Vesti iz izdanja

01.06.2024. 05:45

Nova ekonomija

Autor: Nevena Petaković

Inflacija bliža bezbednoj zoni, ali još nije pod kontrolom

OPREZ ZBOG VREMENSKIH USLOVA I GEOPOLITIČKIH TENZIJA

Foto: Pixabay

Inflacija u Srbiji, koja je beležila dvocifrene stope rasta do jeseni 2023. godine, polako se približava bezbednoj zoni. Ipak, činjenica da Narodna banka Srbije i dalje zadržava referentnu kamatnu stopu na nivou od 6,5 odsto, znači da inflacija još nije pod kontrolom i da postoji oprez. Mnogi trgovci i proizvođači u Srbiji u narednom periodu očekuju stabilizaciju ili umeren rast cena zbog očekivanih poboljšanja u lancima snabdevanja i lokalnoj proizvodnji, ali su i dalje oprezni zbog potencijalnih poremećaja izazvanih nepovoljnim vremenskim uslovima i geopolitičkim tenzijama.

Odluku da zadrži referentnu kamatnu stopu na nepromenjenom nivou (6,5 odsto) Narodna banka Srbije (NBS) je donela uzimajući u obzir još uvek „povišene globalne inflatorne pritiske“, kao i dalje „znatnu neizvesnost u pogledu kretanja svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda“, navodi se u poslednjem izveštaju o inflaciji koji je objavila centralna banka.

Ekonomista Saša Đogović je u razgovoru za Novu ekonomiju ukazao na trend ublažavanja inflacije, ali i na to da sve dok se referentna kamatna stopa zadržava na 6,5 odsto to, prema njegovim rečima, znači da inflacija još nije pod kontrolom i da postoji oprez.

Đogović poručuje da kada Evropska centralna banka (ECB) počne blago da popušta svoju referentnu kamatnu stopu, to isto bi trebalo da učini i Narodna banka Srbije.

„Ja očekujem da će ona krajem trećeg ili ulaskom u poslednji kvartal ove godine da krene da popušta u svojoj kreditnoj monetarnoj politici. To će biti signal da se inflacija drži pod kontrolom. Sve dok se zadržava referentna kamatna stopa od 6,5 odsto znači da još inflacija nije pod kontrolom i da postoji oprez. Time se prati ECB koja je u zoni opreza i takođe ne spušta svoju referentnu kamatnu stopu dok se ne uveri da je ‘inflaciona aždaja’ pod potpunom kontrolom“, rekao je on.

Od marta prošle godine, kada je zabeležen vrhunac, inflacija je zaključno s martom ove godine smanjena za preko 11 procentnih poena, na pet odsto, navodi se u izveštaju NBS.

NBS je u izveštaju o inflaciji navela i da očekuje da će (međugodišnja) inflacija najverovatnije da se vrati u granice cilja koji iznosi tri – plus minus 1,5 odsto u maju, što je ranije od prethodnih predviđanja.

Đogović ukazuje da će, prema postojećim tendencijama, inflacija svakako da dođe u gornje granice projekcije Narodne banke (3 plus 1,5 odsto) i da se tu zadrži na kraju
ove poslovne godine.

„Tendencije su povoljne, ako ne dođe do geopolitičkih previranja, trebalo bi očekivati da se inflacioni tokovi stabilno zadrže u gornjim projekcijama do kraja ove poslovne godine, a signal za to će dati i referentna kamatna stopa NBS“, rekao je on.

POTROŠAČI SVE VIŠE KUPUJU ROBNE MARKE

Tijana Maljković, sekretarka Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije (PKS), kaže za Novu ekonomiju da se u narednom periodu očekuje da se cene hrane, koje imaju značajnu težinu u indeksu potrošačkih cena, stabilizuju, ali da određeni proizvodi mogu i dalje beležiti visoke skokove cena zbog globalnih problema u lancu snabdevanja i klimatskih uslova koji utiču na poljoprivrednu proizvodnju.

Ona je ukazala da se potrošači od visokih cena brane kupovinom robnih marki velikih trgovinskih lanaca.

