbednosti još uvek sadrži više izuzeća i u narednom periodu ga treba u potpunosti uskladiti sa direktivama Evropske unije. Međutim, veći problem od same usklađenosti Zakona o javnim nabavkama sa pravnim tekovinama EU predstavlja njegova primena u praksi koja je još uvek daleko od prakse i standarda Evropske unije“, objašnjava Dobrašinović čija je organizacija u više javnih nabavki bila građanski nadzornik.
Prema njegovim rečima, izvestan broj odredaba zakona je toliko nejasan i bez konkretnih sankcija koje bi im omogućile primenu, ili su u velikoj meri čak i neprimenjive, zbog neusklađenosti sa ostalim propisima.
Rezultat toga je da mnoge sigurnosne mere iz zakona nikad nisu mogle biti ni primenjivane. Na primer, nikada nijedan prekršajni postupak nije sproveden ili, kako tvrdi Dobrašinović, Republička komisija nije izrekla nijednu novčanu kaznu. Takođe, pravila o borbi protiv korupcije i sprečavanju sukoba interesa gotovo da se ne primenjuju.
Nema kažnjavanja prekršilaca
Sa ovim se slaže i Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija koja i sama nastupa kao građanski nadzornik u pojedinim slučajevima javnih nabavki. On ističe da je veliki problem što faktički nema kažnjavanja prekršilaca zakona o javnim nabavkama.
„U zakonu iz 2012. godine zakonodavac je pokazao jasnu i opravdanu nameru da za prekršaje u javnim nabavkama sudi posebno telo koje ima znanje za to, Komisija za zaštitu prava, a ne prekršajni sudovi koji postupaju po najrazličitijim prekršajima. Međutim, nakon tog zakona o javnim nabavkama donet je zakon o prekršajima koji ima proceduralne norme samo za prekršajne sudove. Tako sada imamo situaciju da prekršajni sudovi nisu nadležni za javne nabavke, a Komisija koja jeste nema propisane procedure po kojima postupa. I tako pet godina. To je situacija koju će novi zakon morati da menja“, napominje Nenadić.
Još jedan problem na koji upozorava Nenadić je i veoma slab nadzor javnih nabavki od strane državnih organa. Od skoro 105.000 ugovora koji se godišnje potpišu po osnovu javnih nabavki, tek mali broj njih prođe neku kontrolu od Uprave za javne nabavke, budžetske inspekcije ili Državne revizorske institucije.
Nastavak teksta možete pročitati u 45. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
