I kćeri nasleđivale vitešku opremu

Knjige daju nova i šire stara znanja, ali time često i negiraju i preinačavaju ona koja smo imali, razarajući predrasude, stereotipe i prećutkivanja o značajnim ljudima i događajima

Usred polemika i priča i skupštinskih ujdurmi u vezi sa rodnom ravnopravnošću, evo jednog zabavnijeg „trik pitanja“– da li je Srbija u srednjem veku imala svoju „Jovanku Orleanku“?

Za davanje ravnopravnosnog „ženskog”“odgovora na ovo pitanje poslužićemo se  knjigom Marka Aleksića „Srpski viteški kod“ (Laguna 2016). U njoj čak ima i odeljak o ženama vitezovima. Ali, da budemo iskreni, tragovi o tome u srednjem veku na ovim prostorima postoje, ali su prilično posredni i zapreteni. Barem tako što nema dokaza da se neka žena i borila kao vitez, da je bila „borac“ ili „borkinja“ kako neki to vole danas da kažu i na šta bi u Skupštini propali zakon obavezivao. 

A opet, ima dokaza da je bilo onih koje su se viteški, časno i čestito odnosile prema svojim obavezama, pa i onim poslovima koji su bili – muški. Ili su, kao takvi – igrom sudbine zapali u deo „nežnijem polu“.

Da l’ je bilo bojnih vitezica, ili ne, ostaje da se još istražuje. Ali, da su viđane na ovim prostorima, to je sigurno. O tome piše vizantijski pisac Honorije, a u pomenutoj knjizi zabeleženo je ovako: „Opisujući vojsku Drugog krstaškog rata koja je u leto 1147. godine prošla i kroz naše krajeve, on navodi kako su u njoj bile i žene ’na muški način odevene’.“

Postoji i nešto konkretnije: pošto zakoni, znamo, regulišu ono što se dešava u stvarnosti, evo podatka iz zakona: „U članu 48 Dušanovog zakonika propisuje se da posle smrti vlastelina, ukoliko nije imao sina, nego kćer, ona nasleđuje vitešku opremu ’ogrtač veliki biserni i zlatni pojas’ i da sa njima može činiti po svojoj volji.“

Autor u vezi s ovim iznosi slobodan zaključak da je kod raspolaganja ostavinom među naslednicama „svakako bilo i onih koje su poželele da je obuku i isprobaju“. Međutim, u vezi s tim je važan kontekst – apsolutno je sigurno, po brojnim dokazima, da su se bezmalo svi vlastelini tokom vekova mogli svrstati u vitezove. Ili bar one koji su poštovali kod i obrasce ponašanja ovih čestitih časnih i smelih junaka u prvo vreme veoma odanih i veri. Uprkos tome što su ubijali ili oslepljivali očeve i braću!