„Predviđanja su da bi se taj trend i u ovoj godini mogao nastaviti, što bi dovelo do porasta njihove količinske prodaje od oko 10 odsto. Ovo predviđanje doprinosi rastu udela trgovačkih robnih marki na 5,8 odsto vrednosne prodaje u klasičnoj maloprodaji (bez analize diskontera i sličnih formata)”, navodi Maljković.

Govoreći o tome kakva su očekivanja trgovaca i proizvođača kada se radi o kretanju cena hrane u narednom periodu, Maljković navodi da su – „oprezno optimistični”.

„Mnogi očekuju stabilizaciju ili umeren rast cena zbog očekivanih poboljšanja u lancima snabdevanja i lokalnoj proizvodnji. Međutim, i dalje su oprezni zbog potencijalnih poremećaja izazvanih nepovoljnim vremenskim uslovima i geopolitičkim tenzijama koje mogu uticati na uvoz i izvoz. Proizvođači se takođe fokusiraju na povećanje efikasnosti i usvajanje novih tehnologija kako bi ublažili pritiske na troškove i osigurali stabilnije cene”, navela je Maljković.

U Udruženju za stočarstvo Privredne komore Srbije podsećaju da su, prema podacima Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) svetske cene hrane u aprilu porasle drugi mesec zaredom.

U aprilu je zabeležen blagi međumesečni rast cena mesa, biljnih ulja i žitarica koji je više nego nadoknadio pad cena mlečnih proizvoda i šećera. Indeks cena mesa je u aprilu mesečno porastao za 1,6 odsto, pre svega zbog poskupljenja živinskog i goveđeg mesa, navodi se u odgovoru koji je PKS dostavio Novoj ekonomiji.

Prema poslednjim statističkim podacima, u aprilu je u Srbiji rast cena usluga i proizvoda lične potrošnje iznosio u proseku pet odsto međugodišnje, što znači da je toliko iznosio procenat rasta cena u odnosu na isti mesec prošle godine.

CENE I DALJE RASTU BRŽE NEGO U EVROZONI

Sa druge strane, u zemljama evrozone, prema poslednjim podacima, međugodišnji rast cena u aprilu iznosi 2,4 odsto.

Pored prošlogodišnjeg povećanja cena struje i gasa u više navrata i helikopterskog bacanja novca, ekonomisti smatraju da su i loša agrarna politika i problemi u funkcionisanju tržišta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda glavni razlozi što je inflacija u Srbiji i dalje viša nego u evrozoni.

Ukazujući na faktore koji su doveli do toga da Srbija ima više stope inflacije od evrozone, ali i zemalja Zapadnog Balkana, Saša Đogović kaže da treba imati u vidu da je Srbija tokom prošle godine imali povećavanje cena struje i gasa u više navrata, što je specifičnost koja je uticala na viši nivo cena kod nas.

Takođe, on navodi da su većoj stopi inflacije doprinele i populističke mere poput helikopterskog bacanja novca, loša poljoprivredna politika, ali i ukazuje i na „sumnje u kartelsko dogovaranje“ proizvođača i trgovaca, posebno kod cena određenih prehrambenih proizvoda.

„Uvek u tim turbulentnim okolnostimaproizvođač i trgovac će nastojati da ostvare dodatnu zaradu, pravdajući to objektivnim okolnostima“, rekao je Đogović.

Tijana Maljković podseća i na to da u prosečnoj potrošačkoj korpi u Srbiji udeo hrane i osnovnih životnih namirnica iznosi oko 30 odsto, dok je u zemlјama EU to oko 20 odsto.

„Pošto su cene hrane rasle svuda u svetubrže od proseka inflacije, to znači da veći udeo hrane u korpi podrazumeva i višu ukupnu stopu inflacije u Srbiji nego u evrozoni”, rekla je ona.

Maljković je takođe ukazala i da višim troškovima robe i usluga doprinose i „strukturne neefikasnosti na domaćim tržištima”, poput poremećaja u lancu snabdevanja i niže produktivnosti u
poljoprivredi.

