Igračke za kreativno razmišljanje

Želimo da napravimo prepoznatljiv brend u smislu estetike i namene igračaka koje nude drugačiju igru za decu. Naš je cilj da proizvodnju podignemo na takav nivo da visoki kvalitet isporučujemo u velikim serijama. Za sada imamo kvalitet, ali u malim serijama

Svoje znanje iz arhitekture Biljana i Bratislav Branković usmerili su u edukativne aktivnosti i jednu specifičnu proizvodnju arhitektonskih igračaka, kojom se retko ko bavi u Evropi. Ne samo da su u Srbiji jedini proizvođači drvenih setova za „male arhitekte” nego i na evropskom tržištu postoji svega nekoliko proizvođača. Pre četiri godine mladi bračni par, oboje arhitekti, osnovali su „Proces” edukativnu arhitekturu kao nezavisnu organizaciju koja se bavi edukacijom dece i mladih o prostoru i arhitekturi. Njihove „Archi play” igračke pomažu razvoj prostorne inteligencije, kreativnosti i apstraktnog mišljenja.  

Set za gradnju i konstruktivnu igru „Archi Constructor” ima 44 elementa, osmišljen je da pomaže u vežbanju kreativnog rešavanja problema, zatim „Archi Ville”, šest drvenih kućica različitih oblika, proizvode i „graffite” drvene kuće po kojima deca crtaju kredama i slično. U inostranstvu se izuzetno ceni alternativni pristup i dizajnerski autorski pečat, naročito ako postoji edukativni kvalitet inkorporiran u dizajn, kažu arhitekti, roditelji dvoje dece. 

„Želimo da napravimo prepoznatljiv brend u smislu estetike i namene igračaka koje nude drugačiju igru za decu. Naš je cilj da proizvodnju podignemo na takav nivo da visoki kvalitet isporučujemo u velikim serijama. Za sada imamo kvalitet, ali u malim serijama“, kaže Biljana Branković, arhitekta.

Nova ekonomija: Kako ste počeli da proizvodite arhitektonske igračke i čime se  „Proces“ još bavi?

Biljana Branković:  „Proces“ smo osnovali 2012. godine kao udruženje građana i iste godine osmislili smo „Archi play“ brend. Oboje smo po struci arhitekti i 2009. godine počeli smo da radimo edukativne radionice sa decom. Odmah posle fakulteta krenuli smo samostalno da se bavimo arhitekturom i radili smo na projektima koji su dobili i nekoliko nagrada na konkursima. Paralelno sa tim dobili smo poziv od kolege iz organizacije Nedelja arhitekture da se uključimo u edukativnu delatnost i to nam se veoma dopalo. Radili smo niz aktivnosti za Muzej grada Beograda, koje su imale za cilj da deci približe arhitekturu i urbanu sredinu. Kroz takav rad sa decom nastojimo da im probudimo svest o tome gde žive, kako se stanuje u smislu kulture stanovanja, kako arhitekti rade i kako nastaje kuća. I za potrebe tih radionica mi smo zapravo osmišljavali sredstva za rad sa decom i shvatili da posle nekoliko godina imamo niz dizajnerskih projekata, odnosno edukativnih alata koje smo dizajnirali za potrebe rada sa decom. I onda smo odlučili da ih plasiramo kao proizvode. Pored „Archi play” edukativnih alata, radimo još samostalne projekte i projekte po pozivu.

Bratislav Branković: Kad smo diplomirali 2007. godine, mislili smo da ćemo se baviti arhitekturom i projektovanjem na neki standardan način, kako je to uobičajeno. Međutim, tako smo radili dve godine i onda 2009,  zbog ekonomske situacije u Srbiji, shvatili smo da se ne možemo baviti tim poslom ako smo samostalni, možda u okviru nekog većeg tima ili korporacije. Tako smo došli na ideju da intenziviramo edukativnu delatnost kojom smo se bavili još odranije i da pokušamo da je učinimo profitabilnom.

NE: Po čemu se vaše igračke razlikuju od drugih edukativnih igračaka na tržištu?

Biljana B: Arhitektonske edukativne igračke pomažu razvoj prostorne inteligencije, kreativnosti i apstraktnog mišljenja. Ono što naše igračke razlikuje od drugih jeste da dete samo određuje način na koji će koristiti igračku i umnogome utiče na to kako će na kraju igračka izgledati i koji će rezultat na kraju dobiti. Dakle, dete je aktivan učesnik u procesu igre i nije pasivno u smislu da posmatra igračku koja hoda sama, priča sama i tome slično, nego dete je zapravo aktivan učesnik u procesu izgradnje te igračke. I to je ono što smatramo da nas izdvaja u odnosu na druge, uz još jednu bitnu napomenu, a to je savremena i arhitektonska estetika. I to je nešto što više prepoznaju roditelji nego deca, što je potpuno normalno, jer deca reaguju na žive boje, na konkretne oblike i slike. 

Nastavak teksta možete pročitati u tridesetom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“