I u analizi „Zašto je inflacija u Srbiji iznad inflacije u evrozoni i SAD“ (koju potpisuju Miladin Kovačević i Milena B. Stevović) i koja je objavljena kao deo majske publikacije Makroekonomske analize i trendovi (MAT) ukazuje se na nekoliko specifičnih faktora koji su uticali na to da je trenutno inflacija u Srbiji na višem nivou nego u evrozoni i SAD.

Tu su, između ostalog, kao jedan od razloga navode strukturni problemi u primarnoj proizvodnji hrane – visoka cena koštanja (asinhrona i nepredvidljiva agrarna politika, strukturne poteškoće i izazovi u funkcionisanju tržišta hrane).

„Inflacija u Srbiji je otkrila velike propuste i slabosti u agrarnoj politici, kao i probleme u funkcionisanju tržišta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Dok je inflacija u EU bila pre svega vođena rastom cena energenata, u Srbiji je vodeći faktor rasta bio rast cena hrane. Pored toga, značajan rast cena hrane u EU započeo je tek u drugoj polovini 2022. godine i trajao je oko godinu dana. U Srbiji je rast cena hrane bio gotovo dvocifren već u oktobru 2021. godine, a značajnije usporavanje rasta cena hrane prisutno je tek od druge polovine 2023. godine“, navodi se u ovoj analizi.

STRUJA, HRANA, ODEĆA – KOLIKO SU SKUPLJI?

I dok je ukupna stopa inflacije bila u proseku pet odsto, samo grupa „hrana i bezalkoholna pića“ je u odnosu na april 2023. godine poskupela u proseku za 2,9 odsto. Od toga, meso je u proseku poskupelo osam odsto, šećer, džem, med i čokolada 6,5 odsto, riba 5,5 odsto, voće 4,6 odsto, mleko sir i jaja dva odsto, a hleb i žitarice 0,1 odsto.

Cene mineralne vode, bezalkoholnih pića i sokova veće su u proseku za 8,9 odsto u odnosu na april prošle godine. Sa druge strane, povrće je u aprilu pojeftinilo za 3,4 odsto, a ulja i masti za 4,8 odsto u odnosuna april 2023. godine.

Električna energija za domaćinstvo je u aprilu bila skuplja za 15 odsto u odnosu na lane, a gas 19,4 odsto. Cene odeće i obuće su u proseku bile veće za 5,9 odsto, a cene usluga u frizerskim i kozmetički salonima 15,8 odsto.

Cene u restoranima, kafeima i kantinama su za 10,9 odsto veće nego prošle godine, a cene usluga smeštaja veće su za 5,2 odsto. Medicinske usluge su u aprili u proseku poskupele 14,8 odsto, dok su stomatološke usluge skuplje za 5,6 odsto u proseku.

I dok je međugodišnja inflacija u aprilu stagnirala, odnosno iznosila je isto kao u martu, pet odsto – rast cena na mesečnom nivou je ubrzao na 0,7 odsto u aprilu sa 0,3 odsto koliko je iznosio u martu.

Đogović ukazuje da je razlog tome negativni sezonski uticaj. „Ovde imamo sezonski karakter, prvo imamo povrće, kada dođe zelena salata, rotkvice, mladi luk, kao i u maju kada dolazi voće, odnosno sezonski dolazi do pomeranja cena naviše kod pojedinih kategorija. Na primer, kod obuće i odeće, kada se menja zimska odeća i obuća, pojavljuju se kolekcije proleće/leto i (one) svakako imaju više cene. U aprilu je,na primer, kod odeće i obuće 2,1 odsto bio rast potrošačkih cena u odnosu na mart. To je odličan pokazatelj negativnog sezonskog uticaja“, rekao je Đogović.

Prema nedavno objavljenoj prognozi, Evropska komisija očekuje da rast potrošačkih cena u Srbiji za 2024. godinu iznosi u proseku 4,7 odsto, dok u 2025. godini projektuje dalji pad stope inflacije na nešto iznad tri odsto.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.